Student

Загребачки и љубљански медицинари

у Београду

Лрви кораци иа путу ка остварењу целон студентству потребне сарадње

Сваким даном се осећа све виша потреба и намеће нам се као неопходна чињеница, да настојања зарешење свих студентских морају имати шири обим, мора обухватити све студенте у земл>и, да би се дошло до жељених резултата. Интереси београдских, загребачких и љубљанских студената су истоветни и као такви упуКују нас на заједничку сарадњу по свим питањима који задиру у основе студентског живота. Као манифестација те јединствености, која треба најзад да добије општи карактер, је боравак загребачких >и љубљанских медицинара у Београду, који- су као гости Удружења Југословенских Медицинара провели три дана (19, 20 и 21 март) и на заједничким састанцима продискутова.ти сва актуепна медицинарска и општестудентска питања. Њихов долазак је углавном у вези са доношењем нове Уредбе о медицинским факултетима које је питање од неоцењиве важности за све студенте медицине, а у исто време и враћање посете београдским медицинарима који су другом половином јануара о.г. учинили посету загребачким колегама. Кад се говори о сарадњи студената са свих Универзитета код нас, не може се прећи а да се «е каже неколико речи о томе да је та сарадња већ дуги «из година постојала « да су баш медицинари указали пут којим треба да иду заједничка настојања за решењем свих студентских пнтања. Удружење југословенских медицинара у Београду, Клуб медицинара у Загребу и Друштво медидинцев у Љубљани основали су Савез медицинара Краљввине Југославије који се, поред размене медицинара са словенским и пријател»ским земљама у окниру Свесловенског Савеза медицина(ра, бави и питањима искључиво медицинарским и општестудентским. У том смислу Савез медицикара Краљевине Југославије је био побуђен, да приликом доношења нове Уредбе о м&дицинским факултетима, ступи у живу акцију ради повољног решења овог тако важног питања. 23 и 24 јануара ове године одржана је годишња скупштина Савеза у Загребу и на њој је главни предмет дискубије била нова Уредба о Медицинским факултетима. После прочитања опширких и аргументираних реферата свих клубова зачлањених у Савезу и после исцрпне дискусије у којој су учествовали студенти медицине сва три Медицинска факултета, дошло се до закључка, да нова Уредба о медицинским факултетима не одговара стварним потребама наших факултета нити условима под којим студенти живе, и то из следеКих разлога: 1) Она не предвиђа употпуњење Медицинског факултета у ЈБубљани које питање је од првенствене важности. 2) Она онемогућује оиромашпим и средње ситуираним студентима редовне студије својим ванредно отежаним начином прупног пола(гања и пријављивања испита. 3) Такав нови наставни план неће поправити квалитет студената и лекара, нити подићи њихов знанствени ниво, јер се ограничењем прилива на Универзитете не поправља квалипгет него баш смањује избор. 4) Увођењем двеју врста доктората ствара се непотребна и штетна диференцијација међу лекарнма, што ће безусловно довести до привилеговања једних ка штету других, а сама дизертација «е може стварно допринети вишој знанственој спреми лекара. 5) Из горе наведеног излази да је цела Уредба у опречности са сзојим првим чланом који говори о задатку медицинских факултета. Ови разлози у воаду јсдне резолуције предати су г. Министру просвете, Ректорима сва три универзи-

тета. Деканима сва три медицинска факултета, шта.мпи, свим лекарским друштвима и свим стручним студентским удружењи.ма. У резолуцији је осим тога наглашено да из наведених разлога студенти медицине сва т[)и факултета траже: 1) да се састављању једне нове Уредбе о Медицинским факултетима која је неопходна, консултују осим професора сва три медицинска факултета и студенти медицине преко својих стручних Удружења заступљених у Савезу медицинара Краљевнне Југославије. 2) да се резолуција Савеза, њено образложење и предлскаи за нову Уредбу, које су Преставници Савеза израдили и предали надлежним факторима, узму у обзир. Осим тога, Удружење југословенских медицинара у Београду, као члан Савеза медицинара Краљенине Југославије ступило је у везу са претставницима студената техничког, ветеринарског и теолошког факултета у Београду, ксији имају сличне Уредбе и на заједничкој конференцнји одржаној 4. фебруара о. г. констатовано је да се питање нових Уредби може решити само заједничком сарадњом студената свих ових факултета код нас. И ту је донета резолуција у којој је истакнуто у главном да се студенти ових факултета не слажу са : 1) Системом групног полагања и пријављивања испита и поништавања једном већ положених иопита. 2) Онемогућавањеи редовног уписа семестара. 3) Продужавањем студија на било који начин и друтих недостатака уредби, који ће бити поднети факултетским властима писмено. Студенти истих факултета у Загребу и ЈБубљани поднели су такође својим Универзитетским 'властима сличне захтеве у погледу нових уредби и на тај начин акција је била упоредна. Поједини клубов(И зачлањени у Савезу ступили су у везу са својим лекарским организацијама и тражили њихово мишљење. Тако је у Београду одржана конференција претставника Лекарске коморе, Лекароког синдиката, Српског лекарског друштва, Удружења болничких лекара, Удружења уредских лекара и Удружења југословенских медкцинара, где је констатовано ,да се ле-

