Stražilovo

667

се у сунцу указале црне пеге, више и крупније но обично, с којима у некој вези па аемљи стоје мпоге кише и мног снег? Наши астрономи и геолози опазили су с јесени 1887 године оне црне пеге у сунцу и предсказали су многу кишу и мног снег, чињенице поплава. Ја бих сад навео једну чињеницу, која је, може бити, оним змијама задала моћ слутње: Земља наша није само носилица муњевинске, електричне силе, већ и телефонске. Ако смо ради, ноћу из далека што да чујемо, а ми метнемо ухо о тле. На дан 4 јануара 1888 стаде лед код Беча. Једанаестога дана истог месеца опет се отисне и одиђе. Прохујаше санте и сав лед од горњег Дунава и из Ина норед Беча на ниже. Али код Соба међу Острогоном и Вацом држи лед чврсто, и одавде поред Будимпеште на ниже чак до Београда и Базјаша и даље. Сав горњи у санте издробљени лед подвуче се под онај чврсти лед те га вода однесе низводно Од Соба па до Казана сгајаше лед до 13 марта непомично. Тога се тек дана крене лед код Будимпеште: »8етНпег ^осћепМаМ« од 22 јануара те године јавља, у каквој се опасности нашла једна кола, кад су прелазила код Земуна преко леда у Банат: »Вече беше већ. Ми тражасмо на леду зпаковима назначен пут; и тек што се одвезосмо неколико метара, а наш један коњ уиаде у воду, кроз проваљен лед, до трбуха. На срећу нађе коњ доле још један лед, на ком чврсто стајаше. То беше иаш спас«. Тај дољњи лед, то је онај, који се је код Соба подвукао под онај чврсти лед, и који је вода донела до Земуна и даље Међу тим је настао нов мраз те се лед следи на ново.

".г/лгЈХЈМХГС

У комептару „Горскога Вијенца" од Др. М. Решетара стоји на стр. 55 ово: „Што се нак неколико пута налази и гдје би имало бити је, то ће ирије бити да су неки глаголи треће врсте (с инфинит. основом на јети ) прешли у глаголе четврте врсте (с инфинит. основом на ити ) него ли баш

Исто тако је било године 1876. Еод Беча се кренуо лед 18 фебруара а 1 марта још су код Земуна прелазила теретна кола нреко леда. Расудимо само, кад се толико мноштво леда подвуче под горњи чврсти лед и струЈке на ниже брзином воде ношен: какво шуштање, грување, пуцање мора да влада у води! Тим јаче мора да се ори тај шум, што нема горе одушке, да звук иде у ваздух. Змије на смедеревској ади мора да су чуле ту хуку и тај шум, те се пробудиле, и одмах знале из искуства, да за таквом појавом у природи долази велика поплавна вода. Занимљива је још ова појава: Онај дунавац међу смедеревском адом и банатским ритом узан је те би га змије за часак биле прегмизале. Но оне претпоставише онај дужи пут преко широког Дунавч. Ту могу бити два разлога, која су змије руководила: или су оие, као народ, чиниле онако, као свакад до јако, док није рит насипом обухваћен био, те су знале, да у риту по њих нигде нема сува земљишта и спаса; или су виделе, како људи подижу васип, да с оне стране у риту добију сува земљишта за своје њиве, па нису имале вере у то, да је насин доста јак. Предсказало се змијама, да ће јаросни Дунав ту баш, код смедеревске аде, провалити насип. И насип буде доиста тог пролећа проваљен и онај рит потоиљен. Можда су поједине друге њихове из Тисе чак до ових змија код смедеревске аде допливале, те овима причале, како је вода провалила тисине насипе: Мирков, феђвернешки, перчоварски, вајатски, кењасишки и друге, па су као мислиле: онда ће и овај банатски насип Дунав провалити, те одоше у Србију у Годомин. Јовап Стефановик Виловски

Да гинемо и крв ироливамо

ГорскиВијспаи, нрава замјена старога 1> гласом и: засврбили 819, обезубили 1671, заглпбиле 1850, омилила 1846, висило 2418; по свој прилици и у ироливамо 266 не стоји и мјесто је него је према иролити начињено и ироливати тако са м." Госп. Решетар каже „то ће прије бити" и т. д., а ја велим, да нема сумње,