Stražilovo

192

али му се не допада ни „реални" (рецимо „нихилистички") правац. Па шга му је идејал? „Критичарева је задаћа" читамо на страни 61 — „да изнађе унутарњу страну, дух и правац песника и оно што његовим песмама даје поетска живота". Признајем, да ми та општа деФиниција није јасна То чини ми се хтели су и мислили најпосле и С. В. Поповић („критичар по коњичким скоковима") и Св. Вуловић (српски „Берне"!?) и други. Боље да нам је казао проФ. Недић, којим путем он, противно својим претходницима, хоће да дође до исте сврхе. Човек би рад био што да чује о његовој „методи" критичког испитивања а како се он сам о том скоро никако и не изражава, то мора човек гледати да је извади из тока мисли у његовим есејимл. Нростор нашег листа, који је намењен филологији , на жалост не допушта, да се дуго ту задржимо; а осећам да нисам позван да са своје стране критишем то дело, које је критици намењено. Задовољавам се општом опаском, да у есејима Недићевим у поједином налазим веома много што је добро, али да цео његов поступак није кадар одвести натраг на одређене објективне принЦипе; то су слике нешто ћудљива расположења у духовита човека. Према једном Лази Костићу врло је оштар, неумитан; сличне екстраваганције у једнога Јакшића полепшавају се изразом „јак, силан темпераменат". Јовану Јовановићу се пребацује што примењује народно-лирски стил, у чему је он само пошао трагом Бранка Радичевића, а код Јована Илијћа сам се критичар за то одушевљава. Где је ту жељена „равна мера за све" ? Нису ли то аФоризми „помућеног многом науком и преФињеношћу културном" (!) критичара, коме се допадају дивљи изливи тако званих природних генија, коме је сирово драго камење милије од углачанога, који признаје само непосредан излив појетскога осећаја, а сваку ингеренцију духа, који је управо нос.илац прекаљених мисли, схваћа као слабљење појетске снаге. Отуда се разјашњава и његова нолемика гхротив једне опаске Шилерове, отуда његова одушевљеност за песнике као што је Сима Милутиновић, коме се шта више и неразумљиви језик, којим „замуцкује", урачунава у заслугу. — Друга књига (Кошутићева „Критика и књижевност"), кад се с ње збрише полемички тон, који је по мом мишљењу са свим излишан и мало основан, не даје управо ништа друго, до ли богат цветник из дела руских критичара (Бјелинског, Доброљубова, Апол. Грегоријева и др.) и из дела Француза (Тена, Хенекена). Но апликација тих идеја на домаће прилике (Гл. III „Наша књижевност") слаба је и сушта Фраза, не изведена ни у смислу руских ни у смислу Француских критичара доказ, да је човек могао читати много књига а опет да из њих није много научио за своју употребу". -|- У четвртак 10 марта држалаје књижевно-уметничка заједница другу своју седницу. На тој је седници М. Ђ. Милићевић читао причицу „Вампир" и сличицу „ Капетап Жика оеиовалаи, Делиграда и један, модерни педагог Шум&динаи,". Андра Гавриловић изнео је опет преглед бугарских књижевних листова по социјалистичком бугарском листу „Напредт>".

Говорило се о раније покренутом питању о уметничкој изложби и решило се, да се 1895 године приреди у Београду уметничка изложба, на којој би се изнели уметнички радови од сто и педесет година иа на овамо а урађени код јужиих Словена. У ту сврху изабрат је одбор од ових лица: Стеве Тодоровића, сликара, Петра Убавкића, скулптора, Драгише Милутиновића, архитекте, Светозара Зорића, проФесора, др. Милана Јовановића, Милана Ђ. Милићевића, др. Љубе Недића и Андре Гавриловића. 14 марта држао је своје приступно нредавање на Великој Школи проФесор Љуба Ковачевић „0 старим срлским и бугарским новцима ". Предавање је испало врло добро; расветлило је доста места у нумизматици нашој. Ковачевић истиче, да се у Бугара не коваху новци пре Михајла II Асена, зета Стеваиа Уроша I, који је опет први у српској држави почео ковати, већ да су они по угледу српском отпочели ковање; даље обара нека Љубићева мишљења о појединим новцима које Немањића^ које Бранковића и других великаша онога доба; а најинтересније је да не признаје ковање златних новаца у нас. Ово последње нарочито је утврдио доказима, изневши да су досадашњи златни наши новци лажни. — Ове се године навршује сто година како је изашла Рајићева историја. Тим поводом саопштавају загрепске „Кагобпе ЈЧоуте -1 у ускршњем прилогу ове године (уз бр. 69) критичке реФлексије Каменка Суботића о Јовану Рајићу, које су подељене на ова четир одсека : I. О модерном добу у српском друштву; последице аустриско-турског рата на крају XVII века у живогу српскога народа; емиграција на територију круне св. Стевана, напредак у животу ове емиграције. II. Јован Рајић пре калуђерства; у манастиру; психологија његова карактера III. Рајићева историја; ЈозвФИнизам у Срба; теолошка и напредњачка струја у српском друштву; Рајићева ФилозоФија повести. IV. О уметничком елементу у повесној науци; индивидуалност ; тенденција уметности и повесги; о повесној субјективности. — Ухепас је у 9 броју ове године на 139 страни донео иесму, којој је натиис „Уеб је ргоз1о ..." а потписан је под њу Ујекоз1ау 1уапоу1с и додано Кок)г, 1894. Та је песма од речи до речи једнака елегији покојног Војислава Ј. Илијћа и то целом првом и другом одељку оне елегије, што је у првом издању Војислављевих песама на стр. 166—174; уз та два прва одељка додан је први део дванаестога (стр. 173) одељка. Па да Хрвати нису оригинални! — У Земуну је сад у понедељак умро Игњат Солрон у седамдесетој години свога живота. Покојни се Сопрон на немачком језику бавио стварима, које се тичу и нас Срба. Међу осталим је написао монограФију Земуна и околине и приповетку с натписом „Последња гроФица Бранковићка", коју је на наш језик превео Мојо Медић. — „Реалиста", стихована приповетка Вл. М. Јовановића, што ове године изађе у нашем листу, нрештамнана је у засебну књигу.

САДРЖАЈ: Песништво: Опомена. Први цвет. Срећа и људи. Вечити муж. — Поука: О пропглости Београда. — Књижевност: Немци и Французи. — Ковчежић: Књижевне белешке.

,,СТРАЖИ.ДОВО" излази сваке недеље на читаву табаку. Цепа му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фр. 50 новч. за по године, 1 Фр. 25 новч. на четврт године. — За Србију и Цриу Гору 14 динара на годину. — Рукописи се шаљу уредништву претплата књижарници Луке Јоцића у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижарница В. Валожића у Београду.

Издаје књиисарница Луке Јоцића.

Срп. штампарија дра Св. Милетића.