Student

О потребама културног рада на Университету

Потребе културног рада на Универзитету, рада који надраста оквире ужег стручног опредељивања и оспособљавања студената, имају својс материјалне и психолошке предуслове. Оне настају у првоме реду из сукоба између све веће зависности појединих научних дисциплина, од научних тековина целокупне и све веће нужне специјализације и спецификације сваке од тих наука. Познато је „да прве науке датирају тек од друте половине 15 века и да су од тада напредовале све брже и брже. Раставити природу на њене делове, распоредити разне природне појаве и природне предмете у одређене класе, испитати унутарњи састав органских тела с обзиром на њихове многоструке анатомске облике то Је био услов за дивовске напретке у упознавању природе, које су нам донела последња четири века”. Подвајање једне генералне науке у низ специјалних, било јс, дакле, нужни услов научног напретка. Али, оно се у једном тренутку претворило у своју супротност, у сметњу даљег научног усавршавања, напретка па и опстанка науке и културе. Јер, „све то оставило нам је у наслеђе и навику да ствари и појаве у природи схватамо усамљене, изван њихове велике целокупности, те отуда не у њиховом кретању, већ у мировању, не као битно променљиве, већ као постојане, не - «*ећ као мртве”. стадијум у развоју се све разлике сли.гервалним степенима супротности прелазе Једна у другу посреством интервалних чланова” не може се задовољити старим начином мишљења. Промена методологиј’с сваке појединачне науке постаје услов њиховог даљег напретка. А та промена методологије има и своју другу страну: промену начина испитивања односа између појединих наука и њихово веће сраштање. Наоружати човека који се посвећује науци на Университету знањима помоћу којих ће моћи да одреди правилан став не само према односу појединих наука, већ и према његовој најужој научној опредељености не може само градиво из ове последње. Ту се јавља неодложна потреба сног културног рада који има за задатак да прошири видокруг студената; у томе су објективни и материјални предуслови саме те потребе. Али као што уже научно градиво није довољно да оспособи студента за продирање у науку, тако исто никакав опште-културни рад не може надокнадити стручно познавање тога градива. Да би били у стању да се користе предностима културног рада, студенти морају темељито и свестрано простудирати и упознати сво\ предмет. Психолошки предуслов потребе културног рада на Универсистету је пре свега знатна културна заосталост наших студената Рекрутовани претежно из редова сељака, ситних чиновника и занатлија, тј. из оних друштвених слојева који су најтеже погођени кризом, наши студенти, живећи под тешким околностима, имали су сасвим недовољне могућиости за искоришћавање културних тековина прошлости и

садашњости. Огроман број студената живи данас од кондиција, других' тешких послова, или од солидарности другова, једва способан да се одржи у животу, Он је перманентно у немогућности да купи књигу, да оде у позориште о свом трошку, или да себи приушти била какву истински културну забаву. Његов културни стандард јс некултуран- Његов хоризонт тако, затворен и објективно ограничен. Међутим, може ли бити веће супротности, од специфич-

но културног ииредел>ења студената и њихоие објектинне ограничености ? И баш та околност, тај несклад измеl)у њихових услова живота и њихоинх претензија, ра!>а ону психолошку потребу о културном раду ,на Университету, о којој је реч. У бити и једних и других, материјалних и психолошких предуслова потребе културног рада на Университету је врло незавидан положај наше културе у међународном мерилу. Он је Један од узрока објективне ограничености наших студената а истовремено једна од њених најфаталнијих последица. Јер, култура нијс само уџбеник, није само скамија, књига, слика или филм, култура је хигијенски стан, енглески клозет, цепна мара-

мица, чисго рубље и паста за зубе, довољан сан, човечност у опхођењу. А човечност јс Једна од функција слободе. Радити на подизању културе значи радити на ослобођењу људи. У осталом не треба заборавити да је Београдски университет био и остао жариште целокупне наше културе и њен најплоднији расадник. А да би у овим тешким тренутцима, у којима се одлучује судбина целокупне уљдске цивилизациЈе не мање тешким задацима који му се постављају, студенти морају најстрожијс водити рачуна о томе да њихов будући културни рад буде заиста културан у најпотпунијем значењу те речи, да њихова наука буде још више и још чвршће једина истинска и права и потпуна наука.

