Stražilovo

539

Дјевер пружи удавачи мараму и држи за један а она за други крај; за њима иде кум, ђерз и стари сват а за овима други свати. Па поласку из куће свати пјевају лагано: Одведосмо твоју заменицу Од метлице и од воде ладне Из дјевојчине куће иде са сватовима дјевојка удавача и њезина сестра, а њезини узовниди остају код куће на удавци и ту се веселе. Удавача поиијела је иа вјенчање у њедрима јабуку и огледало. Код акта вјеичавања пази се на удес. Ако свештеник приликом обручавања или вјенчавања у говору превари се те спомене друго име а не право младожењиио или удавачино, онда ће некоје од њих обудовити. Ако коме од младенаца падне вијенац с главе не ваља да се од њих које сагне, да их не би крста бољела. Из цркве иде први младожења с младом а сватови за њима к његовој кући. Дјевојке се већ сакупиле у дворишту, ухватиле коло и пјевају лагано: Што нам не би кићених сватова? Ил' су млади за горицу зашли Или их је јелен поплашио Ил' у Стојке милостиван бабо Те с' не моасе зета нагледати? Ову пјесму понављају само што мјесто бабо рекну: мајка, браћа, сестре. Када сватови дођу пред кућу а дјевојке преокрену другу пјесму весело: Каква ј' журба у 'вом двору, Што се говори? Ево бабо (мајка) сина*) жени Па се весели И сав му се род весели, Бабо највећма. На кутњем прагу дочека их свекрва. Млада ју пољуби у руку и у уста а свекрва јој даде два хљеба под пазух и двије боце вина у руке. Младожења дигне руку на довратак и она уђе у кућу. Код кухињских врата младенци дигну два прста десне руке и метну их на довратак а мати — свекрва помаже их по устима медом и маслом. За тим уђу у кухињу, гдје млада сједне на троноги сточић, а у крило јој метну мушко дијете, које већ хода. То се чини за то, да роди сина. Она дијете мало подржи у крилу, пољуби га и дарива пешкиром, устане и баци два новчића у ватру, продрма руком брвно и иде у собу, гдје се поздрави са свекром. Онда свекар, свекрва, младожења и млада иду у коло и играју, гдје се пјева она пјесма: „Каква ј' журба у 'вом двору" а по којој се пјевају и ове: *) Или : браћа (сестре) брата жене.

Нружила се златна жица од ведра неба, Савила се лијепом Андри око калпака, То не била златна жица од ведра неба Већ то била лијепа Савка од добра рода.*)

Стари свате, драги брате, ајде у коло И поведи свој добитак, што си добио. Ој дјевере, ма дјевере, што се поносиш, Што уза те снаја игра кано кошута! Ој дјевере, ма дјевере, бацај јабуке. Дјевер баци неколико јабука или новчића нреко куће, а дјеца трче и отимају се, које ће уграбити. Сватови оду с младожењом у велику собу, гдје је постављен сто и гдје се руча и чини весеље. Млада и дјевер не иду заједно са сватовима него оде с њим у собицу, камо јој свекрва доноси различита јела, само не меса, да јој дјеца немају жљезда око врата. И ту млада проведе до у вече. Нослије ужине играју уз свирку: коло, повраћанац, лијевку а коло с пјесмом не играју у сватовима. Послије подне а ближе вечери иду сватови осим кума, младе и дјевера, к младиној кући по њено рухо. Ту их дочекају лијепо и угосте. Младина мати кува цицвару за зета, дарује му кошуљу а он њој шкуду, и спреми му печену гуску, колача, тањир, кашику, нож и вилицу. Онда стари сват иде видјети младино рухо. Брат или сестра младина сједну на рухо и стари сват пита: „Пошто рухо?" а брат одговара: „Сто малих дуката"; стари сват плати по могућности и онда износе рухо у кола. Када се још поднапију и провеселе, возе рухо, на којем сједи младожења са својим добитком у руци. У вече око једанаест сати своди кума младенце. Коло заиграју и младенци се уклоне с кумом, а кум баци чашу за њима, која се разбије. Прије него што младенци легну, поједу по пола од оне јабуке, што ју је у њедрима носила на вјенчање, да им дјеца буду љепша. Кума скине младој вијенац. покрије их, преко њих пребаци тканицу и врати се међу веселе сватове. Сјутра дан дјевер буди младенце пуцањем из пупше. Млада чим устане огледи се у оно огледалце, што га је носила на вјенчање и, пошто повеже главу, иде с дјевером на Саву по воду. За тим поспреми кућу и накити ју својим пешкирима. Опреми се те са дјевером и с егедашем иде у село по познатим кућама на иолијевачину. Млада понесе у штуцки воде и полијева руке укућанима, они ју даривају, а ДЈевер их нуди пићем.

*) Сличну пјесму овој зачуо је у Рисну Вук Врчевић. Види: Три главне народне свечаности. Панчево 1883. стр. 227.