карски сталеж не слаже са организацијом стручног и научног рада на начкк који је предвиђен новом Уредбом о Медицикским факултетима јер није у складу са интересима народа, науке, студената а специјално лекара. Истовремено, преставници студената медицине загребачког, љубљанског и београдског Медицинског факултета су нарочиту пажњу обратили обавештавању г.г. професора о нашем ставу према новој Уредби као и саслушали њихова мишљења о том питању. Друга етапа наших настојања да се питање нове Уредбе о медицинским факултетима Повол»ко и у најс.чоријем времеиу реши, јесте долазак колега медицинара из Загреба и ЈБубљане. У оквиру њиховог боравка у Београду, Удружење југословенских медицинара је одржало две заједничке конференције студената медицине. На првоЈ конференцији одржаној 19 марта о.г. говорено је о досадашњем раду Акционог одбора стручних студентских удружења у Београду. Из реферата преставника Удружења југословенских медицинара у Акционом одбору и дискусије у којој су даване сугестије за будући рад,медицика,ри из Загреба и‘ Љубљане упознати су са настојањима и радом студената београдског Универзитета, као и резултатима тога рада, који су постигнути само јединственом акцијом и студентском солидарношћу. Друга конференццја одржана 20 марта о. г. поовећена је питању нове Уредбе о медицинским факултетима и саим питањима која се односе на студенте медицине уопште. У присуству преставника уннвврзитетских власти г. проф. Др. Рихарда Буријана, преставника Лекарске коморе др. Дејана Поповнћа, Лекарског синдиката др. Драг. Сандића, претседкнка Акционог одбора стручних студентских удружења, студената медицине загребачког, љубљанског и београдског медицинског факултета и великог броја студената Ветеринарског факултета у Београду, претставиици Клуба медицинара у Загребу, Друштва медицинцев у Љубљани и Удружења југословенских медицинара у Београду су поднели реферате у којима су изнели становиште студената медицине сва три факултета према

новој Уредби, као и резултате досадашњег рада по »стом питању. У рефератима је детаљно још један-. пут анализирана нова Уредба, при чему је нарочито указано да она не обухвата план наставе, да групно полагање и пријављивање испита, ограничење уписа 111, V и VII семестра и анулирање једном положених предмета, даје Медицинским факултетима карактер - средње школе; да се увођењем две категорије лекара, доктора целокупног лекарства и доктора медицинских наука, ствара штетна диференцијација лекара, што не користи ни бољој стручној спреми њиховој ни подизању научног ннвоа. Даље је указано на непотпуност и нејасност. Из сних тих разлога, студенти медицине загребачког, љубљанског и београдског медицинског факултета једнодушни су да оваква Уредба не одговара свом задатку, тј. не поправља садашње стање, не одговара потребама науке и својом тенденцијом да смањи број нових лекара долази у ко.нтрадикцију са стварннм потребама народа, тим више што не предвиђа употпуњење Медицинског факултета у Љубљани. И овом приликом је у днскусији подвучено да се приликом доношења нове Уредбе морају консултовати професори сва трн медицинска факултета, лекарске организације у чији домен залази нова Уредба и студенти медицине чије је то основно питање, « да она л ора бити таква да одговара наведеннм потребама. При том су донети и конкретни предлози за нову Уредбу. У тежњи да се ово питање што пре узме у разматрање и да се нађе повољно решење, донета је на мрају конференције рсзолуција у којој се апелује на Универзитетске власти да се озбнљно и хитно позабгзе овим питањем и у којој се тражи одређени одговор. Резолуција је упућена г.г. Ректорима сва три универзитета, Деканима сва три медицинска факултета и Деканима ветеринарског факултета. Текст резолуциЈ'е коју су потгтисали преставници Клуба медицинара у Загребу, Друштва медицинцев у Љубљани и Уружење југословенских медицинара у Београду, гласи: Студенти медицине београдског, загребачког и љубљанског медицинског факултета, уз бројно присуство

