Stražilovo

429

Ово писмо писао је њеки други, а Вук је иа готово само потписао се; но оно нам казује., шта је Вук у очи смрти мислио све да уради. Млађим читатељима не ће бити познато, да је покојни Сопрон у Сарајсву уређивао иолитички лист „ Босаиски Вјссник". Вук Врчевић, што га Вук у овом свом нисму наномиње, пи-

ше писмо из Требиња 19 (31) јануара 1867 Сопрону у Сарајево, те овако оцјењује његов рад око тијех новина: „Ја Вас лично нити по именице не познавам кои сте, али читајући случајио Ваш „Босански Вјесник" заслЈЈжујете као од мене тако и од сваког родољубиеога Србина иохвалу." Мојо Меднћ

УСО АРАПИН И ТРИ ПОБРАТИМА

(НАРОДНА ПЈЕСМА У историјској расправи »Горски хајдуци« од Миленка М. Вукићевића чи гамо: да у седамнаести вијек долази и хајдук Мијат Томић (Јавор 1893, стр. 526), а послије да је »око године 1730 био чувен хајдук и харамбаша Жеравица." Од Миле Маринковића, пароха небљушкога, објавио сам одмах иза његове смрти једну народну пјесму (Јавор 1888, стр. 55) ; а том приликом напомеиуту другу нјесму износим тек сада, и то без икавве поправке, да се види, како је тамошњи народ пјева уз јаворове гусле. Она нам казује. да је Мијат Томић хајдуковао заједно с Видом Жеравицом и Вукшом харамбашом; а у њој се истиче и харамбаша Вукша, о коме нам речена расправа не нрича ништа. А Вукша има и данас у Лици (а јамачно и другдје) као год и Жежеља, те тако и то презиме није измишљено. У трећој књизи Вукових народних пјесама штампане су пјесме »Вишњић Јован и Воин трговац« и »Опет то, мало друкчије« ; но ова је својом садржином налик на њих, али је дајбуди по моме суђењу одвргла објема. Вишњића Јована тражи по Пролог-плапини црни Арапин, да удари на Воина трговца, јер је он дочекавши га први изгубио све своје друштво. Још су они у ријечи били, али ето и Гавран-харамбаше, те се јадикује и он Јовану, што је прошао с Воином као и Арапин. Да Воин не пронесе благо, удари Јован на њ и згоди га, те кад се срушио с коња, притрча Јован к њему и згули с њега што је боље било. И премда се Јован прије љубио с прпим Арапином у лице, ипак му је рањену од Воина одсјекао главу као и Воину, и отишао »кроз гору у друштво« — као да је посјекао двије главице купуса! Да чујемо, шта нам ова пјесма приповиједа :

ИЗ ЛИКЕ) Иију вино до три арамбаше У Прологу високој иланини: Једно ми је Вукша арамбаша, А друго је Виде Жеравица, Треће јунак ТомиЛу Мијате; Пију вино за неђељу дана. Ал' говори Томићу Мијате: „Чујете ли до два побратима! „Ми пијемо већ неђељу дана, „Ми пијемо, ал' не говоримо, „Како ћемо зимовати зиму, „ђе ли ћемо задобити блага." Ал' говори Вукша арамбаша: „Побратиме, 'Гомићу Мијате! „Данас иетак, у јутру субота, „Шутра ћемо, брате, починути, „Нити пити вина ни ракије, „Наредити свјетло оружије, „Направити тврде метеризе; „У неђељу Богу се молити, „И за добру срећу помињати; „У пондиљак који први дође, „Ето овуд триста Арнаута, „И пред њима Усо Арапине, „Они гоне десет мазга блага. „Каква блага, све сребра и злата. ,,Ев' у мене шесдесет другова, „И пет више, мили побратиме! „Каква друштва, као ватре живе; „А у Вида четрдесет друга, „И четири више, побратиме, „Котарана, љути' заточника; „А у тебе тријест и пет друга, „Свега скупа сто четрјест друга, „ И четири више, нобратиме! „Ево и нас до три арамбаше. „Сад ако се, браћо, поувате, „Чекаћемо Усу Арапина. Сви у једно грло повикаше: