Stražilovo

■ л

БРОЈ 21.

Ј 0в А нГ РЧ*'*

У НОВОМ САДУ, 22. МАЈА 1894.

ПОСЛЕ КИШЕ

ину дажд пролетни у далеке стране, , т у Гром гуди из д4ље, сунашце га прати С румена захода па сија на гране И упија росу и цветове злати. Отежале гране од кишних капљица, Иокиснула пчела ту криоца суши, Травка диже главу, ври цвркут птичица, Омочено цвеће мири да угуши.

Звоицад и песмицу чујем из далека, То се тежак враћа из поља широка, Где га на огњипггу скромна срећа чека Бич пуца и муче на повратку стока 0, свеже вечерце скровитога села, Где ми тајни усуд моје гнездо плете, К'о с природе ведре ја бих с мога чела Да за навек мине облак моје сете;

Да ми око врата ручице савија У часових буре мој анђелак нежни, Да се на ме смеши, да ми вечно сија Еао на багренку онај цветак снежни ...

Ленскјп

ПОД БАГРЕНОМ

ирише зрачак, кроз свјежину ноћи Прелеће гласак маленог славуља, Поточић шуми јасно у самоћи И млади вјетрић росно цвеће љуља.

Ероз густо грање, што се њежно грли, Погледом пратим трепет звезда сјајни' А врела душа далеко ми хрли На твоја њедра, мој анђеле бајнил

Осјећам стисак твоје беле руке И чујем шапат усница ти рујних, Душа се слева у љубавне звуке К'о благом ноћи дах цветића бујних.

Нови Сад, 1894.

Алекса Шантић