Stražilovo

703

КЊИЖЕВНЕ ОЦЕНЕ

Нгуа1бка з1оуп1са ха згеЛпје 1 паНке јт §ко1е Карјзао Е. 81гоћа1, рпуг. гаупа!е1ј кг. гаа1е геа!пе ^тша/лје Вје1оуагбке. ТЈ Вје1оуаги. ТЧбак I пак1ас1а .Т. ЕЧеГвсћгааппа 1893. Послије Даничићевих „Облика" не ће бити лако за данашње стање језика унијети много ноиине у граматику гато се тиче дескриптивне стране језика. Према томе, а особито у школској књизи, једино је стало до тога како ће се већ позната грађа употребити обзирући се на степен наставе, и како ће се и колико ће се та грађа тумачити. Наше је мишљење да треба тога тумачења да буде што мање, али ма колико да га је да се њиме вазда смјерана резултате, што их је напредак науке показао, а ти ће се резултати касније боље предочити и тијем освијетлити оне само слутње, које се дјетету пружају у ночетку граматичног упознавања матерњег језика. Госп. Строхал је радио на основи Даничићевих „Облика", што не би требало ни спомињати, па тако исто да је загледао и у Миклошића (Уег^Тешћ. Сггатт.) и да се служио, колико му је требало, Врозовим „РгаУор13от", који данас у Хрватској вриједи као државни школски. Кн.ига је дакле наиисана и израђена на темељу фонетичног правописа нашега са њекојим измјенама по Брозу; што се тиче облика према данашњем стању српскога језика; на тијем здравим основима ово је прва такова књига у Хрвата. За глас ^ биљежи се Даничићев знак (1, како га је узео Броз; остали знаци без промјене. Крај онога напријед изгледа да се г. писац највише обазирао на Дивковићеве „ОћНке" њешто допуњујући и ноправљајући; по томе дијели многу добру и многу погрјешку са својим угледима, али упоређењем то показати нити је смисла нити потребе: за овакав посао није стало одакле се узима већ шта се и како се узима. Показати онет каква би требала да је школска књига и како би требало грађу распоредити,значило би нанисати такову књигу, јер празни нацрти не помажу овдје ништа; с тога је посматрамо саму по себи, а ако се овдје ондје дотичемо и методичне стране, то су само најглавније погрјешке по нашем мишљењу. Једна је такова погрјешка опће природе што се код различитих облика, како живе у народу, не одређује који је бољи и који ће вриједити у књижевном језику; на то се не пази довољно у школским књигама имајући пред очима Даничићеве „Облике" и заборављајући да ови нијесу удешавани за

школу већ да су према школи истина поуздана грађа, али одакле ипак треба нребирати. Г. писац је пространије него што се обично чини за школ. потребу израдио науку о гласовима или „§'1а8081оу1је", како га он на.зива. У томе је премашио задатак књиге, која је намијењена првим разредима средњих школа. Осим тога што су овдје њекоје напомене могле са свијем изостати а њекоје доћи уза саме облике (како се поњешто и онако понавља), изгледа са свијем сувишно што се код појединих закона гласовних ређају по могућности сви случајеви, у којима се јавља тај закон. Мислим да у том не може бити у школ. књизи ни потпуности нити би било уиутпо тражити да се памте сви ти случајеви, особито још прије него што се и науче облици. — Не залазећи у танку анализу правила према тачности садашње науке (као што је н. пр. одвајање облика -сути ирема стлс- од н. пр. ријеч пр. рвЛи што се тиче гласовне промјене) треба да наноменемо погрјешке, које ни при оваком начину и облику учења не могу остати у другом издању. На стј ). 4 стоји да је у рамо пр. раме о постало јачањем од е; већ у ст. слов. има рдмд поред ралш, и овај други облик не може се тумачити јачањем крајњега вокала него само наслањањем на о-основе сред. рода. — Од глагола ијети није коријен ш> него ии (Миклош. Е1;ут. \Уог(;.), а није добар ни иримјер сеијетлити према кор. св/,т- за јачање полугласа н у ■/>, јер свијетлити није настало нравце из коријена него је деноминат. глагол од адј. св $тлб (свијетао). Белика је иогрјешка, што се на стр. 5. тумачи нијесам из не-сам дуљењем онога е, мјесто сливањем из не-јесам, а још је већа што се за глаголе брати, ирати учи, да им је а (што је наставак за инф. основу) постало уз метатезу дуљењем онога е у бер, иер, дакле од берти, иерти; отуда би морало бити само б р - 1; т и, п р г ћ т и, а да је а настало уз метатезу дуљењем корјенитог вокала, то би тај вокал морао бити само о: дакле од борти, иорти, па би сад. вр. било борем, иорем, итеративни облици барати, иарати, а не као што јесте бирати, исиирати. С тијем је г. писац требао рачунати већ из практичног погледа. Исто је тако иогрјешно тумачити оно и у императиву илет-и-мо дуљењем од е у илет-е-мо, као и на стр. 6 императ. види сажимањем од вид-и. — Облик жутом није ностао од жутојом и тијем путем; облик видим не тумачи се више из види-ем, а 3 л. мн. виде никад се није ни тумачило из види-у, као што г. Строхал чини на