Stručna pouka za podizanje industrije i zanatlistva koje treba što pre ostvariti, da nas ne uguši ekonomska i finasijska kriza u koju smo zapali

= >2+ — | извесан део грађе забранити, јер ће нам се тиме наше

шуме брзо упропастити а ускоро ће наићи време кад нећемо моћи задовољањати домаћу потребу, а нарочито

растеову грађу, које је потребна за железничке прагове.

Као што се вили ја сам у неколикд напред наве-=

" дених тачака опртао стање наше крупне и важне индус-

трије и оставио сам на страну ситну и споредну индус-

трију, коју би на стотине имао да набројим. Нисам узимао

у обзир ону индустрију, коју наши занатлије могу рукама без машине происводити, али ја мислим, да је и оно

што сам изнео за свакога паметног и промишљенога чо-

века, довољно да види у каквом се бедном стању налази наша народна привредна снага и моћ; треба имати на

уму да наша држава троши годишње текстилне индус-

трије око 4 до о стотина милиона динара, за разне војне потребе као одело, шаторска крила разне торбе за војску, болнички намештај и т. д. а све то набавља преко лифераната, који ту робу купују и доносе са стране и за то све износе новац из земље. [Ја кад се томе дода још, све оно што троше цивилна надлештва, болнице за разни

собии и канцелариски намештај и друге небројене по-

требе, који бе свакојако изнети још око 100 милиона

динара, онда о свему овоме ваља добро размислити и кад сваки који је промишљен човек све ово добро про: мисли, ов се мора зачудити нашој немарности и непромишљености и мора признати, ла пут којим ми идемо није добар и он нас води у пропаст, јер да смо мало промишљенији, ми би се постарали, да бар једну половину од напред поменуте потрошње заменима са нашом индустријом, па макар то и скупље коштало код нас, то неби ништа значило, јер би тај новац остао у нашем народу и значило би богаћење нашег народа од кога држава може да црпи користи за себе, и тиме би дала могућности и полета, да се код нас што пре и боље усаврши текстилна индустрија, која не изискује велике тешкоће око њеног остварења. Све док овако непромишљено

будемо радили, ја могу смело и отворено тврдити, да ћемо ми увек бити у новчаној кризи, и даће нгм народ

бити у беди и невољи, зато што ми покупиме новац од народа па га износимо из наше земље на страну и отуда купујемо и доносимо у нашу, и оно што можемо и сами израдити, и оно шчо нам треба, и не треба, па се још одајемо великом луксузу, оном какав смо видели у страним земљама па и те луксузне ствари купујемо, и скупо пла-

'