Student

КО УПРОПАШЋУЈЕ СТУДЕНТСKУ ИМОВИНУ?

Проневере у мензи „националних " студената. - Исправка и изјава Богдана Милића-Галета.

Као исправку на чланак изашао под истим насловом у 5 бр. листа, редакција је примила ову исправку коју уврштава под одговорношћу потписника, у циљу свестраног осветљавања дбгађаја у мензи Удруж. југ. студ. У Вашем листу од 27, септембра т. г. изашао је чланак под насловом »Проневера у мензи националних студената«. У том чланку, на један скроз тенденциозан начин написано је ла сам ја проневерио суму од 5.600 динара и изгубио се из Београда. Без обзира на закон о штампи, а у интересу истине, најлепше Вас молим да у идућем броју Вашег листа отштампате ову моју изјаву, како би сви поштени студенти видели колико до мене има кривице и да бих за своју оклеветану част бар овде прибавио сатисфакцију, док надлежни суд не донесе своје решење по овој ствари. Није тачно да сам ја био ма од кога овлашћен да водим преко лета послове мензе. Ствар стоји овако. Средином месеца јула замољен сам од колеге Тихомира Марковића, ст. мед. и претседника Југ. ст. Удружења да са пуномоћијем које ће ми он издати, наплатим на Университету суму од 5.600 дин. и да платим г. Јаношевићу за кирију, Кроз неколико дана Марковић је отпутовао, а мени није оставио пуномоћијс. Убрзо ме је тада нашао Сава Милутиновић, ст. филоз. и вршилац дужности шефа мензе и рекао ми да ће ми он издати пуномоћије јер му је Марковић оставио печате. Ми смо се због тога нашли једног дана код >Цара« где је била и жена колеге Марковића. Милутиновић ми је уручио пуномоћ која је била потписана његовом руком и за секретара и за претседника Марковића. Уз напомену, да ако ово пуномоћије не успе, г-ђа Марковић је обећала да ће она потписати свота мужа на другом. Како сам ја ту пуномоћ изгубио сутра-дан приликом неког уличног претреса то сам јавио Милутиновићу кад се вратио из Париза. Кроз неколико дана он ми је дао друго које је он био потписао за секретара, а замолио ме да одем код г-ђе Марковић да потпише Тихомира■ То сам и урадио. Са пуномоћијем и две признанице отишао сам на Университет и то све предао г. Дабићу, не знајући да према уговору о стану треба и г, Јаношевић да донесе своје признанице да се прокњиже, што јС он и урадио на тражење г. Дабића. Како сам знао да сам не могу подићи новац без станодавца, то сам 31. јула у 11 сати у присуству Васа Ђуровића, ст. права и Војислава Катанића, ст. шумарства из Загреба позвао преко телефона г. Јаношевића да дође на Университет да подигнемо новац. Нашли смо се на Университету и чекали до 12.30 јер није било благајника. Тада је наишао и колега Милутиновић. Г, Јаношевић се журио да затвори радњу и отишао је заједно са Милутиновићем, а мени је ре-

као да ће послати свог помоћника. Тако је и било. Кроз неколико минута дошао је један феlп господин и нама тројици преставио се »Грбић« помоћник г. Јаношевића. Ја сам монетирао признанице, примио их заједно са новцем и за себе задржао признанице Јаношевића сганодавЦа, које према уговору остају Удружењу, а новац уручио »Грбићу«. Кроз неколико дана отпутовао сам у своје место. После неколико дана добио карту од једног друга где ме извештава да ме тражи г. Дабић нешто због мензе. Ја сам мислио да је то због признаница, које су код мене и одмах сам их послао поштом да се уруче Милутиновићу или Марковићу. Прошла су два месеца а ја нисам био извештен ма од кога да се овако нешто десило. Кад сам допутовао у Београд 27. септ. и прочитао у Вашем листу шта се свс десило и када сам се распитао како ствари стоје, лредао сам преко адвоката тужбу надлежном суду. Ово је колега Уредниче право стање ствари поводом ове моје »проневере« и мог »бежања« из Београда. Користећи се Вашим гостопримством приморан сам овом приликом да као додатак овом изнесем неколико ствари за које треба сви поштени студенти па ма на којој страни били да знају Хоћу да кажем неколико речи о *вођама « наших нациопалних студената на Београдском университету, који сасвим свесно увлаче многе сиромашне студенте у овакве прл>аве ствари. Јазно тврдим да сам у ову прл,аву сткар свесно увучен од стране Саве Милутииовића, студента философије и >шефа< мензе национапниу студената, који је користећи се мојом наивношћу и лажно издатом пунсмоћију, а преко неког помоћника »Г рбића« дошао до суме од 5.660 дин. За два месеца госппда из \праве удружења нису имали куражи да ме предаду ни Дисциплинском суду на Универзитету ни редовном кривичном суду. Сада се дисциплинском суду нећу одазвати ни по цену истеривања са Универзитета, јер га сматрам ненадлежним за ову ствар. Господин секретар Дабић је омогућио ову проневеру, јер је знао да Сава Милутиновић нема права да издаје ма какво пуномоћије, а поготову новчане природе, а знао је да колега Марковић није у Београду. Кад тако ствар стоји онда сматрам да је за ово иадлежан само редован суд. Позивам се на све поштене и исправне студенте из моје групе, а и на један велики део студената и на другој страни да даду суд о мени с мојој искрености. другарству и поштењу за шест година колико сам провео на Београдском университету. Добро ме познају да сам много патио и гладовао, многе и многе ноlи преспавао на даскама, а никада нисам дошао у искушење да ма и чим најмапим окаљам себе. Зиам, на мсне је једна велика повика од стпане мојих идејних протвника. Зашто? Зато што сам у својсј борби ишао право Сез ком-

