Stražilovo

БРОЈ 33

о/^

ГОД, VI.

&х&$г(9

ВЛАСНИК И УРЕДНИК Ј 0 в А Н Г Р Ч

У НОВОМ САДУ, 15. АВГУСТА 1893.

г: 0, ЦВЕТЕ, ЈАДНИ ЦВЕТЕ! Ма њеним бујним груд'ма ружица тихо вене: ^ Листићи нежни бледе, мирис се мио гаси; И њена рука хладно у прах је доле баца, И другим, свежим цветом раскошне груди краси.

А ја са земље дижем несрећни цветак овај, Од праха тресем чедно, на своје стискам груди; И тужан уздах Један и једна суза топла Суморну прошлост моју из мртва сана буди.

0, цвете, јадни цвете, ја знадем боле твоје! У црној, дугој ноћи доста сам суза лио: На њеним свежим груд'ма, чим мину срећа моја, И ја сам, цвете мили, судбине твоје био ... 3 В Е 3 Д А

С. Д. МнјалковиК

сумрачном небу полуноћи тије Сјала звезда једна кроз сутон и мрак, И по мрачном" свету, куд се тама вије, Весело је њезин треперио зрак ... И гледо сам на њу, пун миља и жуди, И грлио светлост, што јој с чела сја, Па силно, и тајно од света и људи, Бескрајпим сам жаром љубио је ја.

Дуго сјај и блесак трептио је мило И сипао светлост по срдашцу мом, Докле облак један разви мрачно крило И нестаде звезде у сумраку том. Заман више сетан гледам небо клето, Заман жељом хитам кроз сутон и мрак, Исиред мепе дивна ишчезла је ето На обзорју другом да разаспе зрак. .. Јов. А. ДучиК

И Л К А (Иаета вак)

ило је то у Бечу пре три године; изатао ®&са м У шест сата из куће да купим нешто у граду и да, по обичају, мало протегнем ноге. Тек што сам сгупио на улицу, пробила ме студен, какве никад до тада нисам осетио Крочио

сам смело напред, да брзим ходом забашурим трнце, што ме пролажаху. Ма да иије било касно, сусретао сам по улицама врло мало света а и то у највећој хитњи. Како сам постепено корачао, осећао сам се све то више расположен. Ништа на свету