Stražilovo

591

ћ1ге риђНе зоиз 1ед аи.чргсез (Зез зоедШв 8и18зе8 (1е #еоотлр1пе. ^аиваппе, 1891. Г. Рауо!:, есЗИеиг. стр. 229, стаје ? У Швајцарској школска геограФСка књижевност осећала је давно иотребу у добру уџбенику за геограФију за винге разреде њихових средњих школа. Било је истина дела или сгрого научних или сувише елементарних, те су за то Швајцарци били принуђени да се служе уџбеницима, које су Французи или Немци удешавали за своје школе. Ну, и ако су можда њихови уџбеници изврсни, они се ипак не слажу са швајцарским погледима и њиховим обичајима, те је за то средишни одбор „ Швајцарских географских друштава" , уз суделовање савезног мипистарства и свих кантона посебице, сгавио у дужност г. Ко8]"ег-у да иапише ручну књигу за геограФију за средње школе, која би одговарала њиховим нацијоналним потребама. Наша иамера није била да прикажемо овај уџбеник, као дело из геограФске књижевности. Не, то није наш посао. Задржали смо се само на оним страницама, које говоре о српском племену. Ио нангем мипгљењу, оно, што је казано у овој ГеограФчји од 229 страна велике четвртине о српском народу, кога има два пута и више од Швајцараца — сувите је мало\ Зар швајцарски омладииац, будући грађанин слободне Швајцарске, не треба да зна више од иедесет и три штампана ретка о Србији и двадесет и осам о Црпој Гори ? Какав ће појам имати о омладини српскога иарода, која из године у годину посећује све више њи хове универзитете ? ! . . Стрепимо да не изађе поново какав наш колега Женевац да нас запита — као што је био случај приликом последњих догађаја у Србији — „да ли је Србија аутономна држава" и да меша Београд са Софијом , а Србе са Бугарима! . . Збиља, ово је унигсум! Срба у Турској нема по овом геограФу а Нови Сад ваљда и не постоји ? ! .. Али за то је писац стигао да опише бечке знаменитости: Ринг и Пратер Једино је место у ових седамдесет до осамдесет редака, које би нам годило: „Срби се познају по своме мушком изгледу, лепом стасу, оштром погледу и својим маркираним цртама. Њихови су обичаји ирости, а радо изучавају историју своје земље и знатне догађаје, које им она прича. Како су страсни за једнакошћу, нема међу њима илемића, а сачували су, у неколико по селима, стару установу породичне заједнице или задругу , где сви скупа притежавају земљу. Отуда се види, да је код њих породични живот неповређен и поштован." Писац је донео на страни 277 слику српскога сељака из Шумадије. Женева. Н. С. П.

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ -—- Изашла је 175 књига Летописа Матице Српске. У њој је на првом месту расправа Ивана Иванића о Буњевцима. На другом, трећем, четвртом и петом месту сами су наставци из 174 књиге, на шестом пак и последњем под натписом „Новији романи српски и хрватски" приказује Милан Савић Мијатовићева „Рајка од Расине", Ђалскога „Освит" и Матавуљева „Бакоњу Фра-Брна." Приказивач даје нрвенство „Бакоњи", јер „у њему не ћемо наћи ни анђеле ни ђаволе као у Рајку од Расине а не ћемо ни удешене и шаблонске карактере као у Освиту, већ ћемо наћи оно, што у роману треба да нађемо: праве и истините л>уде, који нису ради романа створени, већ ради којих је роман написан". — Из „Србобрана" су о трошку српске штампарије у Загребу у засебну књигу препггампане усномене Дамјана Прерадовића са свечаности огкривања споменика Ивану Фр.

Гундулићу у Дубровнику. Књижици је натпис „Гундулића слава српска слава" а цена јој је 30 новчића. — Из „Српског Сиона" прештампана је у заеебну књижицу расправа А. Ђукића „Нешто о прошлости православних цркава у Шајкашкој". — Милан Влад. Ђорђевић превео је на Француски приповетку Л. К. Лазаревића „На бунару". Иревод је најпре изашао у листу Ј\ т оиуе11е Кеуие а после је на по се оштампан у књигу, која носи општи натпис 8сепез <1е 1а ује зегве. Преводилац је уз превод додао и неколико опазака, које Француским читаоцима тумаче изразе, установе и обичаје српске, за које ретко који и најобразованији туђин зна. X У најновијој свесци лоидонскога часописа „1лГе"-а (уо1. XIV Кг. 711) изишао је превод несме Јована Суидечића, коју је песник спевао нриликом смрти славнога Тенисна, песника апотеозе Црногорцима, и која је штампана у априлској свесци „Просвете". Песму је превела на енглески гђа Елодија X Мијатовићка и дала јој натпис „А тоггћепе^гт 1 :гЉи1з", а превела ју је слободно, и лакоћом и топлином, којом се уопште одликује појезија гђе Мијатовићке. Најновија 186 свеска парискога „Реуие (!' аг1з с1гата^лсјие" доноси на првоме месту чланак Лазе Костића „1е ћћеа1:ге Љ1к1оге", за који је градиво узео из живота српскога народа. т 1ланак је написан врло интересантно, духовитошћу и обликом правих париских критичара. Као што смо извештени, чланак ће на скоро изићи у српскоме преводу. X У државиој пггампарији у Београду изишло је у елегантну издању јавно међународно лраво, које су написали Т. Функ-Брентано, прОФесор јавнога међународног права у Есо1е (1е8 8С1епсе8 роН1з1С[ие8 у Паризу, и Алберт Сорел, члан института, а превео Живко М. Милосављевић, проФесор Велике Школе. □ Рускан Ммслб донела је у овогодишњој јунској свесци веома интересну студију „ Словени у Италији" од нроФесора казанског университета В. с!е Соиг1:епау-а. Ова је студија врло важна и за нас Србе, па би је за то требало превести. У њој нас писац упознаје са Словенима, који живе у северној и јужној Италији. За ове последње вели, да су далматинског порекла и да се ту настанили у доба турске навале. Има их до пет хил>ада,који насељавају ова три села: Асциау1уа Со11есгосе, 8ап ГеНсе 81ауо и Моп^етНго. Напомињемо још један пут, да би ову студију требало превести. — Из овогодишње прве свеске „^188еп8сћаШ1сће М1Ш1е11ип&еп аиз Возтеп ип(1 (1ег Негсе§;0У1па" опггампана је у засебну свеску расправа Петра С. Иванчевића „Кшпеп игк! 8а^еп 111 (1ег Кгајта". У расправи је реч о речици Бојани и њену имену; о томе, како је постало село Копривна; о селу Зел-ници и старинама му; о Дервиш-кули; о развалинама код Хрка; о Кули; о т. зв. малом и великом граду; о развалинама у бањалучком округу. Иванчевић је калуђер и учител> у православном манастиру Гомјоници код Бањалуке. □ Кеуие (1ез Кеуиез доноси у књизи од августа на стр. 575 чланак Ба ДесотрозШоп (1и 81аУорћШзте поводом чланака руског историка П. МиљукоФа, који су изашли у овогодишњој јунској и јулској свесци философског часолиса, што се штампа у Москви. Писац се бави Славофилима, Наи,ијоналистама и Западњацима, задржавајући се нарочито на делима Данилевскога, Леонтијева и Соловијева. МиљукоФ закључује, „да је СлавоФилизам мртав и његове иристалице — АксакоФ и Самарин — не могу га васкрснути". ГЈ Карл Кауи,ки, уредник часоииса Б1е Кеие и један од вођа социјалистичке странке у Немачкој, штампао је у