Stražilovo

544

квенција има много. Мало би места било у обичну приказу, | кад бисмо хтели те све грешке наводити. Боп^ит ез!з епитегаге теп(1а8. Садржина и спољни облик ових прича ни мало не стоји у међусобној сразмери Због језика, који је у н>има баш покварен, не можемо приче препоручити тим пре, што им садржина није нешто ретко и посћ зне (1а §;е\уезепе8. Тиг"ђа1;а 1игћапЂ, соггир<за соггитрип^! А. П,

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ — 48 и 44 свеска књиг& за народ, које издаје Матица Српска из задужбине Петра Коњевића, доносе седамдесет и две Доситејеве басне , што их је одабрао и за народ удесио Тихомир Остојић. — Изашла је девета књига књижевних радова архимандрита НићиФора Дучића. У тој је књизи „Историја српске православне цркве од првијех десетина VII в. до наших дана". Књига је ова изашла на свет преко реда, као и осма, а штампање јој је потпомогнуто са 500 динара из црквеног Фонда у Србији. — Јован (Јанко) Кнежевић, апсолвиран слушалац више педагогије, члан педагошког друштва „Уегет Шг тззепзсћаШтће Рае(1а§;о&1к м и друштва „ЛУ1епег раеДа&о^гзсће СгвбеПбсћаЛ", предлаже у нашим листовима да се изда књига „Српски књижевници и књижевнице и радови.им", како би се видело, „који је правац у нашој књижевности највише а који најмање ваступљен, који пак никако или којим правцем вал»а поћи а који напустити те да створимо такову књижевност, какову као образован народ треба да имамо". Предлаже уједно и Формулу, по којој би се то дело спремило и издало. Мисли даље, да би се „морао саставити повећи одбор из разних крајева, где Срба имаде, те који би по могућности купили И8 својих крајева писце и дела, или би се њима слало те би они по азбучном реду стављали. Или би — вели — ову задаћу могло примити које од наших књижевних друштава, н. пр. Матица Српска или Књижевна Задруга па би се њима слала имена писаца и радова". Кнежевић, „потпуно убеђен у важност и нужност издавања споменутог дела", мисли, да ћемо тако видети „да л' имамо књижевности и писаца, у каковом саразмеру стоје писци са литературом, да л' можемо рећи е имадемо литературе, у ком правцу кад више, кад мање и т. д.". — Ми са своје стране велимо на све то, да смо куд и камо већма „убеђени у важност и нужност" систематски и научно написане историје наше књижевности, него што мислимо, да би Кнежевићев предлог довео до какве веће сврхе, но што је прост, како Немци веле, Касћ8сћ1а§;е1>исћ. Оно, што Кнежевић мисли да би се тим путем постигло, захтева мало друкчији рад.

СМЕОИЦЕ (Жољозпице на свету.) По подацима, који се налазе у часопису „Агсћ1У Мг Ехвепћаћтуезеп", бидо је концем године 1891 на свету гвоздених путева у дузкини 635023 ки-

! лометра. Од тога било је у Америци 341393, у Јевропи 227995, у А8ији 36396, у Аустралији 19743, у Африци 10496 километара. По томе у Америци је више гвоздених путева него скупа у осталим деловима света Међу јевропским државама у Немачкој је највише гвоздених путева, јер има 43424 километра, па онда долази Француска са 37071, Велика Британија са 324.87, Русија са 31071, Аустро-Угарска са 28066, Италија са 13186, Шпанија са 10131, Шведска са 8279, Белгија са 5307, Швајцарска са 3279, Холандија са 3079, Румунија са '2543, Нортугалија са 2293, Данска са 2008, Турска са 1769, Норвешка са 1562, Грчка са 915, Србија са 540 километара. Број свију локомотива на целој земљи срачунан је на 117200 а концем год. 1891 капитал уложен у гвоздене путеве, у локомотиве, вагоне, зграде итд. био је 67500 милијуна Форината. М. (С! проиоведнице о позоришту.) Да ли ће енглеском позоришном животу што помоћи, кад са проповеднице свештеници праве пропаганду за ваљана дела а одговарају свет да не иде у ш>зоришта< у којима се приказују којекакве ништарије? То је наиме урадио парох Регсу Бгеатег у цркви <Јиееп -У1ск >г1а-81;гее1 у Лондону. Л икови , које човек види на позорници, проповеда он, не живе, или су претерани зликовци или исто тако претеране доброћудне луде. Један једини данас износи лица од крви и меса, лица са нравим, истинитим животом, а то је — Хенрик Ибзен. Нема право — вели — ко тврди, да је он неморалан, он је реалиста, који природу тачно ФотограФише. Али — али — наставља дабогме наш попа — ни Ибзен није још доста добар за енглески народ. Видите — вели — Норвешка је земља са самим осредњим главама, у којима нема ни труни одушевљења за оно, што је идејално. Те тако ни обична лица Ибзенових драма нису обични тип Енглеза, јер Енглез је човек топла срца и велика духа! Тако тај енглески попа. Шкотски пак неки лист пронашао је, да је Ибзен по својој прабаби ЛУепсће Швћш&Јиш пореклом од шкотске краљевске породице. Тај лист узима, да је први 1>1зћш§;1оп 1720 године дошао у Норвешку а он да је пореклом од попе Томе С1зћш§коп'а, који је око ноловине седамнаестога века живео у Шкотској. Но то у толико није истина, што је већ 1665 било 1>181пп§1;оп'а, који су рођени били у Норвешкој. У осталом је прабаба Ибзенова била дв.чред удата и у другој је линији ностала нрамајка породици уоп <1ег 1лрре. М_ (Енгдески хопорари.) Роман госпође Нишрћгу \\ ? агД „Иауи! Схпеуе" донео јој је 17000 Фуната штерлинга. То је донело скупо издање у три свеске. Но има и јеФтино издање за народ, од којега је одмах први дан прошло 11000 примерака. Романсје На11 Саше склопио је уговор, да ће написати три романа и на то је добио 7000 Фуната капаре. Ван Енглеске једва ко и познаје На11 Сате'а. Његова су дела све сами сензацијони романи. (Где се родио Колумб.) ХристоФор Колумб родио се у Савони код Ђенове. Повеља једна која је нађена у архиви академије историских знаности у Мадриду, доказује то.

САДРЖАЈ: Песништво: Последњој ласти. Окови. Путник. То Бог зна. Дневник једне жене. — Књижевност: Чешка књижевност године 1893. Књижевна полемика: „Тодор Боснић и — одбрана Сентомаша" иди „Прва битка на Сентомашу год. 1848". — Ковчежић: Књижевни прикази. Књижевне белешке. Смесице. „СТРАЖИЛОВО" излази сваке недеље на читаву табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фр. 50 новч. на по године, 1 Фр. 25 новч. на четврт године. —■ За Србију и Црну Гору 14 динара на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата књижарници Луке Јоцића у Нови Сад. —• За Србију прима претплату књижарница В. Валожића у Београду.

Издаје кн.иисарница Луке Јоцића.

Срп. штампарија дра Св. Милетића.