Stražilovo

704

стр. 6. —• Да оставимо јога да је у лијем, чујем, давати, кљувати оно ј и в због зијева, али много ми је чудно, што г. нисац укида зијев и са н у стапчм, лјенем, пгго су очевидно облици са наставком за основу сад. вр. пе, онај први свакако ради разлике са стајем (од стајати, 5 вр.), а има и инф. станути на тако поред дјести и дјенути. На истом је мјесту 1 ' примјер у-н-иЛи, гдје би н по г. Строхалу било "због зијева, а није помислио на ст. слов. КТ.П-НТИ и да је нсконски облик приједлога вв- он, којему је сприједа дошло в као што је кјцдтн према љже (уже), што иде уз прејотовање почетних вокала у словенском. Приједлог вв (јп ) постао је дакле од вон, којему се кратко о нред назалом промијеиило на в а иза овога нестало је назала, осим што се сачувао у композицији или у блиској свези са ријечију као што је взнемг>=в5н-нм1> (у њему; Беак. НсЊ. 25). Старији облик иредлога имамо н. пр. у придјева тћш ев!; и нрема томе љтрокл утроба, или у кћип . тји . (гдје је удвојен) унутар, унутра и др. Јасно је дакле, да ни у униЛи није м због зијева пего је веома старо и припада исконском облику приједлога вђ. Не треба нас рђаво схватити, да би ово овако требало тумачити у књизи, али боље је и нејасно, приближно

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ — Од почетка овог месеца излази у Београду два пут на недељу орган либералне омладине „Будућност" под уредништвом Вукашина Милошевића, а од летог броја амо потписује се као уредник Владимир Ристић. У подлиску првог броја започет је, у другом настављен и у трећем довршен превод Мопасанова „Вагабунда"; у четвртом пак почео је превод Самаровљеве историске новеле под натписом „Царев нећак". Иначе има у сваком броју занимљивих културних бележака и књижевних приказа. — У органу мађарског историског друштва „бгага^ок", који по упутству одборском уређује тајник ПГандор Силађија, има у првом броју за ову годину критика на Тимово дело: А згегћек 1зог1зепе1зе а 1е§;ге§;Љ1з ког1о1 1848-1^. — Лемоније, писац историске глуме „Ма(1аше 1а Магесћа1е", тужио је Сардуа, као да је своју нову драму „Ма<1ате запз §-епе" израдио по његову делу. Доказује да у оба дела има много сличности, а он је Сарду-у дао једаред рукопис свога комада да га прегледи. Ствар ће решити збор драматичара у Паризу.

САДРЖАЈ: Песништво: На вечерњем ветру нежном. Месе Књижевиост: Моје симпатије. Књижевне оцене.

одредити него тумачити погрјешно. — Даље је исто тако погрјешно, што г. Строхал укида зијев са д, као у примјерима знадем, дједем, имадем, идем и др. облицима исте основе. Нрије свега у идем је д детерминатива, истина нејасног подријетла, али веома стара, и стоји ваљда према грчком & у 1-{)-ци (Вги§т. Сггипс1п88 II 1053. сГ. Ј1. У 778 ш № @агг]г гџгјошт ткХемспг к)1шд' бџоХаС), дакле искон. наставак Аћо или <1о, овдје за основу сад. вр. па према томе касније и други облици. Према ст. слов. дт.тн, дешдљ има у нас деђем (№ш1. л г ј. I, 1, 79) са удвојеним коријеном; наше дједем не стоји према ст. слов. дежд«., оно је млађега подријетла и помјерено је не може се поуздано казати с које стране. Куд и камо је млађег подријетла д у срн. облицима имадем, знадем, што је иостало без сумње наслањајући се на глагол са удвојеним коријеном дадем (иск. дамв) а ово према 3. л. множ. даду. Еако дакле видјесмо, ни једно од овијех д није зијева ради, и у глагола идем не може се истом мјером мјерити, којом у овијех осталих. — Облици мељем, кољем нијесу од мели-ем, коли-ем него од основе м,ел-је итд. Упор. и стр. 14, 6, е. и иначе. — Рад. Врховац (Наставиће се)

БЕЛЕШКЕ 0 УМЕТНОСТИ — Умро је славни пољски сликар Јан Матејко, управитељ сликарске академије у Кракову. Матејко је поживео педесет и седам година. Предмете својим радовима узимао је махом из историје свога народа. Најпознатије су му слике: „Сабор у Варгаави год. 1773", „Алкимиста Сенђивој пред Сигмундом III", „Владислав Мудри", „Дворска луда крал.а Сигмунда", „Стеван Баторија"' „Краљ Иван Собјески". — У Петрограду је пре недељу дана умро највећи руски музичар Нетар Илијић Чајковски. Било му је педесет и три године. Чајковски се најпре одао био на правне науке те је неко време био и у државној служби но после се са свим посвети музици. Кад је на консерваторију Рубинштајнову године 1866 сврнгао своје студије, био је учитељ композицијо на консерваторију у Москви, где је остао пуних десет година. После је живео од чести у Швајцарској и у Италији, од чести у својој отаџбини Русији. Прошле је године од музичке академије у Кембриџу добио титулу доктора музике. Главна су му дела опере: „Евгеније Ањегин", „Пиковска дама", „Мазепа", „Франческа да Римини", „Ромео и Јулија". „Ан,егин" се даје и по Немачкој и у Златном Прагу. т.ч. Електра. Листић из уснометта. Погреб на Карпатима. Ковчежић: Књижевне белешке. Белешке о уметности.

Издаје кн.ижарница Луке ЈоциКа.

Срп. штампарија дра Св. Милетић.а