Stražilovo

212

Евица. А ви се знате с оцем? Рокса. Бог с тобом, из једног су села! Марко (весело). А . . . јес ... из једног села ми смо ... Он се само после чколовао, а ми на орање. И кажем оном мом Василију: учи, дете, учи једнако. Ето, кажем, и онај наш господин Макса, учи, брате, учи и све запева од корицадо корица: „где си, краљу барјактару? шта ћеш, краљу барјактару ?!" Па истера, као први господин. Рокса. Седите, газда Марко. . . извол'те. Марко (збуњено). Па шта ћемо као и седети ? (седа). Евица (тихо Зорци). Ми бисмо могле одавде? Зорка (исто Евици). Са свим. ) С Богои! (оду) оорка. Ј Аца. Па и ја ћу. Рокса. Седи мало с нашим газда-Марком а ја ћу и онако часом око ручка. (пође) Аца (гунђа за се). Шта ћу ја с н>им да радим ? Рокса (у одласку). Ето мене одмах. .. ето. (оде) Аца (врпољи се, љути се и намрштен). А ви, газда Марко. .. ви сте трговац у селу? Марко. Јесмо . .. у селу. Аца. Хм! А како вам иде трговина? Марко. Иде нам свакојако .. . онако рећи, није баш добро. Аца. Хм! А чиме управо тргујете? Марко. Па, онако рећи, свачим. Аца (важно). Хм, хм!. . . Та да... А да је већи канитал, ишло би боље. .. Је л' те? Марко. Е, да је капитал, онако рећи, већи, ишло би и боље. Аца (важно). Разуме се, разуме се . .. Новац је сад све и сва на свету. (брзо) Шта велите на пример једио сто хиљада динара ... А ? Марко (одмахне руком). Све село да купим. Аца (гордо). Тако је, тако је ... Новац, само новац, па је све лако. (брзо) А што сте сад управо дошли у Београд?

Марко (развлачи). Та овај. .. донели смо, онако рећи, неке суве коже да продамо. Аца (брзо). Да продате? Марко (маше главом). Тако смо радили и пре неке године. .. Него сад су у пола цене, онако рећи, ал' смо за паром потребни . .. Аца. А већ после ће скочити цена? Је л' те? Марко. Како . .. Дупло ће бити ! Аца (за се). Ето прилике да се заради. (гласно) А пошто су вам те . .. те коже? Марко. По дукат пар, онако рећи, дао бих све што имам. Аца (брзо). Ја их купујем све... Ево руке! Марко (гледа га са неповерењем и развлачи речи). Ама, брате.. . ми смо, као, онако рећи, од истине рекли. .. Није то, да се што каже: шали се и онако . . . Аца (брзо). Нема шале никаке. Све ја купујем од једном за готов новац, још дајем у злату. Зар нисте ништа чули ? А ? Марко (врти главом). Не знамо ми то ништа! Аца. Да сам јутрос добио сто хиљада динара... Ви'те, истина, почећу с кожама ал' ја свакојако мислим да тргујем. Ту се пара тече, јер пара пару вуче, а ја могу. .. Замислите само, сто хиљада динара! Марко. Их! Аца. Иа сад где су коже? Марко. 'Оћу л' д' идем да донесем ? Аца. Што пре.. . Знате, шта је до руке сигурније је, а и ви . .. за новац, разуме се, добићете одмах. Марко (устаје весело). Е хвала ти, брате, овако!... (лукаво) Ама чујеш, немој нешто, онако рећи, шала је, и ово, оно . . . Аца (озбиљно). Кад вам кажем . . . Чим ви коже, а већ ће бити новаца . . . Ја чекам. Марко (одлазећи). А ја ћу коже одмах донети? Аца. Врло добро, врло добро . . . Марко. Е, одох! (оде брзо)

(Свршиће ое) -уг VI ЛЛПА , ГТХ> . Г\МММУ.'^-

ВЕЧИТИ МУЖ , ПРИПОВЕТКАФ. М. ДОСТОЈЕВСКОГ ПРЕВЕО МИЛИВОЈ МАКСИМОВИ^ (Наставак) XIV Сашењка и Нађењка лице. Био је прилично одевен, бар је на њему све У собу уђе врло млад човек, од својих девет- лепо стојало; узрастом је био виши од средњег чонаест година, а можда и млађи — тако је младоли- века; црне, густе, у косме развијене власи и велико изгледало његово лепо, самоуверено наиућено ке, смеле, тамне очи особито су падале у очи у