За балкааскн зелгаља Последљи међународни ладински скупови показали ч да је ужа сарадња студена Балканских земаља и љива и потребна. Као предуслов за то, прво би требали да остваримо сарадњу и да организујемо сусрете са нашим братским колегама, са сгудентима загребачког и љубљанског универзитета. Наша сарадња ” колико је и постојала, била је врло слаба и спорадична. Док о сусретима, узајамним посетама и заједничким раоправљањима тешко би се дало и говорити. Ми смо убеђени да постоји један низ наших проблема, по којим би могли да успоставимо корисну сарадњу, сарадњу која би допринела остварењу каших данашњих захтева и кигурала победу заједничких нам идеала, којим смо ми увек били руко вођени и у којем смо смислу увек радили. Ово приближење нас самих, учинило би нас чзршћим а самим тиме, ми би са наше стране допринели ојачању и међународног омладинског покрета, У овом правцу студенти Београдског универзитета би требали да преузму прве потребке кораке. И овог пута они треба да даду иницијативу и још једном више докажу своју приврженост раду на остварењу јединства и среће свију омладинаца, не гледајући коме народу, којој раси и којој вери припадају. У исто време то би био први корак који би омогућио успостављање сарадње и додира између омладина суседних земаља. Нарочито пред ом дином балканских земаља, стављају се мкога питања, чијег решења зависи како ;; . на судбина тако и будућност њених карода, а на које она, све до данас, није одговорила па чак ни покушала да то учини. Ови задаци треба да нађу у студентима нашег Укиверзитета, одлучне, постојане и свесне реализаторе, јер ова дужност пада на њих како због њиховог положаја у центру Балкана тако и збсг традиција њеног рада, који је увек био руковођен горњим начелима и био задојен духсм јединства и братске сарадње. Узајамка сарадња и стварање јединства студентских ом ладина наших трију универзи тета, треба да постане ствар ност. Узајамна сарадња и стварање јединства балканских земаља мора да постане остварено дело. У овом смислу треба да буде усмерена сва наша делатност. На нама, студентима Бесградског универзитета лежи историска сдговорност о остварењу ова два велика дела.

ДЕБАТНИ КДУБ НА ПРАБПОМ ФАКУАТЕТУ

Студентско Правничко друштво, које је, после лаузе од готово пет година, обновљено у мају месецу 1936, претставља највеће стручно удружење на нашем Универзитету: у њему је данас зачлањено око 900 стулената права. Још пред изборе наглашено је да главни задатак нове управе има да буде оживљавање овога удружења, и омогућавање студентима права да у општем студентском животу и у раду ва решавању студентских питања и формирању данашње студентске генерације заузму место које им, по њиховој бројности, и припада. Сарађујући најактивније на решењу студентских питања која стоје пред Акционим одбором стручних удружења, пред Правничко друштво поставили су се и специјални задаци, везани за проблеме оких који студирају право: ту су, у првоме реду. рад на реорганизацији саме наставе (поједини предмети као црквено право и дипломатска псторија, дипломски испити, пчтање прапа на упис шестог семестра. питање мартовског рск?), з.чтнм остпарење једне удобније и веће читаонице, смањен.е улога за библиотеку и с.ргунизовпње Дебатног клуба. Новоизабрана управа Правничког друштва отпочела је одмах, иако је већ био крај године, рад по овим питањима. У току лета, она је преко својих чланова и спроводила једну аккету за социолошко проучавање села, израђену у заједници са Друштвом за правну филозофију и социологију и нашим стручњацима за те проблеме. Материјал, прикупљен на овај начин је доста обиман, иако се анкета није могла до краја спровести ради велике гломазности самог упитника, који је претпостављао једку већу стручну спрему скупљача. Почетком ове школске године, Правничко друштво организује и један одбор за бесплатно свршавање свих универзитетских послова (уписа, овере, молби итд.) студентима који не живе у Београду. На овај одбор обраћају се све више студенти из унутрашњости, који су до сада за сличне послове морали углавном плаћати несавесним шпекулантима, којима је вршење истих била постала професија. Правничко друштво сарађује најактивније у Акционом одбору који одмах прелази на решавање оттштестудентских питања, у

