Stražilovo

<3, 231 г>-

— ПредТобом, Воже, паколена! . . . Онрости .. . и спаси!. . . Заљуља се и иаде на земљу, лицем к јасном небу, раширених руку. Тако погибе Винч од Шамотула.

А дете његово, једина наследница имена и .— срамоте издајникове, загрљена рукама старога Бартоша, заспала мирно у тишини и мраку подземних ходиика шамотулскога замка. (Наставиће се.)

ЖИТНЕ РУПЕ ИЛИ ЖИТНЕ ЈАМЕ

ад је наклани 1 на пређашњем котроманауком 2 земљишту у Земуну копан темељ за нову болиицу, ударише радници на двије рупе, које су биле празне и налик на буре (бачву), имађаху ц])веие бокове, а бјеху средњем човјеку до грла. Оно нас, н(то се око њих скунљасмо, не слагасмо се из нрва, нгга би то могло бити, но послије смо се увјерили, да су ове рупе или јаме из оиих времена, када су и овуда коју врсту жита или што друго закопавали у земљу. Вук напомиње житну руиу [у рјечиику код „рупа" под бр. 2]; ои нам сачува и прекорјечицу (пословицу): „Раж јаму пуни", али уза н.у додаје: За Србл.е у турским државама не ће бпти сувише овђе иапоменути да се у војводству особито у Бачкој сина раж, а кашто и друго жито, у јаме мјесто амбара или кошева". Будући да ми иије доста било, што сам о тијем житним рунама нашао у нознатом нам дјелу ЛЛе бз1.-ипд. МопагсћЈе јп ипс! В1М Ј , 3 замолио сам лани госи. Стеваиа ЖекиИа , учитеља и унравитеља сриских вјероисиовједних школа у Старом Бечеју, да ми јави : како се тамо но Бачкој копају ове јаме, како се пуне и како се из њих вади жито. Нијесам дуго чекао на одговор, а јамачио ће сч мном заједпо госи. Жекићу бити захвални и иоштовани читаоци овога члапчића, јер ће у њему наћи све потанко описано. „Код нас има житних јама , и пе зову их друкчије осим тако, али већииом ио селиштима (салашима), који су на узвише1 Трећа година натраг. У Сријему се говори: лаие, нреклане и наклане. 2 Од „котроманан", а то је лазарет или коптромац. !{ Ш^агп, II евеаак етр. 118.

нијем месту, јер у низи због блиске воде не могу се копати. Јаме ове нађу се у бољих газда, које имаду хране па почек, а не да је — нтто по реч — са гумна продају. Као што рекох, конају се на оцедитом месту, како би и с пролећа после мразова, а и у свако друго доба године, око њих сухо било. Обично се копају иа догледу, као: иред кућом, на улици пред прозорима, у затвореном дворишту, а и другде. Копају се у облику ћупе, горе грло узано, за тим што ниже све шире. Кад се исконају, онда се изиутра нсиале, т. ј. баци се сухе сламе, иа се запали, те тако унутра гори два три дана, док се јамни бокови јави не испеку. За тим се, по што се ватра угасила, онај гар ишчисти па нол>е. Величина је рупе или боље јаме различна. Удешава се по меровима. Људи, који јаме копају, знају то удесити, н. пр. 100, 200, 300, и још више мерова. Јаме се пуие овако. На гумну овршено жито товаре у др&кА Натоварена кола натерају над житну јаму, тако, да стражњи точкови опкораче грло од јаме. Онда се дрек од остраг одапне и зрно у јаму лонатом грће, а напослетку се и поњава издигне од напред и истресе. За тим се свеже снон од сламе или сена у тврдо — то се зове омут • и тим се омутом грло од иуне јаме зачени, па се опда иагрие земље преко њега у виду иирамиде, и облеии се блатом. * „Кад се у отворена кола, а то је без стражњих шарага, простре ноњава да крајеви захвате обе лотре, те се она онда пуна насне хране и сва четири рогља њена скупе се и свежу унакрст, сто то је дрек. Неки опет веле: у нразна отворена кола метне се преко лотара напред и натраг мотка, па со ноњава подуврне и клиновима прибоде, да се не иввуче, а тако и уз лотре". У Сријему зове се ова поњава житара, а кдиновп арљцима („Јавор" за 1 -од. 1886., стр. 1617).