Stražilovo

Број 2А.

Год. VI.

->К:

зј*-

У Новом Саду, 13 јуна 1893.

ПЕСНИШТВО -I'*-

"5^®)

СУНЧАНИЦА

ОДЛОМАК ИЗ VIII ПЈЕВАЊА ГУНДУЛИЋЕВА „ОСМАНА прнредио Тих. Остоји&

II %

Приједмет Гундулићева „Османа" је: „како источном цару младу ( Осману II, вллдтие од 1618 1622 г.) смрт витезн несмнљеии („немилостиви" јаничари) даше у свом Дариграду (т.ј. у „ његовој" иријестоници Цар.)" Тако вели сам ијесник у I пјеваљу (стих 34—36). Нарочито ће иам приказати „худе узроке, тужне згоде" његове смрти. (I 56). Мла-ди идеалиста Осман иауми преустројитм јанпчарску војску и зановитн је војнидима из Азије, а то зато што га је због јаничарске пепослушности и неподобиости страховито иотукао пољски краљевић Владислав код Хоћима на Двестру 1621 г. Јаничари дознају њекако за ту памјеру Османову, нађоше се коловође који нх узмутише те устану на оружје; послије дуге борбе заробе Османа, који напошљетку нлати и главом своју необазривост. — Кад се слремпше Осман у Исток, хоћаше прво да обгезбнједи државн мир а себи пријесто. Међу осталим једЈ ,н од

Јур ( веЛ) је дошб киздар-ага. к Смедереву бЛЈелу граду за изнаћи кћер Љубдрага, (Јунчаницу лијепу и младу. Свијетла је ово дјевојчица од кољена деспоскога

његових доглавника савјетује му (у II пјевању), да се прије поласка ожеии женом знаменнтога норијекла или њеколиким женама, јер падиши не пршгнчи узети жеиу нискога рода; кад то не чине други госнодарп, зашто да чини он, ,цар вд цара" ? Овај савјет прпма Осман те иошље харемског чувара кизлар-агу, да но држави покупи лијепе дјевојке грсноскога кољена. VII и УШ пјевање, у којима кизлар-ага извршује тај налог. живе су слике насиља. које чињаху Турци покореним народима на п Србима. У VII пјевању кизлар-ага иде по Грчкој, нролазп Тесалију и Маћедонију, долази на Косово, „гласовпто ноље од боја, гди уби Милош цара опака", удара иа Топлицу и упути се Смедереву, да нађе ,славиу Сунчаницу", јер „сви језици једиим гла сом" .казиваху му о њеиој велпкој л.епотп. Затпјем се у VIII пјевању пршговпједа како је отета Суичаница. • вид жуђени и зенпца слијопа саарца, ћаћка (оца) свога* ки (нојн) се унука унук зове ; Ј > г 1.>ур])а деспота и Јерине, од ких ( којих) име и сад слове (славн се) низ словинске покрајине.

1 Кизлар-ага, чувар жена у сарају. — аа ивиаНи, да изнађе. — 3 Сунчаничин отаи Љубдраг ,је потомак ерпскога деспота Иурђа Пранковића, Смедеревца (1428 — 1456) и Јерине Кантакузипове (у пароду наавана „проклета"). словииске, иокрајиие, јужно-словенске, нарочито српске. * види под „књижевноет" чланак на етр. 381 овога броја-