Stražilovo

128

Историја њене љубави проста је и једноставна. У половини фебруара године 1859 отпутује Делфина из Напуља у Рим, но тај растанак није дуго трајао. Двоје драгих се на скоро опет састадоше. Јулија године 1840 мораде Красински у Монаково, да се онде састане са својим оцем. Делфина је пошла за њим и онда ју је Красински први пут назвао Беатриче. Оно неколико недеља, што су провели у Монакову, могу се сматрати као вршак њихове среће. У Италију се вратили као две већ за вечност спојене душе, једно у друго заљубљени а обоје сневају о најлепшој будућности. Неколико су дана провели у северној Италији. Излети у алпске долине и по плаветним сјајним валима језера оставише у песниковој души незаборављиве утиске. При једном таком излету, кад се у дивној, месецем обасјаној ноћи возили на комском језеру, зачела се идеја „Ишедсвита". Наскоро за тим опет се растадоше двоје драгих. Красински оде у Напуљ, но у мају се врати у Гим и онда се цело лето није растајао са Делфином. У јесен, кад је чуо да му се пријатељ Дањелевић на смрт разболео, похитао је у Монаково. Делфина је опет отишла за њим те је верно с њим дворила бонога пријатеља. Кад је Дањелевић умро, одоше обоје марта године 1842 на неколико месеци у Ницу. „За вечита ће ми времена дани у Ници остати у најдивнијој успомени" — пише свом пријатељу Гапшнском. „Јахали смо по бреговима Небо је било дивно а у души је била срећа мирна, узвишена, јер смо нас двоје непрестано говорили о свету идеја, о свету духа, о свету будућности". Онде, крај ватрених погледа Беатричиних, у вре-

ме најчаровитијих шетњЗ допевао је песник и свој п Рг2ес1в\уг1;". Но не би суђено да срећа њихова буде дуга века. Отац Красинскога стаде наваљивати на свога сина, да се жени. Несник се није могао опирати и тако узме јунија 1843 девојану, која је по душевним подобностима и по лепоти била савршено дорасла Делфини, али је по чистоти осећаја куд и камо надмашавала. Иоследња порука Красинскога драгани била је дивна елегија „Моли се Богу за мене", коју је написао од прилике на месец дана пред сватове. Иосле сватова као да се песник са свим истрезнио. Ма да није са свим прекинуо с Делфином, ипак је дошло дотле да њена иисма није ни отварао а камо ли на њих одговарао. Нестало је било зара, који ју је некад озаравао. Некад је писао: „Сагледати идејал и заволети га, но после на њему открити пеге, то је највећи бол", па истину тих речи увидео је онда и сам. Кад се после неколико година тешко разболео, похитала је опет Делфина, да га двори. Но песник није хтео ни да је види. Није дозволио да дође преда њ на самртничкој му постељи, а 23 фебруара 1859 испустио је душу. Делфина Иотоцка још се дуго после смрти Красинскога градила „удовом његова срца". С колико права, сведочи то, што јој ништа иије сметало, да се мужу свом опет интимно приближи, кад је он после свога изгнанства у Саратову дошао у Париз. Беатриче! Не, то је Делфина Потоцка била само у фантазији Зигмунта Красинског! Ив Квапилова дела: „%епу а тИепку вГо^апвкусћ 1атгки и .

■^ј ОЈ ј -Ц)

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ □ За оне, који се баве социјологијом, изађе крајем прошле године врло интересно дело: 1|вз 1иМе8 епкге зоиеЈ^з ћиташез е4 Јеигз рћазез зпесеззггез, раг Ј. Кстсо^. □ У Париву изађе прошле године књига: Бе СгогИи а ВорМа, раг 1е сарНат Р1то<Зап. То су његове успомене из Блгарске. □ У Рајнвалдовој ВЉНоЉесЈие <1ез зетепеез соп1:етрогатез изашло је 1887 год. дело познатог Аће1. Ноуе1асдие-а

Ба Нп^шз^ие. 0 словенским језицима у опште, српском и хрватском посебице говори на стр. 366—389. У тврдом повезу стаје 5 динара. Поправка. У прошлом броју у расправи о прошлости Београда а на страни 108 у другом ступцу поткрала се позамашна погрешка. Онде у једанаестом и дванаестом реду од горе стоји: Француски, бугарски и немачки кнежеви, а треба: Француски, бургупдски и немачки кнежеви.

САДРЖАЈ: Песништво: Реалиста I. Љубав. У споменицу гђци И... .1 ј. Ханс Ајлер. Управна служба. Вечити мунс. — Поука: О прошлости Београда. — Књижевност: Немци и Французи. ДелФина Потоцка. — Ковчежић: Књижевне белешке.

Издаје квиисарница Луке Јоцића.

Срп. штампарија дра Св. Милетића