Stručna pouka za podizanje industrije i zanatlistva koje treba što pre ostvariti, da nas ne uguši ekonomska i finasijska kriza u koju smo zapali

| — 28 — _

Да би се те болести отресли наши будући индустријалци, и поставили своја предузећа на здравуги чврсту основу, ја ћу се постарати да нађем начина а на наро-· читом месту, да то напишем како ће се доћи до знања. ко има способност да управља радовима и на који начин може се створити добра “воља и енергија за рад, а сад ћу још једаред да поновим да :лавна моћ индустрије налази се у рукама занатлија, који производњом руководе, они постају највећи господари индустрије и највећи бо. гаташи, ако су своје знање и моћ дали приватној индустрији. |

Да би о овим мојим наводима дао пуно доказа и указао на један леп пример, који треба да служи као поука свима нашима способним и вредним занатлијама, који се одају и служе индустрији; ево ја ћу навести че. тири велика индустријалца које сам посећивао и'видео сва њихова богатства а то су 2 Немца, 1 Французи! Аустријанац. Сва су четворица били занатлије без икакве више школе и сви су створили читава чудовишта од ин: дустрије к богатства. И #: Да првом укажем на Крупа. Он је по занату био ковач, од једне ковачке радионице он је постепено створио једну огромну велику фабрику у Немачкој у Есену, Та фабрика развила је се са својом индустријом тако, да је постала чувена у целоме свету, у њој су израђивани многобројни предмети, тако да је она имала поруџбине готово из целога света, нарочито војна индустрија Кру: пова, била је јако развијена и по квалитету чувена, као најбоља, те зато је привучена пажња целога света и на тај начип његова је индустрија успела, да уноси годишње читаве милијарде марака из туђих земаља, у своју земљу, а број радника и чиновника у последње време варирао је; између 40 до 50 хиљада. Ово нека је лепа слика, ко: лики је био успех једнога мајстора ковача, а колико је он својим знањем допринео користи својој држави и своме народу. Сад де обратим пажњу на Шнајдера у Француској из Крезова. И он је по занату био мајстор ковач и без икакве више школе. Он је успео, да његову ковачку радњу претвори у једну огромно“ велику металну фабрику, са којом је за кратко време постао највећи конкурент, Крупу. Израда његове чувене артилерије однела је рекорд у целоме свету, а иарочиго у светскоме рату. У његовим фабрикама радило је за време светског рата преко 40 хиљада радника; највећи део арти-

ари с пи