Stražilovo

416

„0 мој брате, Краљевићу Марко! „Јога се никад препануо н'јесам. „С једним путем на Удбину пођох, „Кад ишћерах коња на Кунару, „Ту се тавна ноћца уватила, „Свезах коња за јелу зелену, „А иод букву ватру наложио. „Кад је било ноћи ио поноћи, „ћадија ми буква ирегорети, „Кад из букве јунак излетио, „ђав'ле у глави зуба иједнога. „Два окрљка,*) остала му пуста, „Када шкрине, из њих ватра сине. „Ако мени Бог и срећа даде, „Да дочекам дана ђурђев-дана, „Ја ћу звати њега на мегдане, „Јере га познам Турчин' са Удбине. Вино пију, а тако диване, Кад л' ето ти Турчин' са Удбине; Позна њега од Котара Јанко, И одмах га позва на мегдане. Ватише се о нлећи јуначке;

•) Окрн.ен или преломљен зуб.

Како га је Турчин уватио, Два му ј' б'јела ребра преломио, Виде му се б'јеле џигерице. Тада рече са Котара Јанко : „0 мој брате, Краљевићу Марко! „Дошло ми је да изгубим главу." Јал' говори Краљевићу Марко: „Кад удрило ио два на једнога, „Не било нас овђе ни једнога; „Јеси к. .. а са Котара Јанко, „Заиио си ханџар од дувана". Он се вати десном својом руком, Довати се танана ханџара, И распори Турчин' са Удбине. * *• *■ Завршетак пјесмице сјећа нас на одговор »из облака вилс« Краљевићу Марку, када га је Муса Кесеција био стрпао пода се, и то на стихове: „Срамота је двоме на једнога ; „ђе су тебе гује и.ч аотаје ?" Јамачно је ова пјесмица варијанта Вукове пјесме »Јанко од Котара и Мујин Алил«. Мојо Медић

КЊИЖЕБНЕ БЕЛЕШКЕ — „Балкаиска Царица", величанствена драма витешког владара црногорског Николе 1., изишла је ово дана у другом издању, које је веома укусно и богато опремила књижарница А. Пајевића. — Од целокупних дела ггокојнога Милутина Ј. Илијћа изишла је прва књига, у коју су ушле покојникове песме. Уз књигу је додана песникова слика и предговор, у којем је у најкраћим потезима изложен живот и рад Милутина Ј. Илијћа. Књига је штампана у Београду у Смиљеву а цена јој је 1*50 дин. 0 М Е С И Ц Е (Електричан ручак.) У Њујорку има друштво, што се зове „"РгапкНп ЕхреНтепШ-СЛић''. То је друштво недавно приредило свечан ручак, славећи годину дана како постоји. Трапезарија је била електрички осветљена. Послуживала је малена електрична железница, и јела су била кувана електрицитетом. На једном крају сгола био је аутомат, који је

приказивао славног Венијамина Франклина. Тај је аутомат поздрављао госте ФонограФСки а после првог јела изговорио је оштру здравицу. Док се ручало, свирао је у побочној соби велик музикалан ииструменат разноврсно комађе, које је пре пет година на нариској светској изложби 1889 било упевано или усвирано у ФонограФ. Кад је био ручак готов, као киша од цвећа пала је и покрила сто. А шта је било? Док су ручали, цвеће је лебдело у ваздуху, јер је било привезано на гвозденим дршковима, које је магнет држао у ваздуху; но чим је електрична струја била прекинута, магнет је упустио цвеће, те је тако попадало на сто. Кад су гости устали од стола, Фонограф поче свирати тријумФални марш онај, који је први пут свиран на светској изложби у Чикагу. А. М. М. Поправка. У 24 броју „Стражилова и а на страни 373 а у трећем реду од доле место у окретима сретиија треба да стоји у окретима спретиија; у 25 броју пак на страни 394 а у дванаестом реду од горе месго Ришканииом треба да стоји Ришњанином.

САДРЖАЈ: Песништво: Ноћна песма. Пут По тишини. Слово и дело. -— Поука: Шта ће бити са Земљом до послетка. Књижевност: Тодор Боснић и — одбрана Сентомаша. Јанко Котаранин и Турчин са Удбине. — Ковчежић: Књижевне белешке. Смесице.

Издаје књижарница Дуке Јоцића.

Срп. штампарија дра Св. Милетића.