Stražilovo

336

дала право почасна грађанина и СосИсе СоЈотБо. Тај је спев био смислио, док се бавио у Падови, где је, издавпш своју инаугуралну дисертацију „1)е тбихи рћап^авјае", добио докторат медицине. У Италији се Франкл упознао са кардиналом Мецофантијем, са вајарем Торвалдзном и са песником ђакомом Леопардијем. На повратку преко Милана упознао се са Хилшером, чију је оставштину касније издао. Вративши се у Беч, примио је године 1838 понуђено му место тајника бечке израиљске општине те

је, одрекавши се са свим лечничког позива, од тада живео само за књижевност и за свој позив. У то је време примио уредништво листа „Оез1;еггедс1п-

зсћеа ^УосћепћкМ" а наскоро за тим листа „8опп^адвМШег". У интересу овога свог листа путовао је године 1845 у Немачку, да се упозна са корифејима немачке књижевности. Године 1846 изатиао му је еп „Т)ои Јиап сГ Аивћпа" (приказан Анастасијусу Грину) а готово непосредно за тим издао је свој библиски спев „Рахилу".

(Наставиће се) «»

КЊИЖЕБНИ ПРИКАЗИ Михајло Милановић. Измирили Св. Позоришна игра у једном чину. За српску младеж написао — — . Цијена 10 новч. === 20 Фвнига. У Сомбору, издање књизкарнице Миливоја Каракашевића, 1803. стр. 40. — П°Д овим натписом је лани (г. 1893) у дечјем лиСту „Голубу" изишла ова иозоришна игра, и по том је изашла у посебној књизи, као што је овде приказујемо. Она се махом одликује не толико својом драмском вештином, колико ле тенденцијом, којом је писац задахнуо. Писац је хтео да у облику позоришне игре изнесе сцену из дечјег живота са поучном тенденцијом Кроз њу провејава, истина, етична жица, у колико се то код деце нсихички развити може. Захтевима драмским је тек толико задовољено, у колико је то хтео писац, по својем мишљењу, очевидније да прикаже. Сценерија је даг«ле махом вредности Формалне. Но држим ипак да би писац исти смер био постигао, да је тај предмет обрадио у облику дечје приповетке и лакше би одговорио захтевима новелистичким, него ли што је одговорио драмским. Барем би боље пристајала она Формалност, што се огледа у опису и причању. У оваком је облику ово ипак дечја прича у дијалогу. Л!ица има у овој игри седам , од којих су четир школски другови, а двоје школске другарице и један гуслар. Радња се развија исто таким током, као и у каквој новели или приповеци. Сем дидактично-етичне жице струји кроз овај производ и чист српски родољубиви осећај. То показују и песме, што их је писац у текст уметнуо. Дикција је чиста и обична. Разречје је јужно. И ако није овим производом обогаћена наша драмска књижевност, а оно је прилог дечјој књижевности, па је као такову и препоручујемо. Будим-Пешта. А. П. Михајло Милановик. На појутарју СВ. Саве. Позоришна игра у једном чину. За српс.ку младеж написао — —. Цијена 10 новч. ==• 20 потура Сомбор. Издање књижарнице Миливоја Каракашевића 1894. стр. 4.6. — И ово је нрештампано из „Голуба" (за г. 1894). ЈПто смо рекли за горњу позоришну игру „Измирили се", с врло малом промеиом вреди и за ову игру. Сиже је сличан. Тенденција је такођер ди-

дактична и етична. Драмска је уметносг развијена у толикој мери, у колико то видимо у причи и новели. С тога и овај производ спада у драмску књижевност тек само по својој спољашњој Форми, а по предмету је описна приповетка из дечјег живота. Дшсцијаје чиста и проста у духу дечјег схваћања. Дијалог је јужним разречјем изнет. И ову игру препоручујемо за децу. Само бисмо писцу ииак препоручили да се са студијом позабави више састављањем кратких или дужих приповедака за децу, које ће имати на себи тип српско-народносни, као што су то учинили н. пр. у Немаца ХоФман, Нириц, Хорн и други. Будим-Пешта . А. П. КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ -|- У 17 броју јавили смо, да је др. Љуб. Недић дао у пггампу свој предлог „О лраволису и интерлункцији" , а сада можемо саопштити и да је тај предлог угледао света у Београду на осмини стр. 29. Стаје пола динара. О овом најновијем раду Недићеву проговорио је проФесор словенске филологије на Великој Школи Љубомир Стојановић; суд његов није никако повољан по Недића. ~\- Архимандрит Н. Дучић издао је недавно броширицу „Разлике домаћих кроничара о годћни, које су слаљене мошши св. Саве". Овај је рад иотекао услед покренута питања, да ли треба учинити помен спаљењу моштију св. Саве ове године или до године. — У Суботици је ово дана из српске штампарије дра Душана Петровића изашла књижица с натписом: Две исповести. Срлском народу лриказао Јоваи Борота, лрота старобечејски. У овој су књижици саопштена три нисма, и то два писма туриског негда пароха Петра Чолића покојном патријарху Гермаиу Анђелићу, тада још владици бачком, и одговор овога на прво писмо Чолићево. Нанред је место предговора писмо Чолићево од године 1887, којим уступа та писма ироти Бороти, да их обелодани било после његове било после Анђелићеве смрти, а на крају књиге је поговор нроте Бороте, у којем разлаже, за што је вредно било обелоданити горњу препиеку.

САДРЖАЈ: Песништво: После кише. Под багреном Борис Годунов. Марија. — Поука: О прошлосги Београда. — Књижевност: Лудвиг Август Франкл. — Ковчежић: Књижевни прикази. Књижевне белешке.

Издаје књижарница ЈЕуке Јоцића.

Срп. штампарија дра Св. Милетића.