Stražilovo

16

Докић као министар просвете учинио ПроФесорском друштву, — одлучила је : да из друштвене благајнице изда сто динара као ирви приложак за оснивање „ Српскога јестаственичкога музеја Е да би Бог дао, да се што пре могне и основати! -ј- У октобарској свесци „Просветнога Гласника" пр. год. штампан је Ст. М. П(ротић)а превод из Јиречкова „Баз Епгб1;еп1;ћит Ви1§'аг1еп и о бугарској цркви (стр. 235 до 243). Било би свакако од користи, да цело ово дело изиде у српском преводу. -|- Недавно је изишла из штампе 26 књига Старипа југословенске академије. У првој је књизи најзнатнији прилог проФ. Јагића 0 Гршковићеву одломку глаголског апостола, а он је у исти мах и највећи; о овом било је и раније помена у нашем листу. Други су прилози ови: два ценовиика за трг града Варао/сдина из године 1658 и 1749; лаолорука Ивана Лучића, трогиранина, историчара, од год. 1679, дал>е два извештаја о великој дубровачкој трешњи; оба су из године 1667 а саопћио их је др. Милан Решетар. Од стр. 162 до 194 јесу двадесет и шест Лопашићевих Прилога за ловест лротестаната у Хрватској; најстарији је овде саопћени прилог из год 1557 а најмлађи из 1712. На крају су Ке§;е81;а ^осишеп^огиш ге&т Сгоа^ае, Ба1та1з1ае еб 81ауотае заесиН XIII (1248—55); прибрао их је за живота Кукуљевић; ово је наставак онога из Старина 24. -|- У пољском журналу А^епеит-у за окт. ир. г. има и једна сличица из Босне, а из год. 1883, под натписом „ Ро8^еггтск рггес1 МгЈса1је а . Писац јој је 1зус1ог Кипсетог. Интересно је, да писац овде онде наводи и но коју реч сриску или по који поздрав српски, али тако погрешно, да би боље било, да је то изосгавио! Када Словенин тако доноси речи из другога словенскога језика, онда се није чудити, када нађемо у немачком листу наопако донетих наших речи ! -\- У Москви умро је 26 нов. пр. г. //. С. Тихоиравов , све•научишни проФесор, у 62 години својој. Радом својим на књижевности руској и југословенској уздигао се над многим радницима њиховим. Најомиљенији му је предмет био апокриФна литература руска и југословенска, чије је и споменике издао у две књиге 1863 године; шта више он је многога свога ученика упутио у томе послу, управо омилио му рад на њој. Прича се, да се по том могу познати млади руски славистп, да ли су били ђаци његови или нису. Већина његових ђака бави се поглавито апокриФном литературом. Тихонравов је као проФесор уживао сваку пошту, а као научник био је од светскога гласа. Петроградске академије био је члан, а такођер и Српског Ученог Друштва. Једно од последњих његових дела било је издање дела Гогољевих са лепим подужим чланком о Гогољу; критика се о том издању изразила, да је оно до сада најбоље и најкритичније издање. Свечана божитња свеска лондонскога великог илустрованог часописа „1л:Ге' 4 , о коме је у нашем листу већ више пута било речи, донела је на првоме месту најновију слику краља Александра I са Факсимилом рукописа му. За тим долази чланак госпође Елодије Л. Мијатовићке о

краљу Александру, у коме говори прво о животу краљеву и о врлинама му, па онда духовито повлачи паралелу између младога краља и оца му, за тим потање доказује везу између династије Обреновића и Балшића и на послетку врло топло, управо песнички завршује чланак искреним жељама за будућност краљеву. — За тим се налази и песма госпође Мијатовићке „Реасе оп ЕагШ; 6-оо(1т11 атоп^ Меп" (на земљи мир, а међу људима добра воља) — иесма пуна узвишених човечанских осећаја. — У истој свесци имају божитњи прилози од Оскара, краља Шведске и Норвешке, и Кармене Силве (румунске крал>ице Јелисавете). У додатку уз 100 број мађарскога листа: Васзка, који изилази у Сомбору, штампан је чланак познатога историка дра Ј. Тима : „Аг Оћгепоу1саок ГеПереее а Гогга(1а1от а1а1Л", у којем је изнет рад Обреновића г. 1848 да се врате на престо, и како су њихове намере и иланови осујећени. Превод овога чланка изашао је у „Бранику". Ово нас је изненадило и обрадовало, јер смо навикли, да се чланци, који у страним књижевностима о нама штогод расправљају, једва и региструју у кратким белешкама; а да се о њима опширније ироговори или чак да их когод преведе, то је заиста велика реткост!... Особито код Мађара излазе много књига и расправа, у којима има много драгоцених бележака за нас (особито за нашу историју) али наша пештанска омладина — која је у ирвом реду позвана, да јави и оцени све радове, који се у мађарској књижевности појаве а говоре о нама — слабо се о томе брине, да ли ће бити где и забележено, да су те књиге изашле, а о опширнијем приказу или оцени, или чак преводу — нема ни помена! Лане су у мађарској академији изашле две расправе о Ђурђу Сремцу, па је ли где била каква белешка о томе? Нигде ништа!... У изворима за мађарску историју, које издаје мађарска академија, има много врло важних података и за нашу историју; па да ли је где о томе говорено? Нигде ништа! .. . Др. Тим, који се поглавито бави историјом српскога народа у земљама круне угарске, написао је историју српскога. народа и изврсну историју српског устанка у Угарској 1848 г. (I део), па и о тим књигама, осим неколико кратких бележака, није ништ.' 1 опширније писано: нити су те књиге нашем свету приказане, нити су оцењене како заслужују. . . Потпором мађарске академије изашла је : Историја Угарске под владаоцима из куће Арпадове. Написао др. Паулер (две свеске). □ Још 1888 године изаигло је трошком париског књижара 8ау1пе-а дело: Сћез 1ез Ви1дагез , раг Беоп Ни#оппе1}, у којем се говори и о српскоме народу и његовим особинама. У нас се још ништа не рече о овоме делу, и ако је пуно предрасуда и погрешака! -|- У „2еЈ1;зсћг1Л Шг УоИсз-шгкћзсћаЊ, 8ог1а1ро1Шк иш1 Уег\уаКип§;", свесци 3, књига II, изишао је Ј. 6тип2е1-а чланак „Ј^гадеп (1ег НапМзроШИс гтс1 с1ег пеие ПапМзкегГгад тчзсћеп ОезГеггегсћ- ЈЈпдат гтп 8ег1)геп и .

САДРЖАЈ: Песништво: Повратак. Бесна сиротиња. Вечити муж. — Поука: Видра. — Књижевност: Најновији критичар наше новије лирике. Бранич српскога језика. — Ковчежић: Књижевне белешке.

„СТРАЖИЛОВО" излази сваке недеље на читаву табаку. Цег;; му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фр. 50 новч. за по године, 1 Фр. 25 новч. на четврт године. — За Србију и Црну Гору 14 динара на годину.Рукописи се шаљу уредништву а претплата књижарници Луке Јоцића у Нови Сад. — За Србију ирима претплату књижарница В. Валожића у Београду.

Издаје књизкарница ЈЕуке Јоцића.

Срп. штампарија дра Св. Милетика