Stražilovo

445

цаја на тело, но не у оном плитком размеру, како то приказују наши песници. Афекти нису у стању оваке болести у сваком случају произвести и без д\ бљег цртања нарави људске овака шаблона је бесмислена и безначајна. У

нездравом, диспонованом органикму све иде, али треба приказати темпераменат тај и организам у правој боји, са свим утецајем породице, наследства, образовања и околине. Др П. Ј. Равин

(Наставиће се)

СТАРАЦ НОВАЧИЛО И ПОТУРИЦА

НАРОДНА ПЈЕСМА Вино пије Потурице млада, Вино пије, а коњу наздравља: „Здрав, коњицу, све уфање моје! „Сјутра ћемо рано уранити, „Кроз проклету гору Ромајлију, „Онђе бива до три кажу страже: „Једна стража Новачило старче „Са својијех двоје дјеце мало, „Вјера тврда, ударићу на њих." Јутро рано Туре подрапило, Кроз проклету гору Ромајлију, Па запјева грлом бијелијем: „Гђе си сада, Новачило старче! „Новачило, пасја прдачино! „Гђе си сада поставио стражу „Са својијех двоје дјеце мало ? Ј Истом Туре у ријечи било, Сабљом ману дијете Грујица, Да ћ' Турету одсијећи главу; А то Туре мудра змија било, Иа на главу штиту намакнуло, Не море му да штите прес'јече, А камо ли главу да одс'јече. Увати га Потурица млада, Па му б'јеле савезује руке, Па га вјеша коњу о уњкешу; Па запјева грлом бијелијем: „Гђе си сада, Новачило стари ! „Да ти видиш дјетета Грујице,

из ЛИКЕ

„Гђе он виси коњу о уњкешу." Истом Туре у ријечи било, Сабљом ману дијете Шујица, Да Турету одсијече главу. А то 'Гуре мудра змија било, Па на главу штиту намакнуло, Не море му да штите прес'јече, А камо ли главу да одс'јече. Увати га Потурица млада, Па га вјеша коњу о уњкешу, Да не крива ни на једну страну. Па запјева грлом бијелијем : „Гђе си сада, Новачило стари ! „ 1'ђо си сада поставио стражу? „Да ти видиш двоје дјеце младе, „Гђе мом коњу висе о уњкешу." Сабљом ману старац Новачило; Но то Туре мудра змија било, На на главу штиту намакнуло; Старац му је штиту пресјекао, И русу му главу одсјекао, И добра му коња пресјекао, И два лакта земље заграбио. Иође др'јешит' двоје дјеце мали', И говори Новачило стари: „Сад видите, моја дјецо драга! „Да не буде старца Новачила, „Би ли била од вас прдачина." Мо.јо Медић

-«/ЛЛШ\Г<ХСтТ/1/1Лг

ТОДОР БОСНИЋ И Радо се овим одазивам позиву поштованог госп. Моја Медића у „Стражилову" од 26 јуна о. г. и хоћу о јунаку нашем Тодору Боснићу онолико, колико је мени о њему познато, да прозборим. Ја сам до доласка војводе Стевана витешког Шупљикца водио команде над баталијонима или ратним таборима све у Банату.

ОДБРАНА СЕНТОМАША Кад је пак првих дана октобра 1848 год. приспео војвода из Италије и узео заповедништво целе наше војске у своје руке, буде мени поверена управа генералног штаба. Са тога места ја се обратим на нашег иро.ја Перу Бигу, да ми нацрта догађаје у Сентомашу од почетка рата до онога дана, кад је морао због заразе колерине са својим Варадинци-