Stražilovo

-кз 226 Е*-

КНЕЗ БОРИЧ ждлас:нд ш гр а -џ тшт чиновж НАНИОАО Е. С И Г Д II Г Е Т И Ј А С мађарског превео Благоје Вранчић

л и ц А : Болеслав, пољски кнез. Борич, кнез Галицији. Јудита, жена му, кћи Болеслављева. Бодомир, кумански кне.ч, бегунац. Ружа, кћи Бодомирова. Људевит VII, Француски краљ, вођа у крсташком иоходу. Предолава, Воричева мати, пре мађарека краљица, сад калуђерица. Мађареки палатин. Тордаји, Шамшон, Чанад, Фолкуш, Титус, мађарски бегупци. Први, други, трећи поли -.ки великаш. Први и други куманеки великаш. Ђор^е, мађарски ратпик. Гласпик. Куманека послужитељка. Шамшонов паж. Отац СераФИН, калуђер. Харита, калуђерица. Анџелика, калуђерица. 'Мађарски. лољски, кумански великаши, витевови и ратници. Збива се: радња ирва и трећа у некон нољском маиастиру; друга у Угарској иа реци Слани, у табору Боричеву; четврта оиет ту, у табору Људввита VII; иајносле пета у Кумаиској. Време: ирва иоловииа XII века.

ПРВИ чин Дворница у маиастиру. Уска зграда мрка изгледа. С лева прозор од решетке. Десно врата, која се с иоља отварају. С врата се улази у дубок мрачан ходиик. Прва појава ХАРИТА, АНЏЕЈШКА ХАРИТА Посестримо се и умири се! Ублажиће ти овде вера бол, Пост, кајање и ревне молитве Виће ти болном срцу моћан лек. Ил мислиш: само ти си страдала ? И твоја сз г дба да је најцрња? 1Пто љубља, иа те драго превари. Јест тужна прича јадне грлице, Али би чула прича страшнијих, Да дз'варови ови прозборе. Ви'ш ону жену у дну ходника? Што клечи ено пред распећем сад, Молећ' се богу, док се ево ми Све одмарамо, мирно, спокојно АНЏЕЛИКА •Је л' Долорозу? ХАРИТА Да, ту патницу. Внаш ко је била она? Краљица! У бисеру је некад ходила, А сад јој бисер сија у оку. И зборила је слатко, весело, К'о што жубори поток кристални, А осмех с њених уста мплених Ил' зрак из оних сјајиих очију

Збуњивао је редом дворјане Сад пак те усне горко уздишу, За милост молећ' краља небесног. . Да, која милост некад дељаше, Сада је сама пука сирота. .. . АНЏЕЛИКА Па ко је она? ХАРИТА Ко је? Предслава. Ношаше некад круну Угарске, А сад јој чело боре попале Те стоје као натпис, урезан Над гробом срца саломљенога, Над гробом славе, сјаја минула. АНЏЕЛИКА Какви је јади амо догнаше? ХАРИТА Големи јади: црна клевета. Бејаше ташта, жива, весела, Љубљаше сјај и дворске забаве, Жељаше, да је хвале дворјани И да јој дивним чарма ласкају И тад су нодли дворски ласкавци, Што с цвећа само отров збирају, Са осиљеним саветницима, Да боље уђу краљу у милост И да с' уз престо већма утврде, Оцрнили је, на њу изнели Што моја чиста уста не смеју Изрећи, јер би била оскврна.