Stražilovo

541

4

чић, али колико има читавих књига, које нам нису дошле до руке и које су ирема томе остале незабележене?! Из тога се може схватити, како је било могуће, да је често за члаике мање вредности било јављено, а овамо се није јављало за читаве књиге! И сами смо увидели, да нам је иосао ненотиун, с тога смо хтели, да га попунимо, и један је сарадник израдио читав план, како би се дало извести, да систематски пратимо словенске књижевности и оно, што се о нама пише у страним, словенским и несловенским књижевностима. Но тај сарадник није заборавио уз свој пројекат да дода и скроман биџе, којим би се једино дао извести његов план. Рекао је: »Да остваримо овај план, треба нам : новаца, новаца, новаца.« Али нам је »стражиловачки« Иекер немилостиво одговорио: »Жао ми је, али су наше књижевне прилике тако злехуде, да вам не могу дати ни једно, пи друго, ни треће.« Шта смо знали ? Да се ослопимо на књижевно средиште овостраног Српства, на »Српску Атину«, на Нови Сад, нисмо могли, јер су књижевне прилике у нас, и свезе књижевничке и књижарске с другим местима, тако никакве, да би се о томе могле читаве књиге писати и према томе је отпала и помисао, да се на Нови Сад ослонимо. И тако је рукопис, у који смо с онолико идеализма ногледали, постигла судбина многих »песама«, које стижу уредништву »Стражилова«, с том разликом, да нам је бар рукопис — враћен. Питали смо се с Чернишевским: »Чго д'1>латћ?«, и увек смо дошли до истог резултата: без новаца се не да ништа учинити, те се и од нове године иратило Српство у страним књижевностима, као и до нове (1893) године, с том разликом, што се сада број радника на тим књижевним белешкама умножио са тројицом чланова наше университетске омладине, но резултат је у главноме још увек стари. Па кад се с једне стране узме на ум, да би тачан попис онога, што се о нама пише у страним књижевностима, био од неоцењене вредности, и кад се опет с друге стране узме па ум, да су новчане прилике наших издавача још увек таке, да се од њих не може искати троитка ни за много прече потребе — онда морамо потражити, како да доведемо у склад на-

ше потребе са немањсм најнужнијих срестава, да подмиримо те потребе. Српску ћемо библијографију оставити за сад на страну — о њој ћемо другом приликом опширније говорити, за сад да се запитамо: Има ли кога, ко би у нас могао порадити, да дођемо до списка о оном, што назвасмо »Српство у страним књижевностима« ? Ми држимо, да има. Ено сам горе навео, да је почетак учињен и да се дошло до неког успеха, и ако раденици беху само њих пет људи, од којих само тројица беху на великим школама, на и од те тројице двојица беху на истој универзи. Сад узмимо, да нема иоле знатнијег университета, а да у њему нема српске омладипе, и да има добар број чланова српске омладипе, који зпају све језике, на којима се пише о иама; узмимо та факта, па зар се онда немамо права запитати: Не бисмо ли могли добити списак свега онога, што се о нама пише, кад би наша омладипа, која се учи на страним универсигегима, средиштима културног жиеота великих парода, бележила (евентуално и ошнирније ириказивала) све, што се о Српству у странаца пише, шта се с нашег језика иреведе на стране, и шта наши тшжевници раде у страним књижевностима ? Ја сам убеђен, да од тога свега ништа не изиђе, а да не дође до руку бар неколицини чланова наше университетске омладине. Љима ие би било тешко, да то забележе, па пошаљу којем од наших белетристичких листова. За појединце то одиста не би био никакав труд, а овамо би се добио тачан списак. И кад знамо, да се тај списак дапас може саставити само родољубљем, и кад знамо, да би таки списак бно од велике вредности и користи, онда држим, да ми се не ће замерити, што сам браћу своју с университета почетком ове школске године опоменуо на једну родољубиву дужност, која при тмм не иште од њих ни трошка, ни труда, ни времена. Онда нам ваљада не ће остати неприказана и необјављена »Историја нове Србије« гђе Мијатовићке, »8оиуешг8 с!е8 Ва1сапв« Ренеја Милега, толике многе књиге и чланци из наше историје, што изидоше прошле године на мађарскоме, и многе друге књиге и чланци о нама у страним књижевностима. * Зимус сам нанисао белешку у »Стражилову«, како је илустровапи часопис лондонски