Stražilovo

рећи измениле улоге, које би по реду требали да играмо нас двоје; но ипак сам стојала ту пред његови врати и као источњачка робиња очекивала његово милостмво решење а како баш нисам понизно била расположена, чинило ми се то веома пеугодно. И бивало ми је све неугодније, што сам дуже остајала сама и што су ми више дали времеиа да размишљам, а на то нисам била спремна. Ја сам себи тај призор тако замишљала, да ће се тачно, живахно и пагло поновити оно, што је било мало час и што ме је онако узбудило . . . чуђење, клик, одушевљење, усхићење!.. . Но место тога прође час за часом; кроз дебелу портијеру чула сам шапутање, поверљив разговор, право правцато разлагање... Сва ми се крв сишла са срца, земља стала дрхтати под мојим ногама, кад се најзад уклонила портијера те сам опазила не баш тужно, али озбиљно и нешто узнемирено лице госпође Де Еоиуегсу. — Ходите унутра, чедо моје! рече ми нежно. Уђем у собу. Господин с!е Боиуегсу био је устао а рањено колено наслонио је био на столицу; његове црте, које су обично показивале горак, саркастичан израз, са свим су биле изгубиле тај карактер; нека озбиљна и готово свечана меланхолија учинила је те се поносито истакле чисте линије; његове очи, заоквмрене дубоким плавим колутовима, као да су биле мало влажне. Погледао је у мене па је рекао са свим лагано, као да мора да савлађује узбуђење: — Госпођице Шарлота, моја ми је мати саопштила, какав осећај небеске доброте Вас доведе амо ... Да нисам богаљ, као што јесам, видели бисте ме пред Вашим ногама.. . Међу тим ја не примам Ваше жртве. . . али уверење, да је Вама у опште дошла та мисао, довољно је, да даде мом животу утехе и дражи . . . довољно је, да разбуди у мени најдубљу . .. најнежнију захвалност, која ће Вас свугде пратити, која ће Вас вазда благосиљати !... А спд Вас, госпођице, молим, да не одуговлачите искушење.. . које одиста превазилази снагу слаба човека... пустите да останем при оном, на што сам се решио и што ми налаже част; више ћете ме онда ценити . .. Још једаред: хвала Вам . . . и с Вогом остајте! Наклони ми се као у опроштај. Мати његова тихо је плакала. Ја му се приближим неколико корачаја па му слободно пружим руку. Он је ухвати и жестоко стисне.

— Боже! рече онда тихо. За тим ме је дуго гледао. — Опростите, госпођице, не могу да нађем речи .. . моје је срце тако нуно, дух ми је тако збуњеи . . . тако сам брзо из најдубљега ада премештен у небо! Но дајте бар да Вам докажем, како сам мало час био искрен... како се бојим да ћу на зло употребити великодушност Вашу, одушевљен нагао осећај... Промислите се неко време . .. ја Вас молим. За неколико месеци. .. за годину дана на пример . .. ако останете при својој накани, ако се већма него данас не узгрозите своје велике жртве... онда добро, онда је нримам .. . Но дотле ми дозволите, да Вас решим сваке обвезе, да Вам вратим нотпуну Вашу слободу. Како је задржао био моју руку у својој, нисам му је тек требала иружати, да потврдим наш уговор, којим као да је госпођа с1е Еоиуегсу била веома задовољна, по свој прилици јер се надала — а можда и с правом — да ће тај уговор проћи као многи други модерни уговори. Ја сам просто одговорила: — Како хоћете, господине, али ја се пе ћу променити .. . До виђења .. . после... јер се надам да не ћете навалити да ја и мајка одмах путујемо... Свакако ћете нам одобрити, да на неколико дана одложимо пут. Смешећи се мане он главом па ме пољуби у руку. За тим ја и његова маги изађемо. Кад је моја мајка чула за резултат тога преговарања, изјавила је, да је понашање господина <1е Еоиуегсу било са свим часно и коректно. И ја сама мислим сад, да би ми било зкао, да је чинио онако, ма да сам у ирви мах била увређена, што се он тако слабо жури, да ме раширеним рукама дочека и одговор ми даде. Захвална сам му, што оклева и што се колеба, ма да, кад боље промислим, осећам, да унутри вигае лежи, но што ми је рекао. Да, без сумње се боји, да у своју корист употреби романтично одушевљење, што би му доцније можда дало повода да се каје ; но страх га је и да прими рањено срце, које још није залечено и које можда никад не ће ни оздравити. То ми изгледа сигурно, да је моју наклоност према господину сГ ЕБНа бар наслутио. Није ме дабогме смео за то питати, но ма како да ће то бити тешко, ја ћу му кад тад дати рачуна о том, а како је човек од части, биће са мном задовољан . . . Да, ја му нудим рањено срце, раскрвављено срце, али је то ипак одано и верно срце. (Наставиће се)