стулената Ветеринарског факултета у Београду, на заједничкој конференцији одржаној 20 марта 1937 године у Београду поводом нове Уредбе о медицинским факултетима, после изнетих реферата и исцрпне дискусије, дошди су до закључка: Да нова Уредба о медицинским факултетима, као што се је у резулуцији Савеза медицннара Краљевине Југославије донетој 24 јануара о. г. нагласило, заиста не одговара интересима народа, науке и студената и да се са њом . као таквом студенти медицине сва три факултета не слажу. Ради тога још једном потврђујемо наше захтеве и тражимо: Најскорији одговор, и то најдаље до 10 априла ове године, на резолуцнју и образложење Савеза медицинара Краљевине Југославије који су поднети Деканима сва три медицинска факултета а у којима су изнесене све наше примедбе по новој Уредби као и захтеви за најновију. Наше бројне резолуције имају за Ј циљ да покажу свима а на прво жесто унмверзитетским властима нашу искрену жељу за мириим радом на универзктету. Из тих разлога сматрамо за своју дужност да обавестимо универзитетске власти као и да апелује.мо на њих да схвате сву важност наше резолуције и да што брже донесу потребне одлуке. У исто време тражимо да се исто поступи и са Уредбо.м о ветеринарским факултетима. У случају да не добијемо никакав одговор од универзи-петских власти Дс означеног времена, сматрамо да је он негатlИlван. Сву резолуцију упућујемо г.г. Ректорима сва трн универзитета, Деканима сва три медицинска факултета и Деканима ветерннарских факултета. СледуЈ'у потписи претставника посдиних клубова из Загреба, Љубљане и Београда. Свим је раднн део нрограма боРавка био исцрпљен. Наша је жеља да се ова јвднодушност у свим питањима покаже и на делу јер ће само на тај начин Нlмати успеха наша заједничка сарадња. ★ Колеге из Загреба и Љубљане су срдачно дочекани не само од медицинара већ и од свих осталих студенага који знају да схвате знача; Једкакости погледа за остварење свих студентских захтева. Стицајем околности ниједно.м до сад кије могло доћи до изражаја јединство положаја, потреба и захтева студенага Загреба, Љубл>анс и Београда. Уверени смо да нас је искуство доста научило шта значи студентска солидарност. Према утврђеном програму, колеге из Загреба и Љубљаие су разгледали све знаменитости као и све институте, клинике и остале медицинске установе. У њихоеу част приређено је Другарско вече у Медкцинској мензи. Ту су два говорника, у име демократске омладине на београдском Универзитету, поздравили госте и одатле упутили поздраве хрватским и словеначким студентима као и хрватском и словекачком народу. Поред осталих тачака програма Другарске вечери, нарочито одушевљсње изазвао је рецитативни хор студентске задруге »Самопомоћ« који је рецитовао неколико веоиа успелих песама. Осим тога, колега из Загреба прочитао је две песме од Мирослава Крлеже, што је топло поздрављено. У другарском расположењу, песми и весељу још више су се другови упознали и зближили. Остало слободно време употребљено је за међусобно упознавање животои и радом београдсккх студената и за измену мисли о проблекима који задиру у основе стуДснтског живота.

Културно-просветпни рад стпуденатпа у Бијељини

Биlјел»ина, мало провкнциско место, између осталог са гимназијом, која постоји | ,ш од 1919 године, дала је солидаи број интелектуалаиа, кош настоје да у место и његову око.тику, ну и некултурну, упесу в.чше снетлости, више свежине и зиања. Путеви којима је ударила та млада Iснерација данас показују плодоносне ргзултате. Центар тог културног рала је Студентско Удружсње, огиочако још од прве генерацијс бнм љинских матураната. Изнећемо рад овог удружења у току Јве године, у којој је рад био најактивнич: Удружење је себи још ранцје ставило у задатак оснивање Народног Универзитета. Тзј задатак је остварен и већ октобра прошле годике отпочело се са ггредавањима. Студенти су уложили мкого напора да предавања буду добра и да одго-

варају своие зздатку. Њихови напори су у сваком погледу успели. Одзив грађанства и сел>ака из околине био је веома добар, што се може тумачити тиме да су теме о којима су предавачи говорили, биле слушаоцима блнске и нзлагане на оиај начин, који н>нма ма.шм л>удима конвеннра. Сем јзвних радника из самог места, одржали су веома успела предавања и познати књижевници и научници из Београда. Сем предавања у самом месту, у колико то могућиости дозвољавају, држе се предаваља по селима. Иницијатквом студената оонован је омладински рецитативни хор у коме сем студената учествују и други грађани. Хор је иступио јавно неколико пута и то са великим успехом. Дилетантска омладннска група >Сцена <, у чијем раду учествују и

студенти, врло ]е симпатично примљена од стране грађанства. Велики успех је ова група постигла давањем Нушиђевог »Др.< и Туђег детета од ШварКина. У граду постоји Народна читаоница »Филип Вишњићс, која са својим многобројним сеоским библиотекама спада међу најбогатије по броју књига и по, броју читалада, у унутрашњости. На њу такође студентска омладина обраћа пажњу, старајући се да буде-што боље искоришћена и да на тај начин одговори постављеном задатку. Културно просветном раду у Бијељини ударени су темељи. Те темеље ударили су бијељински студенти. Они су радили, они раде и данас и радиће сутра. Њихова улога није завршена. Њихов је задатак просвећивати народ и упознати га са тековинама културе и науке. На том послу они ће истрајати.

Страна 4

„С Т У Д Е Н Т"

Бро) 2