Stražilovo

543

•

КЊИЖЕБНИ ПРИКАЗИ Симеон Копчар. Свети Сава, српски учитељ и иросвјетитељ, написао — — у сломен 300-годишњице спаљења моштију св. Саве. Иадање српске штампарије у Загребу. Загреб. Српска штампарија 1894. Стр. 80. Цијена 20 новч. или 40 пара динарских. — Вредни учитељ С. Кончар познат је у последње време као ревностан раденик у историји нашој. Из његових се чланака види, колико се трудио писац, да упозна изворе наше историје и најновији метод испитивања њених опскурних проблема У нашој специјалној историји то је веома тежак посао са несташице вал>аних извора и хро■ нологиских комплетних споменика. Но Кончар се ипак, и I ако не са свим, попео на висину данашњих резултата у раду , на историји нашој. Моменти, с којима он рачуна, нису то| лико културни, колико чисто историски, хронологични и археологиски. Ово делце, којему исписасмо горе натиис, састављено је популарно и као таково приступачно је широј читалачкој публици. Градиво је поделио писац овако: напред су две, три речи, унрављене читаоцу, где писац оправдава своју тенденцију, с којом је ово написао, и наводи изворе, којима се послужио. За тим као неки опћи увод из пет одељака има натпис: Поглед на хришканство Срба лрије св. Саве (стр. 5—14). Увод је тај историске нарави. Доста јо јасан и прегледан. Ива тога иде главни посао под именом: Свети Сава срлски учитељ и лросвјетитељ (стр. 17—80). То је градиво поделио писац на XVI чланака, и то: I Младост св. Саве (стр 17—18). У кратко се говори о рођењу, родитељима и детињству св. Саве, II Св. Сава бјежи у Св. Гору (стр. 19—24). III Св. Сава постаје калуђер. Његов калуђерски живот. IV Немања се закалуђери и одлази у Св. Гору. V Немања и св. Сава оснивају Хиландар. VI Немања проглашен свецем. Хиландар средиште старе српске књиже&ности. VII Св. Сава рукоположен за свећеника и архимандрита. VIII Св. Сава улази у Србију и мири браћу. IX Св. Сава учи народ и оснива самосвојну архиепископију српску. X Србија се узвисује на краљевство. XI Св. Сава излази пред непријатеље српске. XII Св. Сава учи народ. Плод тога рада. XIII Св. Сава путује на Исток и обилази света мјеста. XIV Св. Сава путује ио други пут на Исток. Његова смрт. XV Краљ Владислав преноси мошти св. Саве у Србију. XVI Поговор. — Градиво је згодно разређено, а описано је веома просто, као што треба за народ, цело је прожето поучном тенденцијом. Књижица би згодно пристајала уз издање Коњевићеве закладе „Књиге за народ". Је зик је у руху јужнога разречја. По где-где би се тек могло нешто писцу опазити махом Формално, нешто тек духу српскога језика иротивно. Твко н. пр. незгодно је обличје глагола: васлитати, прем да се јако одомаћило у говору, где би могло и остати, но у књижевном језику је архајистична Формација, коју би ваљало заменити згоднијим чиме, и то или ту реч заменити са свим другом или јој променити облик у новији: успитати; ср. ускрс м. васкрс, уздух м. ваздух и др. Израз кадар бити с. 1П^. не треба уиотребл>авати у књижевном језику, него глагол моћи с неодр. начином. Љачну заменицу као субјекат српски језик не трпи, кад није на њој особити нагласак или ако није супротност у лицима;

те с тога не ваља реченица на стр. 20: А ноћу искраде се он из своје дружбе итд., особито после реченице: Измоли се Растко у лов. Придев строг ваља заменити којим другим, јер му обличје не одговара законима српске Фонетике. Скраћене облике глагола хтети с негацијом ваља увек писати одвојено: не ћу итд , а не састављено. На стр. 27 се поткрала писцу дијалектична недоеледност у гл. видити м. видјети, или као што писац пише: виђети. На страни 29 назива писац св. Јована Златоустог „Златоус/шм и м. Златоустим. Нема узрока томе. Из облика пишчева могао би ко лако мислити, да је св. Јован „златних усана", а не „златних уста" а то није. Писац је хтео Фонетички да изведе „Златоусни" из етимологиске Формације Златоуст-ни, но то није потребно, јер ми имамо адјективних Формација са -уст, н. пр. тврдоуст, мекоуст, лепоуст, па таке и Златбуст=^1)0"олто^о^=леп6рек. С тога је Златоусни излишна новотарија. Иисац врло радо употребљава „ну" и онде, где нема толико адверсативне снаге, као «о=али, па још са споредном реченицом у почетку перијода, н. пр. ну јгр итд. (стр. 41). Место облика мошти ваљало би по законима гласовним писати: м 5 ћ и. Место у ничем на стр. 48 ваља ни у чем. Израз бити зависан од — није српски. Место речи звање боље је служба. Адјектив грдан не значи у српском језику огроман, тежак, већ логрдан, с тога м грдне ране ваља тешке ране. Осем ових ситних опазака све је иначе добро и одабрано. Књига је лепа лектира за народ. Као такову је препоручујемо свакоме, а особито нашим народним школама. А. П. Јово ђ. Пантелијк. Две приче: Једипац и Анђица. Испричао . Београд. Штампано у државној штампарији краљевине Србије 1894. Цена 0*60 дин. или 30 новч. Стр. 75. Ове су две причице прештампане из „Дневнога Љста". Обе су само чеда најобичније Фељтонске књижевности. Прва од ових „Јединац" (стр 5—23) је пишчев лични доживљај, који је он доста згодно описао у облику приче и унлео у њу неколике реФлексије, које побуђују саучешће. Каузална веза између сна и јаве на први поглед потхрањује нредрасуду и за то незгодно пристаје причи овој, и само по својој описној природи има важности у толико, у колико одговара реалној истини, ако јој одговара. Уверени смо о томе из речи самога писца. Догађај је иначе из обичнога друштвеног живота и као лични доживљај је вероватан. Ова причица пружа читаоцу више аФекта, него забаве, више моментаног потреса, него трајне поуке. — Друга, „Анђица" (стр. 27—75), слика с Приморја, такођер је једна од пишчевих успомена из млађега доба. Ова прича носи на себи тип натуралис.тичан и' буди такођер у човеку пре аФекат него ли трајну забаву; добро је, што још има дидактичне тежње за живот женскиња и опћи морал. Поука би била за живот та, да се породична срећа темељи на моралу и добром владању. Обе приче могле би се лепше испричати, да је приповедач вештије руке, иначе су овако обе приче тек ипак пуки описи, са мало реФлексије, мотивације и одабране тенденције. Дикција и језик у обема причама кипти грешкама и ортографичним и Фонетичним, и етимологиским и морфологиским, и синтактичним и стилистичним, и дијалектичних инконсе-