Stražilovo

576

Онијех људи, који су јога знали да се веселе и из пуних груди смију, као што бјеше Француз Рабле (Еађе1а18) и Талијанац Росини, нестало је скоро са свим; данас је у људи нестало смија, а завладала нова форма веселости, завладао хуморизам. Некада нас је разгаљивао доброћудни осмијех Стернов (8Јегпе), осмијех једног добричине, под којим се цаклила суза; кашње нас је веселио осољени смијех Дикенсов; али је и та врста смијеха прошла, и данас се ми сасвијем друкчије смијемо — кад се од смија не грчимо ! За неко је вријеме над нашијем сјетама сјао младеначки хумор Миржеов (Миг§ег), који се у својој веселој меланхоличности много више примицао нашему. (Јануара 1893)

Ну, нико није боље наш нервозни смијех изразио, што Хенрик Хајне. Он се увијек смјешкао, а осмијех му бјеше час лаган, час грохотан, ама увијек трагичан; осмијех, под којим се крило рањено, искрвављено срце; и с тога нас његове досјетке, ма и да им се гдјегод смијемо, испуњавају грозом. Тако се у нашој ситничарској књижевности — ма да се у њој претежно шаљива страна људске црироде истиче — опажа увијек нека сјета, нека потајна брига, нека невидовна чежња за нромјеном — и док се какав големи психолошки преврат не збуде те сав наш друштвепи склон не изврне, главни представник нашег плачног хуморизма остаће увијек — Хенрик Хајне. Марко Цар

КЊИЖЕВНИ ПРИКА.ЗИ 1>г. рћ11. 1)итп Виггс аиз Сггозб-Вескегек (ТЈп§;агп). В1е Ве(1еи1;и11§ (Јез Оете1гтб СћотаИапоз *иг сПе Сгипс1ип§б&ебсћ1сћ1;е сЈег бегћ1бсћеп Аи1окерћа1к1гсће уоп — —. Јепа Сг. Кеиепћаћп 1Јп1уегз11:а<з8-Висћ(1гискеге1. 1893. Стр. 48. — Питање о броју еписконија, које је св. Сава основао, доста је нејасно и тамно, јер ни Савин бијограФ Доментијан не спомиње изрично број епископија, а не спомиње га ни Теодосије, који је прерадио Доментијаново дело по свој прилици у првој половини XIV века. Иитањем тим највише се бавио Рус Голубински и дошао је до резултата, да је св. Сава основао осам епископија, а то мишљење усвојише и сви наши новији историци. Но не давно изнео је кардинал Питра писмо Димитрија Хоматијана, архиепископа охридског, управљено на св. Саву, које баца доста светлости на ово питање. С тога је писан; ове расправе прегао, да на основу писма Хоматијанова измени досадашње резултате о томе питању. Расправу своју поделио је на три дела. У првом говори у кратко о влади Стевана Немање и верским приликама у његовој држави. У другом пак говори о св. Сави и његову делању, а понајвише се задржава онде, где расправља, када је могла у Сави поникнути мисао, да оснује независну архиепископију српску. Писац дрзки, да је мисао поникнула онда ; када је из Свете Горе са очиним телом дошао у Србију, и да су га на тај корак изазвале ондашње политичке прилике, а поглавито то, што је видео, да држави прети расуло. 1Јо свој ирилици је имнулса дао католицизам, који је доста јака корена ухватио, а и сам Стеван као да је био наклоњен католицизму. Једино, што је писац на основу писма Хоматијанова у овом одељку као иово изнео, јесте

година 1220, као година, када је Сава основао архиепископију. Но то није поуздано, као што то и сам писац признаје. Сем тога има у овом одељку и неколико грешака, које се писцу нису смеле поткрасти. Тако н. пр. писац пише, да је Немања отишао 1196 у Свету Гору место 1197; даље, да је умро 1200 место 1199; држи, да је Стеван најстарији син Немањин. У трећем одељку расправља писац о броју епископија. Не усвојивши нити дванаест епископија, као што је у троношцу и у летописима, нити осам, као што је у Голубинскога, узима да је св. Сава основао десет епископија. У десет епископија убраја и оних осам, које и Голубински заступа, а нове су: липл>анска и призренска епископија. Из писма Хоматијанова јасно је, да је св. Сава основао призренску епископију; но да ли се то може поуздано рећи за епископију липљанску? Иначе је материјал у књизи врло добро и згодно сређен, тако, да читалац може добити врло леп преглед. Мол Р. КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ — Приповетка „Нови стан", коју из прошлога броја наетављамо у данашњем броју и коју — кад емо је већ почели доносити — морамо и довршити у идућем броју, изашла је, како емо из Београда извештени, као књига VI „Забавника Дневнога Листа", а писац ју је уреднику овога листа послао бе.ч напомене, да је до сад игде изашла. — Ђока Анастасијевић, београдски књижарник, јавља, да ће у његову издању концем овога месеца изаћи Јокајијеви „А јатсзагок уеа;парја1" у преводу Душана Клајића. X Као нгго јављају београдски листови, изаћи ће кроз кратко време Иппорија трговипе од Чедомиља Мијатовића.

САДРЖАЈ: Иесништво: Записи. Жртва. У сновима. Краљ Ерих. Нови стан. Мрки Вук. тије. — Ковчежић: Књижевни прикази. Књижевне белешке.

Књижевност: Моје симпа-

Издаје каижарница Луке Јоцића.

Срп штампарија дра Св. Милетића