Stražilovo

■<*

,мг> БРОЈ 33.

!в=кг.љлд

^ ® В А Е ГРЧ^

'Г ГОД. VII. * е?«Р ' ОГ-тЈјвк^Зг^ЧЗ

У НОВОМ САДУ, 14. АВГУСТА 1894.

ЦВЕТАК У РОСИ

пламу рујне боје Даљни се исток сјао, С љубављу пјесме своје Славуј је ружу звао; Вечерњег звона звуке Ветрић је носио широм Ти си скрстила руке С побожним, слатким миром.

Молила ти си благо За боле рода свога, За своје Српство драго Звала си Спаса Бога; Твоје су уснице мале Шаптале речју тајном, Чисте су сузице сјале У твоме оку сјајном;

Мостар, 19 јула 1894.

А ја сам у теби, чедо, У теби, звездо чиста, Најлепши цветак гледо У роси како блиста. У 3 Н Е X А Р

Алекса Шантић

а даном данак нагло гре И мутно време плови, ® И младост наша тихо мре, И чежње, јек и снови. 0 певче срећних лета нам Запевај песму стару, Што старих нада збори плам И пева силном жару. И љубав моју певај ти И стари слатки јад Нек слатка песма бујно ври, Нек живи живот млад!

Нек струне твоје оре глас Разблуда срца наши', Нек живе сеје око нас И жар у светлој чаши! Нек живе лепе очи те, Што страсно на нас гледе! И бујне слатке усне све! Нек живе ноћи бледе!.. Јер дан за даном нагло гре И бујни гине век, И младост наша тихо мре И чежња, снови, јек .. .