Stražilovo

284

НИКОЛА ТЕСЛА ОД ТОМЕ КОМЕРФОРД МАРТИНА*) (Тће Сепкггу \'о1. Х1Л11 N. 4 стр 582) ПРЕВЕО ЕОСТА КАРАМАТА

Сриско песништво, кажу, има тако засебан чар, да је Гете рађе научио тај музикални језик, у којем је оно нисано, него да изгуби његових природних лепота. Историја се не сећа икојег сличног случаја, да би се српски језик изучавао ради научних тајана, које би можда сакривао, па било то и ради Бошковића, тога тумача атомне теорије. Живахно уображење и сиремна машта народа нашли су себи одушке а и нлода у његовој књижевности. Велик један словенски говорник укорио је јавно својих сто и двадесет тисућа другова, да нису кадри да изнађу било и једну мишоловку. Они су сви ле сухе идејалисте. Кад би то било истина, онда, да изједначимо ствари, могли бисмо можда без икаква губитка променити неких двадесетак патената за једног илирскогљубавног песника. Али племенска својства тешко да су нрепреке, које у сваком случају генију не пуштају његову слободу; а природа по који пут иснравља ствари тиме, да нроизведе човека, чија трасдендентална заслуга надокнађује своме народу' недостатак, који је давно осећао. Из тог не следи да овакав чов^к мора да остане у тако признатој неновољној околици. Геније има своју сопствену путну исправу, па је увек готов да промени своје боравиште, док не нађе себи природно мјесто. Тако су молгда нагнани неки наши уметници да дигну евоју сгафелају у Паризу или у Гиму, а многи гласовити Европејци на пољу науке и истраживања скоро су исто тако приправни да поприме нашу народност по слободиу избору. У истини има Американаца, рођених у нрогонству, па од своје траже ову земљу као своју отаџбину, не потребујући никаквих исправа за натурализацију. Па се тако догодило, да смо с веселом добродошлицом поздравили Агазиса, Ериксна и Грехам-Вела. А на сличан начин десило се и то да међу нама у Њу-Јорку станује Никола Тесла, млади Србин изналазач, чијим радом ново доба у електЈЈИцитету почиње да свиће. Каријера Николе Тесле не само да дотиче две скрајње европске дивилизације, источну и западну, него још и батри човека на истраживање о главној сличности међу иесником и изналазачем. Родом је он од старе српске породице, чијч су преди

вековима стражарили и били се на турској граници, и чија је крв потоком текла, да наша северна авангарда добије времена за своја нродирања у ове обале. Но ма како да су нам овакав народ и његове прилике далеко од нас, ипак ће се са направом, која се оснива на приндипима и идејама што потичу од њих, енергија Нијагариних сланова електрицитетом раздељивати међу нас у облику светлости, топлине и снаге. Ово би доста било да му иода славу. али је Тесла учинио и учиниће много више. Кад би се могао наговорити, да се навикне на умереност у раду, тешко би било ставити границе решавањима многих великих нроблема, која би нам оп могао дати у зрелијим годинама својим; али кад човек долази из народа, који има сто речи за нож, а само једну за хлебац, мало је лудо наваљивати на њега да штеди и свој сопсгвени живот. Тридесет и шест година и онпко је кратак педаљ времена, а кад изналазач још мисли да је стваралачка плодност стегнута само на дапе младости, то се не треба чудити, што су дан и ноћ сведоци његове брижне радиности и што идеје извиру као топла лава — док се вулкан није од једанпут исдрпао и умукнуо. Словен над Словенима са племенскич карактеристикама, израженима у погледу, говору и раду, Тесла је прави пример тога, како се и у необичпу облику јављају потиштени нагони. Пикад га нисам чуо говорити о каквој слици или каквом музикалном комаду, али многи његови дивни изналасци и дивпа његова предавања, која уједињују сва његова знаменита истраживања са струјама високе алтернације и високе фреквенције, одају његов песнички темнераменат скроз и скроз. Човек би помислио, да ће црта, која одељује факте од теорије, ишчезнути према оној висини мисли, до које допиру његова каснија размишљања, али је овај лаки, сухи брђанин навикнут на тапки, сухи ваздух, па нити губи свој опггри поглед нити дише тешко. Је ли сриски песник ностао изналазачем, или изналазач песником? Господипа 'Геслу држали су за визијонара, кога је обмапула светлида какве звезде креснице; али уверење, које се почпње да шири међу његовом браћом у раду, сада је то, да је с тога, што је даље вн-

*) Тћотаз СоттегРогс! МагМп је уреднигс лисга „Тће Е1ос^г1сЈа1 Еп&теег", званичнога органа американског аавода електричних инжињера; он је и издао на свет целокуина дела Теслина. — ,,Тћо Сеп^-агу" је један од најугледнијих месечњака у енглеској литератури.