Student

Професори Скопског филозофског Факултета за сарадњу са студентима

Наш сарадник у Скопљу посетио је извесне гг. професоре изамолио их да дају изјаве за „Студент“ о неким университетским питањима. У овом броју доносимо мишљења двојице редовних професора скопског Филозофског факултета. Мишљење Декана г. Др. Радослава Грујића Господине Декане, студенти овог факултета, као и београдски студенти показују живо интересовање за ову нашу највишу научну институцију на Југу и искрено желе њен процват и напредак у служби науке и културе. Студенти виде да је наша научна институција ненотпуна, па Вас молим да ми, као њен старешина, кажете укратко шта би све требало урадити за њено унапређење и има ли изгледа да ће се ускоро у том правцу што и урадити. Наставници и декани овог факултета редовно су настојали да се, пре свега попуне сва упражњена наставничка места на хуманистичком отсеку, а затим да се буџетом омогући и оснивање природњачког отсека. Нажалост, разне околности све до сад ометале су та настојања. Један од главних узрока је и недостатак за поједине научне дисциплине. Тако, на пр., на расписане стечајеве ове године за археологију и теорију књижевности није се јавио ни један кандидат, те ће, нажалост, на овом Факултету морати и даље остати непопуњене сталним наставницима ове катедре; за археологију, теорију књижевности, класичну филологију, историју старог века, византологију и славистику, које су раније попуњене биле редовним и ванредним професорима. Вредни и даровити студенти, нарочито тих група, по другим нашим филозофским факултетима, ваљало би да приону на посао и спремају се за ваљане научне раднике и будуће университетске наставнике! У овогодишњем буцету предвиђено је једно ново место редовног професора и три доцентска места, те ће наш Факултет бити у могућности да приступи избору седморице нових наставника. Поводом тога Савет је већ принципски одлучио да се приступи оснивању природњачког отсека на овом Факултету, те је већ расписао стечај за доцента зоологије са општом биологијом, а настојаће да се ускоро омогући отварање бар једне целе природњачке групе на овом Факултету. То је пут којим ће наш Факултетски савет, ако буде довољно потпомогнут од свих надлежних чиниоца, успети да у току неколико година употпуни и унапреди цео Философски факултет у Скопљу. Господине Декане, познато Вам је да студенти Београдског университета долазе у све тешњи контакт са гг. професорима у решавању општих университетских питања. Сматрате ли за потребно да се ова сарадња све више шири на Университету уопште, а специјално на нашем Факултету ? Нема сумње да на успех наставе и подизање што бољих, напредних и ваљаних университетски образованих генерација, што је један од главних задатака сваког университета може врло благотворно деловати тешњи контакт између наставника и ученика. Стога те корисне односе треба што више неговати и разумно развијати. Све остало онда долази само по себи!

Познато Вам је да се припрема нова Уредба за философске факултете. Студенти у Београду и Скопљу стоје на становишту да треба повести рачуна, при изради Уредбе, о мишљењима студентских претставника, који познају потребе и стање својих другова. Молим вас реците ми нешто о потреби, да при изради Уредбе дође до утицаја мишљење оних, на које се Уредба највише односи. Држим, да би студенти врло разборито поступили, кад би у својим стручним удружењима претресли сва питања на која се очекују одговори у новој факултетској уредби и затим једном лепо образложеном претставком скренули пажњу Савета на своја опажања и специјалне потребе. Такве сугестије увек ће добро доћи ако су ваљано промишљене и саображене добро схваћеним потребама, у корист што боље и што успешније наставе на Факултету. Можете ли ми, г. Декане, изјавити да ли ће почетком идућег семестра бити колико-толико решен проблем исхране сиромашних студената? Да ли ће бити већ почетком семестра отворена студентска менза? Од идућег семестра може се у Студентском дому отворити студентска менза, јер су све главне припреме већ довршепе, а министар просвете ]е за нову буџетску годину осигурао помоћ Студентском дому од 40.000 динара. Мишљење професора г.Др. Петра Колендића Питање о сарадњи студената и гг. професора на решавању университетских питања, наш сарадник је поставио и г. професору Колендићу. ..Сматрате ли да би било потребно да се ова сарадња све више шири на Университету уопште, а специјално на нашем Факултету ? Разуме се да би било добро, одговорио је г. проф. Колендић По питању нове уредбе за филозофске факултете, професор Колендић је изјавио следеће: Студенти би се морали, и не чекајући засебан позив, са својим предлозима обратити Интерфакултетској комисији декана, о којој је најављено да ће се скоро састати и да ће она донети предлог уредбе за Филозофске факултете.

