Stražilovo

■чз 350 е >-

зати на годину 1848, на године пре ње и после ње. Тих се дана нрви пут чуло и за Јакова Молешота. Као син практична лечника у главном граду северног Брабанта родио се у Херцогенбушу исге године, кад је Грчка извела прво срећно предузеће, да стресе турски јарам, исте године, кад су две јужне америчке државе, Бразилија и Парагвај, извојевале себи независност. Тако се некако већ крај колевке му заорише песме слободи, вслики иринципи слободе мисли и говора дочекаше добродошлицом малишу и одмах га иајмишс у своју службу. Но у истину се онај мар за слободу право развио у њега тек кад је као дечко од петнаест година отишао од родитељске куће, да изображење своје започне у гимназији у Клеву (1837—42) а да га завриш у свенаучишту у Хајделбергу (1842—45). Што је његов отац волео немачку гимназију већма нсго холандску латинску школу и хајделбершко свенаучиште већма него које нидерландско, кад је ваљало да за ваљана лечника изобрази свога даровитога, нриродним наукама оданога сина, доказује, да је имао широк и добар иоглед. Сванула је била нова ера медицинским наукама, а то се у Нидерландији једва и онажало. Природне науке стресле су биле јарам, нод којим их је савијене држала нриродна Филозофија. Медицина је стала увиђати, да изворе свему њену знању и умењу ваља тражити у бијологији и Физијологији. Наука о животу сама се разбистрила била у Физику и кемију живих створова те је иа целу нољу медицине све то већма стала превлаГјивати метода нриродних наука. Пре евега

се пак сјајним открићем Швана и Шлајдена, упознањем живе ћелије као иоследњег, микроскопом дал.е перастворива елементарна склоиа живих телеса отворило са свим ново поље плодовитим истраживањима и применама. Па док су у нидерландским свенаучиштима већим делом трајале старе традиције, дотле се Хајделберг од 1842 до 1845 могао дичити анатомом и физијологом као што је био Тидеман, који је у својим класичким испитивањима о варењу открио хемиске процесе, којима подлеже јела у стомаку и цревима — физијологом као што је био Т. Л. В. Бишоф , који је први микроскопом исиитивао развитак јајета у сисаваца, — физијологом и натологом као што је био Јаков Хенле, човек, „који је снажним стилом и неумољиво-оштром логиком иронично умео да открије заблуде, којих је још свуда било тма божја, човека, којм је за науку о ткиву микроскопом учинио то исто, што је за њу урадио био ВЈсћаЂ без микроскоиа". (Јас. МоЈезсћоМ: 8а1уа1оге Тотта881 е 1а п&гта <1е11а тесИста т ИаИа. Рим. 1890). Под његовим руковођењем, под руковођењем тога, на политичком нољу онако слободоумног те с тога онако често гоњеног Јакова Хенла написао је Молешот евоју дисертацију, којој је предмет финији микроскопски склон нлућа, где се нрви пут описује склоп финих бешичица, што носе име Малпигијево, и то, како у њима долазе глатки мишични копчићи. Млади научник је показао, како уме самостално и самосвојно да испитује те је диеертација, која му је набавила докторску титулу, стекла му ујсдпо и нме одлична хистолога.

(Наставиће се)

Дндрија М. Мати},

\( 5) ж ^ јч Ј Х - *\1^ "4^ » у -*** "ф КОВЧЕЖИЋ Ф Ш* -1- -I- л-

К1ШЖЕВ1Ш ПРИКАЗИ Сергије Шакрак НпниИ. Први извештај енархнје бачке. Написао — Н. Сад. 1893. 8° стр. Х1У+320. — И ако можда лије прилика, да се о оваком дјелу говори у кљижевном листу, ипак због своје внаменитости заслужује, да се и ондје чује која ријеч о п,ем. Папошл.отку ова кн.ига описује и статистичким подацима показује морално-религијозно, просвјетно и имопинско стап.е бачкога владичанства — а то је најшира основа и за развијање кн,ижевности. Нека наши политичкге листови исШшу марљиво ове статистичке податке, нека их наши народни посланици добро проуче а средишне автономне

власти нека нзпеду из п.нх логичне консеквенције - ми ћемо овдје само указати на значај овакијех радова. 1!ећ но том што се ово дјело радоено поздравило на еве страно внди се, да је оно данас ријеткост, а што је оно рнјеткост значи, да наше средишне власти не извршавају својих дужности, а то је жалостан знак наше слабости и површности. Пеумитни бројеви и перцвнти у овој књизи чисто забринуто гледе на наше дјетињасте препирке, на нашу јалову борбу, жале што је цио свијет увидио љихов вначај осим нас и довикују нам пошл.едње шешепЈо, да још за времена пренесемо евој рад и уложимо евоју снигу у корисне народне иоелове. Или зар није источњачка појава ово : наше средишне автономне власти, наши