заједници са Универзитетским властима. Оло, колико му је могуће, обнавља своју библиотеку састављену у главном

од старих и већим делом неупотребљивих књига, и купује један број нових уџбеника и законика. Добија нове, провизорне просторије на самом Факултету у којима сваке суботе од 3 —6 часова обавештава своје чланове и прима од њих критике и сугестије о раду. Но највећи успех данашње управе Правничког др>штва јесте оснивање Дебатног клуба, који су студенти захтевали већ пуне четири године. Остварен у најужој сарадњи са г.г. професорима, Клуб има за задатак да допуни стручно и опште образовање наших студената, потстакне њихову иницијативу на самосталан научни рад, навикне их на дискусију, и на тај начин допуни саме студије и семинаре који се још увек крећу и сувише уским границама формалног права. Баш да би се употпунила та празнина, Дебатни клуб има да осветљава прав;не проблеме и позитивно законодавство, не са уже формалне основе, већ са ширег гледишта, посматрајући их у вези са општим друштвеним животом и његовим проблемима. У своме раду у њему, студекти ће сарађивати са гг. професорима и имати потпуну слободу у дискусији и избору литературе. Клуб се, као што је познато, дела на четири секције: за приватно, за јавно право, за економију и ссциологију и за општа питања. До сада је већ одржано три дискусије: две у секцији за економију и социологију и једна у секцији за приватно право. У првој је, при отварању дебатног клуба,

узео реч и г. Слободан Јовановић, који је био један од оних профессра који су се за њега нарочито заложили, а у присуству г. Ректора и већег броја професора, г. Јован Ђорђевић говорио је о општим питањима социологије. На друтој дискусији исте секције референти су били сами студенти који су са три стране: економске, социолошке и политичке осветлили фашизам. На састанку приватне секције, који је отворио г. Др. Живојин Перић одржао је Др. Брана Недељковић реферат о теми: »Примат економије или права«, а доцније је у дискусији, поред њета у више махова узимао реч и г. Др. Бартош. Овако уска сарадња студеката и професора у оквиру Дебатног клуба најбоге се манифестовала и планом за његову активност ,т овом семестру, за који је дао иницијативу г. Слободан Јова)новић: проучавање савремене Немачке са економског, социолошког, правног и других тачака гледишта. Око 15 тема, на које ће бити подељен овај рад у све четири секције Клуба, испунити ће његов рад у току овог семестра: на крају, као једна целина, оне ће бити штампане у засебној књизи, која ће бити докуменат рада и зрелости наших студената у научном испитивању друштвених феномена, и бвсумње значајан прилог нашој литератури на томе пољу. Три најбоља реферата из овога циклуса бити ће награђена из фонда Ђорђа Протића, којим рукује С. П. Д. Колико је овај клуб велика потреба нашега студентства види се и по самоме учешћу студената у његовоме раду. Приликом прва два састанка велика »бруцошка« сала у новој згради није била довољна да прими све студенте, којих је бивало до близу 800. Овб је, наравно, много штетило и самоме развоју дискусије, те је зато већ од прошлог пута узета физичка сала, у којој ће се рад моћи боље развијати. Поред овога, међутим, треба приметити да се, услед неблаговременог истицања списка литературе и потпитања за дискусију иста не може довољно развити, што треба брже исправити. Исто тако били би пожељпи и чешћи члански састанци ради дискусије о сзмој организацији клуба, јер смо и у овоме погледу тек иа почетку, и немамо много искустава. Ово што је управа Правнич-

ког друштва постигла за негтучу годину дана бесумње је позитнван биланс. Он међутим, мора постати још позитивнији: марљивост самих чланова управе, активност самога чланства у конструктивној критици и сугестијама', не задовољавају у многом погледу. Велико је поље рада које је још пред Студентским правничким друштвом: али и оним што је до сада учињено оно је доказало да је заиста стручна организација права, да им олакшава у колико може студије, и доприноси њиховом усавршавању и решењ” њихових горућих питања. Г. Слободгн Јовановић

Бро) 1

„С Т У Д Е Н Г

Страна 6