Stražilovo

303

гох употребити, гато поменух и на крају књиге ј у напомени стр. 236. Г. Павловић није нашао за вредно да се њом послужи и загледа у Ј1етоиис; с тога ћу ја о том нроговорити. Досадашњи биографи помињали су, да је трагедија Обилић написана 1827, а гатампапа 1837 године. Ја сам пак у својој радњи на стр. 208 још додао, да она није била у рукама Симиним већ године 1829; он ју је био послао »г. Летописцу«. Тада јога не знадох: ко је био тај летописац и за гато је њему послао? Велегака у Летопису 15 даје на то одговора. Још ире септембра 1828 године послао је Сима »Обилић« уреднику Летописа Милогау Светићу, да му »помоћу српске Матице на свет изда«. Уредник је нашао за вредн >, да нам, пре него што угледа света у целини, »штогод из овога заиста поетическог дела као неки оглед« саопгати. Тај оглед гатампао је на стр. 132 —134 свога Летониса; то је почетак трагедије: говор Миличин па Лазарев, па онет Миличин. Овај оглед интересан је и с тога, гато нам у неколико даје првобитан текст Симипа »Обилића«. Поређењем излази, да га је на неколико места исправио и дотерао. Ево измепа: у Летопису стоји: Јеси л' звезде собом потавнио, Јеси л' к небу своје окце диг'о, у издању од 1837: Јеси л' звезде собом затавнуо, Јес' ка небу своје окде диз'о; у ЈГетопису: 0 младицо, из честите крвце, А мој дивни друже и супруже, Док је .тебе, све је благо мени. у издању од 1837: 0 младицо, та немањска крвцо, А мој друже и дивни супруже! Док је тебе, све је благо-мене!! Још се разликују ови стихови: Дичи с' тобом војник без иринуде (удоцнијем: Дичи с' гобом војник од милине.) Што и род им под штитом ти миран (у доцпијем: И род њин је и т. д) Мила твоја толико је време

(овамо: Миља твоја толико ј' вријеме. — У овом одељку на свима је местима: Мила м. Миља), И сву срећу с тобом је д'јелила (овамо без: је, али: дијелила), Умом вишим и силама знатним (м. ближим), Нег' оваку и последњу молбу (овамо: Него 'ваку и т. д.), Добар стоји садак за идућак (у издању од 1837: За идућак добар стоји садак И велика твог племена срећа), Д' осмм бога не мож' ти се ништа (место : Да сем бога и т. д.) Док све с аашти теби на услугу (овамо: Све се пашти и т. д.). Биће грсшка гато у Летопису гласи први стих: »Добро м' јутро, мој бијели данче« (место : Добро т' и т. д. као у издању од 1837 год.). После стиха »Одстај'о сам и јутрењу свету« долазе још ова два стиха у издање липиско: Још отпој'о но свом обичају „Од јуности .. . пак и возбраноје". Ова нам белешка показује, да је Симин »Обилић« био познат јога 1828 године и да је без сумње рукопис кружио међу члановима матичиним. За што га Матица није гатампала? Без сумње са новчане оскуднце. У овом Летонису налазимо и белешку, да је Сима обећао »своје ио Црној Гори путегаествије описати«. Уреднигатво Летописа, ком га је оп обећао послати да гатампа додаје: »Он је милостиво примљен од Преосвјашч. Господина Митрополита Црног. Четровића, и номоћу његовом моћи ће бесумњено и опо дознати и испитати гато је за иностранца немогуће. Надати се, дакле, да ћемо со тим изјасненије добити за многа сумнителна и пеоснована известија дела: V1 а 11 а с!е баиипеге, Уоуа§;е ШвЈЕопдие еЛ ро1Шдие аи Моп(:епе§го: е(;с.« Овај нутопис Симин није угледао света, а не знамо, да ли је и написан. Биће да је замишљен, а неизведен, као и многи планови људски, па и Симини. Ђор1,е С. Ђорђевић

КЊИЖЕВНИ ПРИКАЗИ Богдан Ст. Јови!}. Причице за српеку младеж. — Прво коло. Написао — — — богослов. Београд. Штампарија Петра К. Танасковића. 1894. 8° стр. 60. Цена 0 60 дин. или

35 новчића. — Морамо проговорити о овим причидама с тога, што су намењене српској деци и што их пише почетник. Кад смо ирочитали ову књижицу, увидели смо, да је онај први разлог, што ово пишемо, много већи од другога, што