Stražilovo

лгп ^ БРОЈ 26. Ј

!®*<2,јЈг"Л9

^ 0 В А Е ГР^

<З^Ф '^П> ГОД. VII. V Ч&

У НОВОМ САДУ, 26. ЈУНА 1894.

-•БНЖ-8-—

НОЂНА ПЕСМА

Бледо светило ноћи прелази висине зрачне А ветрић носи мирис сањивог нежног цвета; И анђо сна и мира слази на горе мрачне II шуми лаким крилом и лебди изнад света.

Спокојно очи сведи и заспи на мом крилу И сневај слатки санак младости своје медне, Нек твој херувим штити душицу твоју милу И бујне груди твоје, пуне чистоте чедне.

Ал' кад се дигне покој и сенка тавне ноћи И мој те пољуб прене да зора на свет ходи, Дивотно моје лане, отвори дивне очи Нек се са веђа твојих најлепше сунце роди!...

,Тов. А. Дучић

П У т

Јјлажни ветар душе преко пуста рита Кличе бели вивак, шуми танка сита. Иза уске реке из густог шевара Колебице вире убогих рибара. Ту где друга јада осим глади нема Усамљени рибар вечерицу спрема Ил уз песму, што се по ветру разлеже, Крај димовне ватре крпи танке мреже Еј, али у мене ни песме ни глади, У души су мојој преголеми јади:

Данас ме је моја драга оставила: Мино бих к'о ласта да имадем крила, Да не гледам места надања бескрајни' Куд сам пролазио на састанак тајни Срце ми се кида, душу хвата страва, Кишица промиче, дан се већ смркава. Ајд, пријашко, брже речицу премости Па продужи тихо мој пут без радости Влажни ветар душе преко пуста рита, Кличе бели вивак, шуми танка сита . . . ЛенскЈи