Stražilovo

576

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ — Јован Протић из Земуна јавља, да је „накупио, средио и свезао" „низ сличица из свакидањег живота сеоске интелигенције^ онако нацртане и оиисане, како их човек слободним оком гледа". Сличице те, које „нису ни мало особитог значаја, јер нити је дошло до двобоја, нити ]*е ко можда из какве неодољиве л>убави скочио у сеоски бунар, нити је најпосле можда до бракоразводних парница гдегод дошло", чине свака за себе „неку целину" а све скупа су опет целина, нису- до сад штампане још нигде а изнеће до десетак штампаних табака. Оишти натпис биће: „Сличице из сеоског албума Књига ће бити готова за четрнаест дана а претплату — 50 новч. — ваља слати писцу у Земун. Протић је пре три године под натписом „Листићи" прибрао своје доондашње слике са села и ми смо о тим сликама у 24 броју „Јавора" године 1891 казали своје мишљење. Надамо се, да ће нам и ове нове слике доказати, да је Протић веома вешт Фотограф сеоских прилика. — ПроФесори у новосадској српској великој гимназији Благоје Бранчић и др. Ђорђе Дера довршили су и српскомађарски речник те је изишао недавно из овдашње манастирске штампарије. Цена му је 4 Фор. а. вр. Ко пак купи и један и други речник, добија оба за 7 Фор. — Земунско „Ново Време" доноси у 100 броју од ове године у подлиску ириповетку с натписом „Мирина осветница" а у лиску приповетку с натписом „Црвена ружа". Ни под једном није назначено, да су то преводи с немачког, којима су оригинали изашли у 622 броју берлинскога недељника „Баз Есћо а и то прва с натписом „Мугаз Касћегш. Аиз дет Еп^Нзсћеп уоп Сг. В1ишепге1сћ" а друга с натписом „Г>10 го!зе Еозе. Ете Кеттхзсепг уоп Т. 8га^гапбку". —- У Шарлотенбургу крај Берлина умро је нре неки дан највећи савремени Физичар, проФесор Лудвик Фердинанд Хелмхоли,. Покојник се родио год. 1821 у Потсдаму. Од године 1871 до 1888 био је ироФесор Физике на свенаучишту у Берлину а године 1888 примио се управе Физикално -техничког државног завода у Шарлотенбургу. Већа су му и важнија дела: „О одржању снаге", „Ручна књига физијолошке оптике" и „Наука о гласовним осећајима".

БЕЛЕШКЕ 0 УМЕТН00ТИ — Блодекова оиерица „У 8^ис1т" приказана је пре неколико дана у Бечу први пут у „Тћеа1;ег ап (1ег ЛУ1еп". Сви су бечки критичари очарани том простом, милом оперицом и хвале је до неба Само се неки „Веи&зсћеб Уо1кзШа1з1з" нашао те ни више ни мање него одриче оригиналност Блодекову делу. Но колико се реФеренат тога листа разуме у музици и историји јој, види се по том, што међу осталим

истиче, како Блодеков интермецо „сумњиво подсећа на Маскањија", а не зна јадник, да је Блодек лежао у гробу, кад Маскањи још није ни сневао,'да ће икад написати и једну ноту а некмо ли интермецо. Није онда чудо, што тај вајни реФеренат композитора, који је умро још пре двадесет година, васкрсава из мртвих, говорећи за њ да је био изазиван и четир пута изишао на позорницу. Бадава, што ти и ти Немци могу каткад да буду „^гипсШсћ", то више нема! — Перец Галдоц, славни шпањолски драматичар, довршио је нову глуму у четири радње. „Крај", тако пише тај драматичар,' „потписао сам под комад. И одиста је то крај. Не само крај комаду, него и крај мом животу — као књи жевник. Нисам већ више дорастао обманама и узбуђајима свога позива те чезнем за миром. Не ћу више писати ни за какво позориште, не ћу више да гледам никаква позоришта^ не ћу више ни да чујем што за какво позориште. Крај сам написао, крај је и благо мени те је крај." — У Берлину је пре две недел>е отворено ново т. зв. Шилерово позориште. Давали се. том приликом Шилерови „Разбојници". Позориште је било дупком пуно и живо се тапшало приказивачима.

0 М Е 0 И Ц Е (Шта је коњска снага?) Многи данас знаде, да се јачина парних машина мери коњским снагама, а међу тим мало ће њих знати, шта управо то значи: „коњска снага". Енглез Џемс Уат (Јатез ЛУаМ) први је дошао на ту мисао, да сваку механичну снагу мери коњском снагом, која се у науци обележава са 75 килограм-метара за једну секунду т. ј. таква снага може 75 килограма за једну секунду дићи један метар у вис.. У истину пак средња снага коњска не може толико израдити, јер новијим испитивањем, што је пробано са 250 коња, може један коњ тек 80 килограма дићи један метар у вис за једну секунду. А како се дошло до те неосноване белеге, казује се ово: Једна од ирвих парних машина, што је Уат конструјисао, имала се употребити у пивари у ЛУШогеа(1-у у Енглеској, да креће један шмрк, на ком су дотле коњи радили. Па како је било уговорено, да машина има свршити то и сад, што је пре свршивао један коњ, пивар је одредио на овај начии, колико то мора. Упрегао је јаког коња па да шмрк вуче воду, али је коња шибао и пуних осам сахата терао да ради, докле год није са свим малаксао, и тако је њетов шмрк извукао два милијона килограма воде. Кад се узело то на рачун, наравно изашло је, да коњ дигне за једну секунду један метар у вис терет од 75 килограма; али тај је успех постигнут у са свим необичним приликама те по томе никако не би требало да је то узето за основ техничком мерењу, па ипак је тако узето и по томе је створен појам о „коњској снази". м.

САДРЖАЈ: Песништво: Имао сам . . . . х . . Бело цвеће. Дневник једне жене. — Књижевност: Грилпарцерова „СаФа". Књижевна иолемика: И још једаред Боснић и Сентомаш. — Ковчежић: Књижевне белешке. Белешке о уметности. Смесице.

Издаје књизкарница Луке Јоцића.

Срц. штампарија дра Св. Милетића.