Stražilovo

592

Штутгарту своје иајновијв дело: Вег Раг1ашеп1зап8ти8, (Ие Уо1кз^е8е1:2^е1)ип§; ип(1 сЦе 8ос1аМетосга1ле 0] У Женеви је 12 септембра по новом отворен једанаести Међународпи коигрес за геодезију. Конгрес држи своје седнице у великој университетској дворници. Србија није заступљена на овом конгресу. □ 1<е Сг6пеУ018, један од најбоље уређиваиих швајцарских политичких листова, донео је прошле године низ чланака из пера Жив. Балугџића о стварању даиашње Србије, о њеним економским ириликама, о њеним установама и развитку њених политичких странака. Исти лист подржава мишљење о Балканском Савезу; па је поред многих чланака, које је написао сам његов уредник, Жорж Фавон, чувени женевски говорник и шеф слободоумне радикалне странке, — донео и два чланка о истоме питању од Жив. Балугџића и Николе С. Петровића. □ Познати Кастелар написао је један чланак о Србији и Српству у америчком листу Еа па&оп, који излази у Бујнос-Аиресу, приликом априлске нромене у Србији. „Српски Глас" у 33. броју донео је у преводу Н. Н1. Црногорчевића један врло интересан део тога чланка. „Кастеларов суд о Српству, вели преводилац, у много чему подиже се до најузвишеније оде; управо ово је химна, какву још ниједан туђин није спјевао срлском народу". □ Прошле године изашла је у Еешл^аИ-овој ВЉНоЉес[ие (1ез 8с1епсез соп^етрогатез књига: Ба геН^шп раг Ап(1ге ^еГеуге. О њој је наиисана опширна. оцена у лањској „Борби". ^е^еуге, говорећи о сујеверицама, које још постоје у разних народа, спомиње и наше Виле, које по његову мишљењу одговарају грчким богињама извора, кладенаца. □ Француски научници у опште слабо знају словенске језике; те за то није никакво чудо, што су многа знатиија дела из словенске књижевности остала неопажена код њих. У сврси да се попуни колико толико та празнина покренути су пре кратког времена АгсМуез 81ауез (1е 1ло1о§те, у којима се редовно износи свака новост из бијолошких наука у Словена. За тим је прошле године заведено изучавање рускога језика у неколиким париским средњим школама, о чијем се успеху Француска журналистика похвално изразила, те се мисли да ће ове године руски језик бити заведен и у провинциским средњим школама, а предлажу да се предаје и на свенаучиштима, бар као необавезан предмет. □ У Паризу је пре неколико дана прослављена тридесетосамгодишњи:ца од смрти славног Филосо<а?а Огиста Конта, творца позитивизма, чија је девиза била увек: „I/ атоиг роиг ргтс1ре еђ 1' ог(1ге роиг ћазе; 1е рго^гез роиг 1>и1з.' ; РБегови многобројни ученици, позитивисте, иницијативом данашњега уредника Кеуае Осс1<1ег11за1е, чији је оснивалац био сам Конт, одржали су помен своме бесмртноме учитељу. □ У Француској економској књижевности до скора се осећала потреба у једној историји економске науке, где би биле изложене све економске доктрине од постанка па до

данас. До душе било је неколиких покушаја, али они не могу носити назив историје једне науке, као што је економска, која је за последњих педесет година направила огроман напредак. Једно се може рећи за Бланкијеву историју политичке економије, која се појавила крајем 1838 год., да је за такву важила; ну на њу се данас није могло више рачунати, пошто је она више историја самих економских Факата, а не доктрина Пре две године изашла је Историја економских доктрина од ЈЕзртаз- а, те је њоме колико толико попуњена празнина, али ипак за то и овој Историји не достаје тачан преглед немачке економске књижевности, а зна се, да су данас Немци у томе напреднији од Француза. Ове године издала је париска књижара Багозе е1з Еогсе1 у Француском преводу Историју политич :е економије од Ј. К. 1п§;гат-а, која је у немачком оригииалу изашла 1888 год. И ако се Езртаз-ова Историја битно разликује од 1п^гат-ове и по духу и по методи, ипак је за то Француска књижевност у њој много добила. — Сиоменимо на овоме месту Историју политичке економије од руског економисте Чупрова , која је изашла прошле године на руском у Петрограду и која је приказана у јунској свесци Иеуие Есопопце роИ1лс[ие. Она нема у себи никаквих оригиналних погледа, као што вели њен приказивач; иисац се иомагао Инграмом, Рошером и др. а заслуга му је, што је унео доста велик број знатних дела из руске економске књижевносги, о којима се веома мало зна на занаду. 1 □ 8с1епсе поиуе11е, која излази у Бриселу, донела је у јунској свесци чланак Р. КезШсћко-а N01:68 зиг 1а ИШгаГиге ро1опаГ8е, који је написан са довољно симпатије али сувише површно. □ ^еие 2е 11; (N08 39, 40, 41, 42) штампала је студију о пропадању великих имања у Русији (1а1з1^ап(На), где писац доказујући статистичким подацима — говори, како велика племићска добра прелазе у руке обичних руских трговаца, у иркос свим привилегијама, које та класа ужива данас у Русији. ј_Ј Коиуе11е Кеуие у јунској и јулској књизи доноси студију познатог слависте А. Катвеаи-а Ии88в8 сг Л11етапд,8. □ Ви<12;упо\У8к1 у јулској свесци листа Веи1)8сће ЛУогке слика доста тамним бојама стање земљорадње у аустриској Галицији.

Ч И Т У Љ А.

СЕ1ТИЈЕ ШАКРАК НИНИЋ

уредник „Српског Сиона", умро је 4 о. м у манастиру Хопову. Радио је иа црквеној књижевности. Ове је године израдио и издао „Први извештај епархије бачке", који је приказан у 22 броју нашега листа.

САДРЖАЈ: Песништво: Безумне мисли. На растанку. Кад у људском срцу желиш. Уточиште. Сетно момче. Ко верно љуби. Поздрав. Нови стан. Мрки Вук. — Уметност: Савремена питања из уметиости. -—Књижевносг: Ги де Мопасан. — Ковчежић: Књижевни прикази. Књижевне белешке. Читуља.

„СТРАЖИДОВО" излази сваке недеље на читаву табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фр. 50 новч. за по године, 1 Фр. 25 новч. на четврт годиие. — За Србију и Црну Гору 14 динара на годииу. — Рукониси се шаљу уредништву а претилата књижарници Луке Јоцића у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижариица В. Валожића у Београду.

Издаје књииарница ЈЕуке Јоцића.

Срп штампарија дра Св. Милетић.а