Stražilovo

одмах наступио прекид између Руеијс и Бугарске, која од тога дана потпада под СФеру тројнога савеза. Изгледа, да писац познаје много боље бугарске унутрашње ствари, са којима, са много тачности, упознаје своје читаоце. Закључци ове, збиља, интересне књиге находе се у самоме предговору. Ма да тај предговор има више лророчанску Форму, мало и песимистичну, посгараћемо се, да га, у изводу, саопштимо наП1им читаоцима, јер је он резултат беспристрасна изучавања и проматрања, као што то пиеац вели, политичких прилика на Балкану. Протекло је већ седам година, како се Русија повукла са Балкана, где је издржала нечувене борбе са Турском 1877 године за ослобођење Бугара, који је, после неког времена, са свим напустише, а подржавапи тројецарским савезом и Енглеском постадоше очајни противници својих спасилаца. „Руски цар нема више никаквих односа са својим старим заштићеницима, ну он није ни заборавио, ни опростио. Кидајући са традицијоналним пријатељством Русија се одвојила од средњо-евронских царства .. . Да ли је споразум међу Французима и Русима претеча важних и опасних догађаја у Европи? Могућно је Цар не ће остати под увредом, коју му је нанела Бугарска. Он очекује свој час! Кнез Александар Батемберг, са којим је Александар II поступао као са размаженим дететом, а Александар III сматр&о га за непомирљива непријатеља, умро је. Стамбулов, после десетгодншње тиранске владазине, пао је са власти. Ну, остао је кнез Фердинанд, који држи заставу анти-русоФилске опозиције. С друге се стране у Србији у овомв часу врши опасан преображај. Русија има данас да одиграва са свим нову улогу на Истоку. Француска, морално солидарна у овоме часу са руском политиком, треба да упозна минуле догађаје, како би боље ценила оне, који ће планути једнога дана, који, можда, није далеко, и где ћемо ми, носредно или непосредно, бити ангажовани" . . . Писац изражава наду, да ће се балканс.ки народи умети да користе искуством из прошлости и да ће реципрочним понуштањем, као год и Русија умереном политиком са евоје стране, доћи до слоге и заједнице, која ће бити драгоцена по мир Европе а корисна по слободно и брзо развијање младих балканских народа, на чијим огњиштима тиња нова цивилизација. — Ми ову књигу препоручујемо нашим читаоцима као интересну лектиру, као и пажњи свију оних, који се баве питањима ове врсте. Књига је украшена многобројним сликама, како појединих личности, које су играле важније улоге у овом руско-срнско-бугарском покрету, тако и нојединим сценама из рата и неколиким скицама нојединих крајева и градова. Женева. Н. С. II. КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ — Чланак великог шпањолског беседника Кастелара, који у данашњем броју доносимо у преводу Марка Цара, изашао је прошле године у сакату и непотпуну преводу у задарском „Српском Гласу". Са'д га је изнова за наш лист превео Марко Цар са оригинала, који је изишао у осмој свесци (7—15 маја) ланске ^оиуеИе Ееуие 1п1;егпа1лопа1е (ЈЈез Ма^тбез Евра§;по1еб), која излази у Паризу и Мадриду и у којој Кастелар у сваком броју пише преглед политичких прилика у Европи. Овај је чланак написан приликом ланског државног удара у Србији, којим је краљ Александар преузео владавину.

□ Казимир Залевски, један од најславнијих пољских драмских писаца, написао је у Ћеиие № аг1 <1гатаИдие од 15 априла о г. интересну студију о лољском г/озоришту. 0] Мало је тако славних и великих људи, као што је кнез Бизмарк, а који још за свога живота беху предмет многобројним студијама. Пре кратког времена написа 1)г. Ас1о1р11е КоЛиз, на немачком језику, интересну књигу : Бизмарк и лсене , у којој нам прича љубавне авантире младога Бизмарка још као 1)ака на бонском университету. Најинтересније су оне, које говоре о његовој женидби. Писац напомиње, да ће доцније, по смрти Бизмарковој, бијограФ имати да открије многу интересну историју из његова живота Неки Француски листови донеше неколико одломака из ове књиге. 0 У Брислу је почео излазити још прошле године часопис ВосгеГе ЈУоииеИе, који се бави већином друштвеним и економским питањима и који је својим тенденцијама више социјалистички, а на којем редовно раде вође социјалистичког покрета из Белгије и Француске. У овогодишњој априлској књизи донео је студију познатог геограФа ЕНвбе Кес1иб-а о европској хегемонији , у којој духовни отац данашњег анархизма развија неколико оптимистичких мисли о будућности Европе. Многима од наших читалаца биће познато, да је К.е" с1из писао и о српскоме народу у своме монументалноме делу Ха (хеодгарМе ТЈпмегвеИе, а у књизи ЈЈ Еџгоре теггсИопа1е. Још и данас многи странац, књижевник или политичар, који би хтео да се упозна са српским народом, консултује његову геограФију, у којој има драгоцених иодатакз о нашему народу. □ У Женеви је отворен 4 септембра X Међународни конгрес Оријенталиста , који се бави изучавањем Истока и његових народа На овоме конгресу саопштио је барон Хоровиц своја испитивања: о утецају Исламизма у Босни и Херцегоеини. [Ј Г^а Иеше (1ез Лешев у свескама од 1 и 15 маја ове године доноси чланак познатог доктора Теодора Херцке о организацији његова УгеИапЗ-а.

С М Е 0 И Ц Е (Зола О анархистама.) Зола сматра анархисте за песнике. „То је вечита роев^е П01ге, појезија мрачних сила, стара као човечанство, стара као невол>а, као бол." „Анархисте су људи, у којих влада срце, нестрпљива сањала. Разлика међу њима и нама тек је незнатна. Ми верујемо у развитак а они у то, да ће се њихови снови одмах моћи обистинити. Нестрпљиви као деца, као жене, као песници, хоће оно, што желе." Страх од анархизма сматра Зола да је исто тако смешан као и страх од непогода, на које човек у свакидашњем животу наилази на сваком кораку. „Па за што да су те ексилозије опаснијр, него колера?" „Па зар није рат десет иута страшнији ? А ратно је стање, на жалост, трајно стање на нашој земљи". „Можда ће се некад анархија и обистинити, али тек за неколико векова. Но не треба мислити, да ће онда нестати анархистичнога сна. Тај црни сан разорилаца живеће вечито уз празни сан идејалиста, догод устраје неволве, бола, т. ј. догод узбуде човечанства.

САДРЖАЈ: Песништво: Први пољубац Дневник једне жене ство. — Књижевност: Грилпарцерова „СаФа". —

. — Поука: Купатило Русанда код Меленаца. Србија и СрпКовчежић: Књижевни прикази. Књижевне белешке. Смесице.

Издаје књижарница ЈЕуке Јоцића.

Срп штампарија дра Св. Милетића.