Stražilovo

43 804

ћим делом еротична еадржаја, али у оригиналну. савршену облику. Особито су красно: Чему, 0 мраку, При народних певцих, На госпосветском пољу, Вратом Чехом. По ипмеђу свију ,је понајлепша епска песма: Задљи брат. Кога аанима словеначка кн.ижевност, ми му те песме топло лрепоручујемо. Марибор. Ј. Н —ц. КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ — „Несник и Вила" кнеза Николе иааћи ће аа који дан у нову издању. Узорити владар Црне Горе дозволио је Цетињској читаоници, да изда његов најновији спев а у корист Зетском Дому. Један део овога другог иадања биће штампан латиницом. Цена ће бити књизи на финој артији 70 новч. а на иростијој 50 новч. Одавде од нас ваља претнлату у плаћену писму слати Иетру Рамадановићу у Котор. = „Просветни Глаеник" у овогодишњој свесци за марат доноси на стр. 145 - 180 веома марљиво иарађену бијограФију пок. Јовапа БошковиНа од нашега вреднога сарадника Ђ. С. 'ЈЉр/јевиПа. — Антоније Стражичић јавља, да је у свескама рад да иада Историју Дубровника, на којој је радио пуних шест година и од које је понешто штампао и ове године у „Застави". Цело би дело изашло у десет свезака по двадесет новчића а писац за сад позива на претплату на првих пет свезака. У првој свесци биће описан данашњи Дубровник а у другој ће свеаци почети историјаму. Иретплату ваља слати писцу амо у Нови Сад. У 7 бр. овогодишњег „Јавора" «р. 216—220 штампан јо академика Ст. ЛоваковиКа Предлог да се отпочне куиљење грађе за академијски „Српски Речник" и да се ва тај посао установи у Лкадемији „Лексикографски Одсек". На састанку Српске Краљевске Академије од 12. апр. о. г. изабран је одсек лексикографски, у којем су академици: Ст. Новаковић, М. Ђ. Милићевић, Св. Вуловић, Љуб. Ковачевић, Псра П. Ђорђевић, Љуб. Стојановић. Одбор ће се по потреби попунити и члановима ван Академије. — „Видело" се у последње време баш зло окомило на „Стражилово". Неки ее Н-у (Наггу) најмио у овдашњега српско-хрватскога Јануса да „систематски напада" „Стражилово", не би ли му „дошао главе" па да се тако оствари идејал Јанусов. Но није Јанус нашао поузд^на мандатара. Н-у је и сувише игнорант или (да му српски кажемо, ииаче смо уверени да нас не ће разумети) незналица а да би могао с успехом извеети смер евога вајнога манданта. Уз то је, као и све незналице, и бестидан па кад клл.а нападати, истииа му је најспореднија ствар. Уредника овога листа „туче" Вуковим речником а код Влагоја Вранчића и не завирује у тај речник. Како му је кад згодио, да се прави паметан! Него се уме и луд да прави тај П-у! Овамо нише по наруџбини „делије од дпа

лица", а овамо му је „пејаена" песма о том делији. Но спе кад 11-у не би и разумео, не би било штета. Главно је, да „делија" разуме, а тај раауме. Нек вагледа Н-у у 19 број УЈенеа, осим тога у 17 број истога листа и у 10 и 11 број „Стражилова", па ће му онда, ма да се сидом чини невешт, јасна бити и песма у 17 а и ова у данашњем броЈУ „Стражилова". А што се хвали, како се у „Виделу" сваки иут (баш не ће бити истина!) региетрује садржипа „Стражилова", ту бисмо га ми сами молили, да се више и нс осврће на „ Стражилово". Прво и прво прикавује сакато (место „Берса" каже „Берсл", место „Поповић" „Павловић" и т. д.1, а друго никад нам не даје прилике, да му љубав вратимо; бар за ово годину и по дана једва ако је једаред било прилике, да се из „Видела" прибележи што, што је врсдно прибележити. Или ваљда да бележимо морске приказе и белешке једнога Наггу-а? Боље нека тај београдски шкриблер сам још учи ерпски је зик, па не ће онда озбиљно узимати реч „језикословни", него ће је метати под козје ноге, кад онет уварда ирилику, да уредника овог листа и Благоја Бранчића Вуковим речником „научи памети". А човеку, који или не зна или не ће да зна шта све значи н. пр. „ђаво", „точити", „петља", биће прилике сваки час да — пискара којешта. = У програму ц. кр. државне гимнавије у Прерави (у Чешкој) аа год. 1891 има чланак: Ууипаш 8Љвка V (Јејтаећ Ше гакопЉо-ићегзке ос1 гоки 1350 (1о 1790. (Значај Србије за повесницу аветро-угарску од год. 1350 до 1790), који је написао Фр. Ошчадал. РеФеренат у /е!18е!шГ1 Ш г Ле 6б(ег. Огушпавхеп (ове год. четврти свезак) вели: За сад се доводи овај посао до у XVI век. Писац описује на освову иатора историју српску од СтеФана Душана и прегледа затим ирилике у Угарској, Чешкој, Пољској и у хабсбуршким наследним земљамау том добу = Словеначка Матица издаће ва годину 1893 ове књиге: „ЈјеЈорЈз", који уређује ироф. Вартел ; „воивка" II део, пише ироф. С. Путар; Сјенкјепић М. М. ,,'А о^ијеш ш шебеш" II део. Чланова има укупно 2300 и то седам почасних, а то су: гроФ Иван Харах, властелин у Прагу; др. Ватрослав Јагић у Вечу; др. Иван Квичала, свенауч. прОФ у Ирагу; Јан Ј1его, чиновник чешког музеја у Прагу; др. Фрања Рачки у Загребу; др. Фрања Ладислав Ригер, властелин у Прагу; барун Андрија Винклер у Горици; 293 утемељитеља и 2000 годишњих чланова. Словеначка Матица располаже с 53824 Фор. иметка. Годишња претнлатнина износи три Форинта. Чудно је, да није ни један Србин члан Словеначке Матице! т|г „БесК.да", која излалн у Лавову, доноси у шестоме броју расправу „Света гора и светогорски калуђери". Ову расправу пише В. ГЦуратт.. — Из „А11§ешете \\Чепег шеЈшшзеће ИеДиећпИ;" прештампана је у заеебну књижицу расправа Србина доктора Николе Вучетића из Митровице под натиисом „ВеИга§ хиг СавшзИк (1е8 Могћиа АЈсИзши."

САДГЖАЈ : Несништво : * * * Још једна делији од два лица. Кнез Ворич. — Уметност: Савремена питања из уметноети. — Књижевност : Александар Ивановић Левитов. — Ковчежић: Књижсвни ирикази. Књижевне белешке.

„СТРАЖИЛОВО" излази сваке недеље на читаву табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н за по год., 1 ф . 25 н. на четврт год- — За Србију и Црну Гору 14 динара на годину. — Рукопиеи се шаљу уредништву а претплата књижари Луке Јоцића у Нови Сад. — За Србију ирима претилату књижара В. Валожића у Београду.

Издај« књижара Ауке Јоцића.

Штампарија дра Павловића и ЈоциЂа у Новом Саду.