О Уредби Пољопр.шум.-факултета 0 измени уредбе Пољопривредно-шумарског факултета по чело се говорити још пре неколико година. Била су израђена и два пројекта: један од стране Министра просвете и други од стране Пољопривредно-шум. фа култета у Београду и Загребу (заједнички). Меl)утим, тада се било остало само на пројектима и тек скоро факултетска власт је решила да измени уредбу и већ почела са радом у том правцу. Удружење студ. агронома и Удруж. студ. шумара схватајуНи важност уредбе, заложила су се да се студенти о томе обавесте и да се чује и њихово мишљење. Од чланова обеју управа био је састављен одбор који је проучио члан по члан поменутих пројеката. Да би обавестио студенте о своме раду тај одбор је сазвао састанак агро нома и шумара на који је дошло преко 200 студената. По толиком броју сакупљених и по вео-

ма живој дискусији, у којој је узео учешћа велики број студената оба отсека, види се колико ]е интереса пробудила промена уредбе. Та чињеница сведочи о томе да студенти Пољ.-шум. факултета воле и цене своју струку и да они будно прате све шта се збива а што је у вези са њиховом струком. Проматрајући те старе пројекте уредбе студенти су обратили специјалну пажњу иа неке одредбе које их нарочито тешко погађају и које немају оправдања с обзиром на стручно усавршавање студија. Ти пројекти предвићају на пр. непотребне повећавање и распарчавање и онако великог броја предмета, поделу свих испита у три дипломска, од којих се трећи полаже групно, ограничења уписа у трећи и пети семестар, ако се не положе сви испити и колоквији из I и 11 односпо 111 и V семстра, затим да се не може полагати ни један предмет из старијег пре него се положе сви предмети из мла!)ег семстра, да је слушање предавања обавезно итд. Студенти нису нашли за потребпо да се уведу таква ограничења, пошто она немају оправдања са гледишта што бољег стручног спремања студената. Наравно, они се нису уставили сами на голој критици пројеката, него су са своје стране дали умесне, оправдане и прихватљиве предлоге. На пр. критикујући члан који каже да се никако не моД<е полагати предмет из старијег семестра пре него што се положе сви предмети из млађег, студенти су се изјаснили за зависност, али такву која је природна и логична, а не да зависе један од другог предмети који немају уопште ме!)усобне везе. Иа основу мишљења студената, одбор је израдио преставку у којој су анализирани сви чланци који тангирају студенте и у којој су исто такодати копкретпи предлози. Пре но што је достављена факултетским властима та је преставка била објављена студентима и тиме је дата могућност за евентуалне исправке, измене и допуне.

ГТУДЕНТИМА МЕДИЦИНЕ Удружење Југословеиских Медициннра даје преко летн.ег распуста сна оониештеп.а н крШи све иепоруке књига. Обрнтнтн ее иа: Удружење југословенских медицнннрн I>еоград Инстеровн 14. Свршеним матурннтимн нбитуријентнма! Удружсње југословенских медицинарн дајс свршеним матурннтимн који желе да студирнју медицииу сва обнвештења у погледу ннстнве, мптеријалних нзднтнка, етана, хрнне н других потребн. Дежурии члан Удружења днје обнвештењн и преко летњег распустн. Обрнтнти се нн; Удружење југослокенских медиднннрн Беогрнд Иаетерокн 14. Медтџтнри! КрнЈем јунн иллнзи и» ттнмие Пнтологнјн од Абрикоеова и Педијнтријн скриитн ио мреднвни.у ироф. Др. АмброжиКн. Могу се добнти и ла време ле њег раепуста поузећсм. ОбрнТити се нн: У. Ј. М. Иаетеровн 14. Београд.

