Stražilovo

348 к-

лица округла као месец, на трбусима само што не попуцају свилени каФтапи, а изглед и држање дрско. Паи Маћко гледаше, дивљаше се и љућаше, кад така безобразна ћиФтарија, пролазећи мимо његову пратњу, смело диже очи, једва се маши руком чапке, клања се лахко, а кашто иоздрави кроз зубе, али опако, као од милости. — Безобразна Фукара,. — мишљаше — ти варошани, дебели су као венрови... Али није ни чудо!... Краљ нас снутава закопима, а њих узима у заштиту. И иђаше даље, свс радознало разгледајући. Ту га задиви дивна кућа, која се гради, из темеља, од камеиа и онеке ; оиде опет види. како рунЈо старе куће, да ие руже града. На тргу голема тишма. Диааху ту велике зградсј где ће бити дућани с чохом и стоваришта робе; градилс се и друге лепе куће, а пеке се оправљале и украшавале. Снјасет је л>уди ту радило, тесара, зндара н других радннка; неки беху доведени из туђих зсмаља, иоименце из Пемачке; али већим делом беху то сељани еа краљевских добара, које привлачаше обилата зарада. Еле тишма ту владаше и врева од зорс до мрклога мрака. Множина трговаца, а особито пиљарица, дизаше ненрестану грају. Ту жена, врло гиздава, црвена и дебела лица, викаше у сав глас, хвалећи своју робу; друга се евађаше са суседом; ј.едпа вуче рибу за реп, која сс праћака, из воде, на даје купцима, да ,ју огледају; друга раширила но клупи различито воће и поврће, иодбочила се, на се смеје, разјанивши уста, шаљивом говору кројача, који седи подаље, па с великом иглом и пожицама изгледа посла. А свима се иа лицу види веселост и задовољство. — Добро им је ту... — миш.ваше пан Борковиц, и та га мисао уједе. Иђаше даље. Мину до двадссет шатра и буда, а можда и више, где беше, на углсду, различито илатно, учињене коже и лонци, А Даље све богатији дућаии; по ирозорима дућаиским иоразмештан бисер, коиче и прстење; па другом мссту Фалендиш, кофтир и атлас. А између тих дућана, шатора и робе трче ненрестаио момци, жене и деца смејући се, вичући, свађајући се. Јагма, метеж и врева, измешана то звеком лонаца и посуђа од цина и олова, то потмулим одјеком буради, коју бачвари набијају. Највећа је пак вика опде, где седе ииљарице или где

градски стражари куне местовииу, а најгласнији смех онде, где еу намештене различите крчме и где иродају изврсно пиво. Погледа пан Маћко на своју дружипу 'а Воима свима чисто се очи смеју на ону робу и драгоцености, норазмештане тако да их руком узмеш... Погледа и грозно смрси обрве. — Дирне ли који шта — викне — гркљан ћу му ишчунати!... И иђаше пј )авце у гостиопицу, иамести онде евоје друштво, па сам изиде још у град. Дошав на трг, етаде замипгљеп. Беше то поднсвнн сахат, а од цркве Богородичине врвљаше сада гомп.ча свечано обучспих варошапа — мушкараца и жена — ет.о и више глава на броју. Иђаху полахко певајући и вичући. Од злата, аксамита и драгога камења да очи засену. Средипом те хрпе ступаху младенци, а пред њима иђаху минстрели или варошки певачи, псвајући различите иесме. У прскидима удараху у таламбасе и бубње, а онда неколико дечака у чудновату шарену одслу и још чуднијим капама, које тачно пристајаху на врх главе, а са два шиљаста крајичка, што но надаху око ушију — стадоше удешавати свакојаке враголије. Једни држаху у рукама дугачке трубе и духаху у њих немилице, надимлЈући образс с радосним лицем; други пак бацаху високо капе у вис, па чловљаху и дочекиваху тс канс погама — а све на бучну забаву гледалаца. А кад се то сврши, опет заисвашс минстрели, нослс го мила заетаде, а пеки г1шаг1П« или всштак збору у стиховима стаде говорити врло слнчпо, славећи младине дражи. Паи Маћко се ухватио за трбух од тешкога емсха, каД је чуо те масне несмс и етихоВе. — Мма ту и ђаво своју забаву! — иомисли. Али одм х, чим погледа па богато одело и весела лица у сватова, опет ес стаде једити и љутити. — Варошчанеко је то фаљеветво — иромрмља — не витешко! И окрену зловолл1о. Сватовн одоше даље, а и пан Борковиц смерашс да окрсне иа другу страну, ал' само што ,је начниио иеколико корака, мораде -онет застати. Па супрот, баш у средину трга, иђаше пешкс сјајпа свита краљевска. Иа челу стунаше сам краљ. Младо лпце беше бледо и као уморно; само