Stražilovo

-чз 339

У манаетиру. Дух је у н,е јак. Ал тело нежно за те покоре, Да дели са мном еве што даје рат; Већ нек се моли, док се бије бој! [1о само канда слабо слуша Бог. Нроклетство неко мене гонн баш И невидовна рука нечија Отискује ме неодоллгво: И с јаком војском увек губим бој А савезннди остављају ме! Толико крви па — све узалуд. бодомир Па сад си главу посо пепелом, И на груд знамен крста придено Да пођеш зар у свету земљу чак, Да бијеш бој са Сараденима, ГГа тим да кајеш грехе? борич Грехе?! Ја? Је л' грех да водим рат п до смрти. Кад тражим оно, што ми припада? Јер мој је престо, а, не даду га! Шта морам, него да га отимам? И за то већ, да матер осветим Јер потвора је у гроб отера, Одузевши јој светло име, част. бодомир А има л' наде? борич Ла се не дигох У свету земљу, у бој за веру Јер мени нису криви Арани: У овој земљи живи злотвор мој. Већ узех маску, јер сам омрзнут, Па би.ме можда ко удавио! И с тог се кријем као мрва пра У мору света. Али мрва та У себи скрива олуј — против н.пх. А замку добро сместих, оправих: На бачен мамад већ се скупљају. А ко? Ма ко? Све једно, протуве, Да кол.у и да гину подобни. 0, скини с мене мрки поглед твој, Та мене већ толнко гони коб, Да постах дрво, које људе сад К'о дифре сматрам ил махину тек, Да могу баш и замке плести њом •1(ф и то смем сирам хула, лупежа. До тебе дођох, дивни јуначе,

Но не да уђеш с нама у коло — Та тебе срећа зове, иди с љом! Ве1". дођох, да се с тобом оиростпм, II с ан|елом, што мене избави! (Ружи) Но каква сета тебе сада тре ружа (одлучно, нревидајући) Смем, оче, дати срду на вољу, Да овог, којн трпи, утешим ? бодомир У оку твом се буди стари жар. Ја слутим, шта ћеш. Добро, пристајем. ружа Ни отад не ће с крстоносдима, Јер н.ина вера није п наша, Већ вратиће се одмах с граниде, Јер има посла, постав земљи кнез. Сад можеш с опем савез склопити, К'о с кнезом и владарем слободним. борич 0, вама, већ и живот дугујем. ру/ка Твој пријам, кад се ми потудасмо, И љубав твоја није враћена Пи већим чим . . . За живот живот нај, За срде срде, круну за, круну. Буде ли да ми отац страда кад, Помози, спаси! Сад пак прими ти За твоје добро срде пегово. Ти н.ему престо извојева пре, А сад нек престо теби даде он. бодомир Да, хоћу побро, ево десниде! борич За моје ништа така, награда? ружа А што да пузиш, сичеш змијински, Кад можеш као оро напасти ? Мајсторске замке, подлу нревару Нек снују, који иду у крађу А ти на иравди тражиш престо свој Па зато смело стунај, као краљ; Нек дркће, стрепи, ко те не волп! Одвешћеш собом четир тисуће, Што рекнеш биће свима законом А злотворе ће у прах згазити И када свршиш грозну освету, Тп можеш дићи земљу изнова,