Студ. летовалишни Савез

На годишњој скупштини Студен-' ; ског Летовалшиног Савеза одржаној 24-IV-1936 године изабрана је управа којој ]е било повереио да во- I ди Савез у прошлој годшиг Та је I Управа настојала да удовољи захтеви.ма н поверењу које јој је дато. Прош.тогодишња управа С.Л.С. одл\ах по примању нове дужиости пошла ]е иа рад који је био китико тежак то.тико и одговораи. Рад С. Л.С-а прошлс годиие свео се уг.тавном на један од иајосиовнијих и.егових издатака иа организоваи»с летовалишта. Савез је све до прошле године имао своје колоније, сал\о иа лтору. Прошле године Управа је осиовала још једиу колоиију и то у шуми. Како, иаиме, Здравствеии фонд иа Беогр. Уииверзитету шаље сваке годиие на опоравак известан број сиромашних студеиага којил\а ]е опоравак и одмор неопходио потребаи, то се Управа Савеза заузела да их смести у ]едну од својих колонија. Међутим како ]е тил\ студеитима првенствено потребаи чист ваздух, миран и удобан боравак, тчт им је пре одговарало иеко планииско место него ли место иа мору. Зато ]е Управа решила да под цеиу материјалних жртава створи и једмо летовалиште специјално за студеите које шаље Здравствени фонд. Требало је заиста много труда и напора да се све то ураилПреостало време за рад ма оргаиизовању новог летовалишта било ј«; веома кратко да се постигие потпуи успех нове колоније. Предлагана су многа планинска места као: Копаоник, Тара и др., али је на крају одлучено да се организовање летовања изврши у Горском Котару; као најзгодније место изабране су Делнице. Одмах је послат делегат који јс успешмо свршио све припреме за колонију, тако да је летовање било потпуно омогућемо. Летовање је извршено у овој колонији, као и у остале две, Макарско|] и Петровцу, у врел\ену од 10 јула до 10 августа 1936 године. Мора се напоменути да је слање студената од стране Здравственог фонда било од велике користи С. Л. С-у, а и самим студеитима. Студемти окумљени на ]едном месту средњошколских мрофесора много су се угодније осећали ие: о ли ранијих година када су ишли са Феријалним Савезом. Колоније С. Л. С-а на мору, и то у Макарској и Петровцу, потпуно су задовол.иле. Ту су чланови нашли све што им је било потребно; станови као и храна били су у сваком погледу задовољавајући. На колонијама су образоване поједине секције које су служиле за разоноду, забаву и културно изграђивање. Тако су основаие; предавачка, уметничка, спортока секци]а, затим зидне новине и библиотека. Све ове секције као и новине и библиотека, наишле су на пуно одобравање и разумевање чланова. Прошле године оргамизочала су ' и многа друга студентска удружења и академске секције појединих друштава, ван Универзитета коло■ није па мору. Као што је позиато • све овс колоније морају се пријави■ ти Универзитету и тек са одобреи.ем умиверзитетских власти могу . одржати летовање. Да би завео једаи бол.и систем око коитроле поједииих летовалишта, г. ректор језахтевао да сва ова летовалишта • буду пријављеиа универзитетским ; властима преко С. Д. С-а, као и то I да С. Л. С. делегчра по једног свог , члаиа који ће на крају подносити извештај о раду у дотичном летовалишту. Користећи се овим и поступајући по жељи г. ректора, Управа С. Л. С-а а пријавила је ле- товалишта следећих удружења; УI дружење Југословеиских медицина- ра, Студентске секције Јадранске . Страже и Студеитске секције подмлатка Црвеног Крста. Иста удру-

