Stražilovo

-ј- У издању земунске књижаре Карамата излази Милићевића прича „ Јапко Катић". ( У Даничићеву Рјечнику реч бре узима се, као да је турскога порекла. Г. Најер огледао је најп е, да грчке облике /лпџЕј @()&, цоо В ј румунско Тзге, албанско тоге, тге, турско Ђге, као и српско и бугарско бре и море, изведе из грчког облика е V () е'ј али је сада од тога одустао. У најновијој свесци Вугап(;1П18сће ХеНзсћгШ; (првој треће књиге) у члапку Е1уто1оЈ*18сће8 тумачи, да је романскога порекла; у венецијанском говору наишао је на гага (види) и паге Овом бисмо се и ми канда могли приклонити; јер први примери, у којима налазимо употребљену речцу бре, јесу из дубровачко-далматинских песника, као X. Луцића, М. Држића, Мрнавића и других. У1епас јавља, да је изашла XXV књига Мопитеп^-а, што их издаје југогловенска академија у Загреб.у; у овој књизи је дубровачка хроника Ј. Растића; ова хроника је врло важна, код нас је по рукописним белешкама употребљавао Љуб. Јовановић у својим расправама о Косачи. За науку је свакако добра, што је у целини штампану добијамо. У овој књизи је и хроника И. Гундулића. Редакција је Н. Нодила. — И талијанска краљица отишла међу књижевнике. Тоскански неки лист навештава читав низ новелистичких прилога из краљичина пера. — Од нознате енглеске књижевнице Ујиде изаћи ће за кратко време нов роман, посвећен усномени покојнога Гија де Мопасана. Натпис ће му бити „ Т луо ОИепДегб". У Гетингену је штампан други део Фикова „ Уегд1еГсћепЛев ^оНегЂисћ Аег тЛодегтагтсћеп 8ргасћеп", у којем је „Л^огк8сћа*г Дег кеШвсћеп бргасћешћеИ;", од \^ћШеу 81;окез и А(1а1ћеН Вег/.епћег^ег. Први део изишао је 1891 године. Ово је четврто издање тога Фикова речника, који служаше (разуме се у старијем издању) и пок. Даничићу приликом његова рада „ Корени српскога или .грв. језика". —ј— У првој свесци за јануар ове год. мађарског часоииса „бгагаЈок", органа мађарског историског друштва, изишао је први чланак из низа чланака, што ће излазити, под натписом „Југословеиске историске студије" од Антала Пора. У овом чланку расправља писац ова питдн.а I Бан Стеван Стјеничнак (<1е 81еп18сћпасћ), 2. Преци Благаја, 3. Одношаји Орсини-Благаја спрам Анжујића. Сва три питања интересују нарочито Хрвате, а последње и нас Србе, у колико говори и о породичним везама Стевана Уроша Драгутина са иоследњим Арпадовићима, Павлом Шубићем и Стеваном Котроманићем. [Ј У неколико прилика било је говора о Француском правнику Даресту, који је познат нашем свету са својих радова на словенском праву. Претпрошле год., уз сарадњу свога синовца, штампао је прву књигу дела: Иез сопаШииопз тоЛегпез. ВесеиП Дев соп84Ни<лоп8 еп У1#еиг (Запв 1ев (Птегв б1а18 (!' Еигоре е^ (1' АтеНдие е1 с1и топ<1е стНае. Пр. године изађе и друга књига трошком париског књижара Сћа11ате1-а. Један ФилосоФ-правник, као што је Дарест, по-

знат у целоме образованом свету, могао је да дође до тачних обавештења о уставима појединих држава те за то ово дело приказује веран табло дапашљега државног права. -{-■ У познатим „Мипсћепег А11#ет. 2еНип^", а у додатку, бр. 193 штампан је опет неки чланак „Аив Во8теп ипА (1ег Пегседотпа". Наши политички листови, који су и најпозванији, ни главе не осврћу на ове чланке, који у себи кад и када имају и лелих интересности. -(- М1№ћв11ип§;еп сЈез Уегетз 1иг 0}е8сћ1сћ1е <1ег Беи1;8сћеп 111 Вбћтеп имају у првом броју од прошле године чланак „ХЈгбргип^ ии<1 Ве<1еи1;ип§; <1ег ћ184ог. Ве2е1ећпип^еп гира ип<1 Гирап''. Писац је овом неки А. Р. КШег V. 8сћ1есћ1;а\У88ећг<1. -(- У скоро излази у бИгип^аћепсМе бечке академије од Густ. Мајера 1)ге вГа^гзс^еп, а11>ат8сћеп гтЛ гитапгасћеп ^ећпшоНе гт Nеидг '1есМ,8сћеп. Ово је наставак онога, што је Миклошић започео. Овај је изнео на 129 речи словенских у грчком, од којих су многе остале као несловенске; а Мајер је набројао једно 273. Вредно би било о тој књиви проговорити, када изиде. □ У једном од ланских бројева нашега листа забележисмо, да је ивашла прва књига дела 1т Еигоре ро1Ш<зие еп 1992 е1 1893. Кроз који дан излази из штампе и II књига овога дела, у којој ће бити говора о Србији и Црној Гори. Ово је дело једна врста практичног мануела за спољну политику, у коме су по истоме плану и методи изложени најтачнији подаци о влади, штампи и парламенту у свима евроиским државама. □ 21 новембра прошле године умро је у Штрасбургу један српски пријатељ Сопзкап* Во<1е11ће1тег, родом Швајцарац, који је дуго време био на управи у бернскоме кантону, ну променом прилика дође у Штрасбург, где је био пуних тринаест година главни уредник Ве Јоигпа1 <Г А1васе-а. Бавио се нарочито социјалним и економским иитањима, а написао је и две економске студије о Србији у 1|а ВЉИо*ће<зие ТЈгпуегвеПе. О једној је већ било речи у нашему листу. Српски државници нека не сметну с ума његове речи, у којима је хтео да говори о благостању народа: „Иа 8егћ1е п'е8(; рав раиуге аијоигс! 'ћш: е11е роигга екге псће ип јоиг" ! Српско му хвала, што је и он, сигурно, доста припомогао, да многа и многа погрешна мишљења о српскоме народу у странаца нестану... хвала му! БЕЛЕШКЕ 0 УМЕТНООТИ — Шаљиву игру у једном чину с натпиеом „Срећа и људи", о којој у прошлом броју , рекосмо да је приказана први пут у београдском крал>. поворишту, написао је познати приповедач Илија И. Вукићевић, а ово му је први рад иа драмском пољу. — На римску нову годину прешла је Сметанина „Продана невеста" и преко Келнске позорнице и имала је леп успех.

САДРЖАЈ : Песништво: Прод вечити мрак. Бесна сиротиња. Вечити муж. — Књижевност: Најновији критичар наше новије лирике. — Ковчежић : Књижевне белешке. Белешке о уметности. „СТРАЖИЛОВО" излази сваке недеље на читаву табаку. Цеи му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фр. 50 новч. за по године, 1 Фр. 25 новч. на четврт године. — За Србију и Црну Гору 14 динара на годину. — Рукописи се шал>у уредништву а претплата књижарници Луке Јоцића, у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижарница В. Валожића у Београду.

Издаје књижарница ЈЕуке Јоцића.

Срп. штампарија дра Св. Милетића