Stražilovo

283

дима, која држи запежљај с кључевима а испод овог цртежа лепо израђена слика предела дунавских и савских са Београдом. На овој се слици виде све главније реке а предели су означени овако: 8ЕКУ1А - ША1-АСША - СКАЕС1А, Око ове СЛИКе има натпис : цвк^ие - кесецбјт ,*) И политичке последице тога освојења биле су важне. Не само што је Угарека дошла у руке свом легитимном владару, него је, дубоко у унутрашњост турске државе подузетим ратовима и чаркањем, тако на пример до Ниша, Пирота, Видина, Скопља, Новога Пазара и т. д пошло за руком задобити домаће српско становништво за учествовање у борбама и дати му прилике к слободној милитарној организацији. На жалост свима тим успесима не би суђено да буду трајни. Упадај Француза на Рајни учинио је те су јако биле ослабљене војске, које су биле забављене у угарским и турским крајевима, на је сад овде у истој мери, у којој се од Француза потпомогнути Турци опоравили, настала реакција. Не мож,е овде бити мој задатак, да читаоцу дадем прагматичан приказ политичких и ратних догађаја, којима је последица било повлачење царских чета и губитак Ниша и Београда и који су у питање ставили успех тако сјајно започете војне. Београд, који је имао посаду само од 3000 људи, пао је 8 октобра 1690 шака Турцима, који су на свом походу кроз Србију а и у самом Београду на најстрашнији се начин осветили српском становништву, што се придружило било царским четама. Аустријанци морадоше напустити све пређагање успехе те оставити све крајеве с оне стране Саве и Дунава. Већи и имућнији део српског становништва у Старој Србији и у митровачком и новопазарском санџаку са пећским патријархом на челу одбеже из завичаја па се населише у Угарској, да би избегли опасности, које су им од Турака грозиле због тога, што се иротив Османлија дигли били на позив маркијона баденског, који им је обрицао да ће им васпоставити слободу. Становништво српских *) Види о томе: Ни§;о \Уе1&г6. Нете 8ашт1ш1^еп \ г оп МеДаШеп аи:Г сИе Егоћепт^еп 13е1§;га(Ј8 т с1еп Јаћгеп 1688, 1717 ип <1 1789 ипс1 (1еп Рг1ес1еп уол Равбаго^Нг 1718 Ко<И§1г(з уоп Јозерћ ]^еп1уиасћ. 1893. Уег1а§' уоп !§;па(г ^Уе1&г1 111 Раповоуа.

крајева нридружило се било наиме на позив царскога војсковође немачкој војсци те се борило у њеним редовима. На тај се начин у српског парода пробудио стари дух и већ је мислио да може славити свој ускрс. Али су несрећни ратни догађаји уништили све те накане и проузроковали велику српску сеобу у Угарску. Као што је познато, имали су преговори, вођени с патријархом Арсенијем Чарнојевићем, у толико резултата, што је изашао позив цара Леополда I, који је још пре повлачења царске војске обећао Србима: слободу вероисповесги и слободан избор војводе, одржање свију привилегија, ослобођење од свију јавних пореза и терета а и друге јога повластице. Активно саучегаће српскога становништва у рату, а и обећања, која М У Ј е цар дао, дражила су Турке на нечувене репресалије према Србима, услед чега се деоила поменута сеоба. Те тако у исто време са повлачењем царске војске пада и велика сеоба Србаља, који су одмах по доласку у угарску земљу преузели да бране царске границе те се већ у битци код Сланкамена храбро борили у редовима царске војске. Ситуација би се на крају XVII века по свој прилици окренула била на гатету цару Леоиолду а на корист Турцима, да пије ратнички геније принца Евгенија величанственом победом код Сенте (1696) изнудио Карловачки мир те тим спасао политичку ситуацију Аустрије. Карловачки мир,*) у којем су, као што је познато, осим цара и Порте учествовале још Русија, Пољска и млетачка република, био је управо плод освојењу Београда, ма да је Београд остао под турским господством. С друге је стране бага тај мир носио у себи клицу будућих догађаја, у којима је Београд опет привукао на себе онгате интересовање те се име тога града за навек спојило са именом једнога од највећих и најгенијалнијих војсковођа, од како је хригаћанства. *} Карловачки уговор о миру закључен је 26 јунија 1699 године између тада зараћених страна: Турске, Немачке, Русије, Пољске и млетачке републике. По-гласу тога мира добио је цар од Турске: Ердељ и предео међу Тисом и Дунавом, сем Темишвара и земаља међу Моришем и Дунавом; Руснја Азов; Нољска Подо.шју и један део Украјине, а млетачка република Мореју. Мир је уговорен за двадесет и пег година за све силе уговорнице сем Русије, која га је примила с иочетка само за две године, па га је после еама у споразуму са Туреком продужила на тридесет година дана.

(Наставиће се)

Т. Ст. Виловски