жења и.мала су своја летовалишта у Улцињу, Супегру и Омишу. По нзвештајима наших делегата види се да су све ове колоније у целости одгонориле свим Јахтевима. На поједишсм колонијама број умесиика био је следећи: у Макарској варирао је од 71 до 8(>, од којег броја су уплатили цео улог аа летовање 52, иола улога 3 и бесплатиих 19. У Петровцу од 40 до 55, од тога је било са целим улогом 22, пола улога 5 и бесплатиих 20. У Делиицама од 75 до 85, од којих је већииа члаиова (57 студената) била послата од страие Фоида за здравствеиу заштиту студеиата, а од осталих било је 18 са целим улогом, 2 са пола улога и 3 бесплатиа; у колоиијама је било свега око 210 студеиага. Од тог броја било је бесплатиих 42, а са пола улога 10 студеиата. Овде се може додати да Управа С. Л. С-а иије одбила ии једиу молбу сиромашиих студената за бесплатио летовање. Глав.иа благајиа С. Л. С-а имала је у прошлој годиии чист приход од 174.721.23 дииара. Расходи за исту годину изиосили су 173.231.25 динара. Остатак од 1489.98 дииара налази се иа уложиој књижици код Општииске штедиоиице у Београду. У току прошле годиие Управии Одбор одржао је 10 редовиих и 2 ванредие седиице. Кроз архиву Савеза прошло је 147 аката. Секретаријат би, што се тиче аката био већи када би се заводила и сва акта која се примају на самим летовалиштима. Одмах на првим седиицама устаиовл>ени оу поједиии одбори и то: 1) Одбор за упис члаиова; 2) Рекламни одбор и 3) Одбо’р за летовалишта. Сва три одбора имала су задатак ијто брже и успешније обављање пословаи>а Савеза. Верујући да ће 1314 успех бити већи ако успемо да се сваки студеит упише у С. Л. С. трудили омо се да обавестимо све студеите Беогр. Уииверзитета да је потребно уписивати се само у С. Л. С. У том циљу је образоваи овај рекламии одбор. Може се рећи да се у томе и успело, јер док је раиијих годииа било уписаних максимум до 1500, прошле године тај број је знатио повећаи. Рад другог одбора углавнсм је био ограиичеи само иа рад ско уписа. Упис је вршеи прско целог дана, легитимације овераване у Жељ. Дирекцији и издаване студентима. Сав рад Управе био је углавном сконцентрисаи на јсдно: организовање летовалишта што је вршио онај трећи одбор. Да је Управа успела у свом најважиијем задатку то се види из тога што су све колоиије С. Л. С-а заиста спроведане у најбољем оелу, са вели ким успехом, што једино одговара студентима и њиховом задатку. Са извесних страна могле су се чути рсчи како су се на неким колонијама догађали разни „инциденти”, а то су, као и обично, приписивали I студентским колонијама. Али треба знати и подвући то да су баш г студентске колоније, нарочито про. шле године имале успеха у сваком : погледу и да су биле на завидној . висини, а ти инциденти са стране , требали су да послуже као кочница . С. Л. С.-а Као и прошлих годииа тако н ' ове, треба.та се олржати редонна - годиши.а скумштина С. Л. С.-а. Ме- ђутим г. ректор држећи се опште уредбе Универзитета није дозволио » одржавање скупштиме у летњем 1 семестру. Тгко је прошлогодииш,а ) управа Савеза била приморана да г остгне и ове године. Пошто су би-1 ла упражн.ена четири места Управ- ног Одбора, то је Управа С. Л. С-а - на једној од својих седиица упот- пунила упражњена места како би - могла у целости и несметано да - обавла свој посао. Управа С. Л. С-а - почела је одмах са радом; образо? вани су поједини одбори који врше - упис у чламство и организују коло- није.

Број 5

„С Т У Д Е Н Т“

Страна 5

КОНКУРС АКАДЕМСКОГ ПОЗОРИШТА Академско позориште на Универзитету у Београду расписује конкурс за иајбољи позоришни ко мад, погодан за дилетанске трупе. 1 награда 200 дин. 2 две награде по 150 дин. Исто тако наградићесе превод каквог страног комада. Радове треба слати до 1 октобра на адресу „СТУДЕНТ“ -а са ознаком „за Академско позориште.“ У конкурсу могу учествовати и не студенти.