Stražilovo

718

нације оно, што се тиче деклинација, У почетку изучавања језика не смије се и не може се никако учити фонологија систематски па да се касније код облика примјењује; мора се узети нротиван метод: иа готовим облицима треба учити законе гласовне. Учитељ ће из фонологије наиоменути само што је најгдавније, а појединости на својем мјесту код облика, па би био у грдној неприлици, кад би се књизи г. Строхала морао враћати за сваки случај у науку о гласовима и тамо прстом показивати дје-

тету, које иити умије наћи нити се умије наћи. Истина да жива ријеч најкише вриједи и да Је то најбоља књига, али колико су њих подобни да се њом користе? — Само најбољи дарови, а великој већини мора се у књизи означити мјесто као основ, на у те већине тек на том основу, који се са живом ријечју допуњава, при испитивању утврдити што потпуније разумијевање. Исто се тиче у главном и осталих врста. Рад. Врховац

• (Сврпгиће се)

КЊИЖЕВНИ ПРИКАЗИ Дан. Л. Живаљевић. Аидрија Качпћ МиошиЈ. словински песник. Написао — —. Оштампано из „Љзтописа Матиде Српске" књ. 171—174. У Новоме Саду, штампарија српске књи/каре браће М Иоповића. 1893. Цена 2 динара. Стр. 130. 0 Качићу се код нас доста писало, а тако исто имамо дела и из страних књижевности, која о њему говоре, те када се то све скупи, имамо поприличну литературу о њему. Није ни чудо да се о Качићу толико много писало, јер скоро сав његов рад тесно је скопчан са народном појезијом. ЈБегов „Разговор Угодни" који полази са народних песама, даје нам јасну елику о животу нароДне појезије у XVIII веку, може нам у мпогоме расветлити развијање народне појезије. С тога нам је дакле сваки рад о Качићу добро дошао, а особито овако систематичан као овај Живаљевићев. Расправу своју поделио је писац на седам одељака. У првом одељку црта живот Качићев те га прати од колевке док није до књиге дорастао, за тим на школама, на путовањима, све до г. 1760, до смрти му. Значајно је, да је Живаљевић усвојио 1702 г. као годину Качићева рођења, а не 1690, као што се до ире мислило. У другом одељку прелази писац на Качићева дела Качићево латинско дело: Е1етеп1:а репра1зе1лса тек је споменуо, а више се забавио око „Корабљице", изложивши јој у кратко ■ садржину. Но највигпе се забавио око главнога дела Качићева, око „Разговора Угоднога". Дело ово поделио је у два дела. Први део обухвата догађаје до пада Цариграда, а други од тога пада иа до Качићева доба. За тим набраја песме, износећи им садржину и објашњавајући по где које ствари. У трећем одељку расправља о одношају Качићевих иесама према историји. Том се приликом зауставља на изворима, којима се Качић служио. Од ових је најважнији Орбини, и ако га Качић нигде не спомиње, Живаљевић долази до закључка да Качићева историја „Срба, Хрвата и Бугара вреди данас онолико, колико и Орбини, то јест по готово ништа". Бећу историску вредност даје одељку о Скендербегу, где се Качић по највише служио Барледијем. Напомиње дал>е, да други део „Разговора" има више историске вредности, јер се овде Качић служио изворима ирвога реда. У четвртом одељку расправља о Качићу нрема народиим песмама. Изнесавши особине народних песама, налази исте те особине и у Качића, те се труди да одгонене ту сличност. Писац држи да је

Качић прикупљао народне песме, али нам их није онаке пружио, како их народ пева, него прерађујући их, да би биле историји верне, удалио се од народне нојезије. Писац је фино карактерисао Качићеве песме, а при том и врло лепо разложио у чему се оне разликују од иародних песама. За тим је локушао да одреди, колико је Качић позајмио из народних песама, а шта је његово. Иитање је то — као што и сам писац признаје — врло тешко решити без првог и другога издања „Разговора", но ипак је његов иокушај у неколико сретно за руком испао. Проговоривши о томе прелази на спољашњи облик песама, говорећи о строФама и о слику, но слаби су му разлози, којима је рад да докаже, за што је Качић усвојио десетерац а не стих бугарштица. У петом одељку споменуо је нисац слабо познатога Филииа Грабовца, који је доста на Качића утецао. За тим говори о утецају Качићеву на Вука и Прерадовића и најпоеле о његову утецају на вас српски и хрватски свет. У шестом одељку говори писац о издањима „Корабљице" и „Разговора", које дело дочека до сада двадесет и седам издања, три ћирилицом а остало латиницом. У седмом одел>ку напоменуо је шта је из Качића превођено на стране језике и набраја литературу о Качићу. Делом овим дао нам је Живаљевић јасну и светлу слику Качићева рада. У њему ћемо се сусрести са новим, са свим оригиналним мислима, оно ће нам помоћи да много тамно место у историји развијања народне појезије прочитамо. Да је ово дело хвале вредно, навешћемо речи г. академичара Јагића, који једном приликом рече, да је ово дело једно од најбољих, у колико је до сада о Качићу нисано. Дело то преноручујемо најтоплије. Беч Р. Јап КоИаг (1793 — 1893). бротешса па 8к)&осН8пј1си пје#оуа гос1јепја. 1ж1а1о ћгу. зуеиб. Шзег. (1ги81зуо „2аз1;ауа и . ХЈ 2а§;ге1зи, 1лзак (Нотске Изкаге, 1893, 81 јг . 112. — г- Свечане споменице у славу и помен славних људи кога народа јесу обично излев неизмериог одушевл^ења, којим су иуна срца благодарнога потомства, и садрже најодабранија ремек-зрнца умнога рада слављеникова. Такова је споменица венац саплетен из најдивнијег цвећа, што је процвало на бујном земљишту, на којем је слављеник неуморно делао. У њу долазе обично и најглавнији, најпоучнији и најкарактеристичнији подаци из живота тога славног човека. Па да ли је одгово-