Stražilovo

Јер ко би био унраво ауторитет, да нам то питање теоријски реши? Свакако песник. А шта песник каже? Ето сам г. Недић наводи Шилера, који тврди баш обратно тврдњи г. Недића. Или да пређемо на конкретне иримере на да запитамо: за што је Гетеу требало неколико месеци да се сабере, на да спева посмртну песму Шилеру? Но ако ћемо осим песника и критици признати право, да то питање расправља, ни онда г. Недић нема ираво. Данас критика тражи и од вепгтака (а нарочито од глумца) да буде господарем својих осећаја, јер само онда може биги сигурна изгледа на успех. То се правило даје рег апа1о §1ат применити и на песника. Јер рецимо да песник и спева песму под утиском »јаких и силних осећаја«, рецимо да у песми даде одугаке осећајима, питање је: да ли ће он моћи бити и господарем облика, да ли ће моћи довести осећаје своје у ред и склад? Јер ако хоће да му песма буде вештачки производ, у њој мора бити идеје, којој је дат леп облик. Па може-ли онда песник, када њиме владају осећаји, спевати иесму, да јој се нема шта нриговорити ни идеји ни облику?... По мишљењу г. Недића, Јакшић је први српски лиричар после Бранка, »највећег иесника, што је певао новим (ваљда: народним!?) српским језиком«. Та се Јакшићева лирска песничка душа огледа у свима радовима. Јакшић је бујан, плах, смео у изразу, али увек искрен, увек истинит. Он је у сликарству иесник, као што је и у песништву сликар, и томе се има приписати богатство у компарацијама и епитетима. Ни један лиричар српски нема тако одређене песничке физиономије, као Јакшић Узгред напомиње и побија г. Недић Светислава Вуловића, што упорећује Јакшића с Бајроном, не додирујући факат, да је Јакшић имитовао Бајрона, и ако не онако сретно, као н. пр. Пушкин или Лермонтов. Но то г. Недић није смео да учини, јер је у студији о Змају баш он тврдио, да имитатор не може бити песник, па онда не би могао Јакшића приказати у светлости првога српског лиричара после Бранка. То је мишљење г. Недића о лирици Јакшићевој. Српска се критика још ломи, да-ли да призна Јакпгићу, да је у њега епска жица нај јача, или да каже, да му се кроз дела провлачи нит романтике. Према томе није Јакшић лиричар раг ехсеПепсе, као што г. Недић мисли, ма

да и ми признајемо, да је Јакшић велик лирски несник. Јакшић је плах, бу.јан, у њега је неописана сила израза — али г. Недић заборавља код Јакшића оне истините речи, које је унотребио код Војислава, да па име »сћасип а 1ез с1е&п(8 с1е§ вев уегкж«, или као што Марко Цар лепо српски каже: »Мане су великих л>уди слабе стране њихових врлина«. Па тако често и Јакшићева сила израза пређе у патос и фразе без реалног основа и значаја. Примера ради да наведемо само цитате из студије г. Недића. На пример цитат на стр. 31 : »На колена !...« или н. пр. на стр. 33: »Ја сам стена«. Г. Недић вели даље, да је Јакшић »у несми сликар, као што је опет у својим сликама песник« (стр. 37). Како се ово слаже, кад знамо, да г. Недић држи Јакшића за највећег лирика, а као сликара га држи за слабог то одиста не разумемо. Према томе се извор Јакшићеву богатству у епитетима и компарацијама не сме тражити у факту, што је Јакгаић био сликар. Тај извор лежи у самој души песниковој, независно од сликарске уметности. Наше је најдубље убеђење (и ми бисмо у потврду могли навести много примера), да је на пр. и Лаза Костић богат у песничким сликама, компарацијама и епитетима, макар што је то г. Недић прећутао у својој студији, и макар што Лаза Костић није сликар. Јакшић је, по речима г. Недића, искрен песник, који је онако певао, као што је осећао, и оио певао, што је осећао. То верујемо и ми и потписујемо, и то за то, гато се то мигаљење и осећање и нама — управо »наметало«, када смо чигали песме Јакгаићеве. Али да нисмо читали песме, већ само критику г. Недића, не бисмо се могли уверити, да је Јакгаић одисга искреп. истинит песник, што г. Недић сматра за обележје праве песничке душе, и што нарочито уздиже у лирици ђуриној. Јер како да доведемо у склад речи на стр. 34: »//« је живот Јакшићев друкчије текао, и било би му досуђено више среће у њему, и његова би песма друкчија била«, а овамо »када је (стр. 51) Јакшић премештен у Нрестоницу, када су му се невоље мало ублажиле и он се могао кретати у кругу књижевника и других људи од књиге, песме његове, место да се на овима осети благотворни утицај критике и праве истинске иоуке што је ова може пружити и најдаровитијем човеку, осетно почињу