Stručna pouka za podizanje industrije i zanatlistva koje treba što pre ostvariti, da nas ne uguši ekonomska i finasijska kriza u koju smo zapali
наших трговаца а нарочито велико-увозника стоји сасвим "обратно; Они су-се трудили и радили свагда свима могућим сипама, да што више покупе новаца од нашега на-
== 10655
рода и да га изнесу на страпу у туце земље, тамо да купе за здраву валуту, што више туђе пробе, и: израђевина и да је донесу у нашу земљу, продаду нашем народу и тако
су нам они благодарећи њиховој промишљености донели .
а оно што нам треба п оно што нам не треба. И оно што у земљи немамо и што неможешо сами направити и оно што имамо и што можемо сами урадити, на тај начин, они су нам
· упропастили сву домаћу израђевину, упропастили су тек-
сикалну индустрију, метелну, индустрију, кожарску ин. дустрију; упропастили су и индустрију разнога посуђа и свели су нас, сада, само на сељачку производњу и ту нам је сада једина народна привреда, још у самом зачетку упропашћена, зато што се нико није могао одупрети конкуренцији стране робе. Нико; неможе оспорити трговцима велико-увозницима слободу трговине у нашој вемљи, јер они могу по нашим законима, купити шта хоћу, и про: дати што хоћу, то им право нико не може оспорити, али
ја сматрам, да је код њих требало имати, увиђавности и
промтшљености и они су сами требали добро да промисле, ·
шта значи упропастити народну привреду, за љубав њиховог привременог богапења и оставити нашу земљу, да се она ослања једино на сељака и његову привреду, а нису микада хтели, помислити да се код нас, више пута деси, ведика суша, пили велика киша и поплаве, те нам упропасти берићет, па ако се деси да је у неком делу наше земље нешто родило, то је потребно да исхрани оне крајеве који нису родили, и онда нема шта да се извезе на страну и ла се унесе новац у земљу и тада настаје новчана криза и диже се велика ларма и ту се кризу осуђује онај, који и није 6биш пичему «рив, а главни кривци, који су упропастили наролну привреду и покупили из земље новац м дали тујем народу да живи и да се богати. Они прикривају своју неувиђавност и непромишљеност, па се и они на сва уста раввичу и нападају рад наших државника; ко да су им они упропастили трговину, и никако неће да призна, да су они сами својим непромишљеним радом. упропастили и себе и другога, а ако у то наши трговци не верују, нека изволе загледати само: у биланс увоза и иввоза за годину 1927 па пејсигурно тамо наћи које крив за новчану кризу у нашој земљи и ко има да сноси бар моралну одтоворност.