промиса не устручавају? и се шта ће се за мене рећн. Данас видим да сам грешио. Док сам ја тако радио. чропадао и здравствено и са школом. дотле су разни самозвани у>воћи« национзлних студеиата Милутиновићи, 7 сдоровићи, Перчевићи и други извлаиили само користп лично 'за себе. Прсио лећа иас сиромашних и идејних добијали су легитима Iију да ула'.е иа сва врата и ра несмегачо дижу наре на све стране за » наиионалне « отвари. Док ми сиромашни немамо ни најпотребнијих срет<:тава за живот и пут до кућз, дотле та господа шетају од Цариграда — Софије —Прага до Париза , премда им мачеријалне могућности нису баш такве. Нека Сава Милутиновић, Љубомир Тодоровић, Тихомир Марковић и остали положе рачуне шта је б ило са сумом од 46.000 динара од Конгреса из Љубљане? Где су две последње субвенције » Орнаса« од 10.000 дииара? Шта је са 19.000 дииара добивених за Југ • С туд. Удружење, које су само њих тројица при Мили за конгрес у Сарајеву и ако је цела управа и чланство Удружења били противу тог конгреса? Нека Сава Милутиновић изјави због чега је избачен из Војвођанске академске трпезе? Када то све буде рашчишћеио онда ће сви поштени студенти видети ко је дигао суму од 5.600 динара за мензу сиромашиих националних студената а мени је за сада довољно што сам добио сатисфакцију од целе управе и свих поштених студената у нашем Удру.ењу, а г.г. су главачке избачена из удружења. Да, то знаду сви поштени I.туденти али не зизду Универстетске власти него им и даље омпгућавају да спречавају отварање мензе, јер би им на тај начин одузели могућност да се не би још неки сиромашни студент уплео у прљаве ствари и они не би имали могућности да и даље путују од бање до бање. Обо неколико речи примите драги другови као исповест једног ипак поштеног и сиромашног студента вашег друга који је много пропатио да би другом створио могућност да ради овакве злочине. Уредништву захвалан:

Богдан Милић-Гале

Одлагање испита на факултету у Земуну

4 октобра требали су да почну испити иа Пољоприврелно-шумарском факултету. Иа миогих разлога студенти нису били лалоиољпи тпм датумом. Поред осталог и пато што агрономсие и шумарске стулије захтепају релатигно дуго и исцрпно пежбан>е у пЛститутима (педологија, ботаника, апатомија, сточарстпо, машине п оруђа, ловарство птл.); аатим Iпто ове голине земунски студенТИ иарочито тешко налазе сгаиове те у пелпком броју случајева спагају по двојица у кревету и псмају пи најскромнпјег комолитета у прсме када им је највише потребан; што су сматрали ла оллагање пош тка исппта за неколико дапа нс би поголило нагтаву а било би ол при личне пажности по стулепте пз пе).

наведених и многих других разлога. Од самог почетка Удружеље студената шумара и Удружење студената агрономије заједнички су се заложили зато да Факу.џтетски савет изађе у сусрет жељи спих студената Пољопривредно - шумарског факултета на тај начин што би се испити одложили за неколико дана. Међутим Факултетски савет није нашао да су довољно убедљиви разлози којима су се руководили студенти и сходно томе није могао усвојити њихову молбу. Студенти, предвођени од спојих стручних удружења, високо ценећи углед свог факултета и разуменање који су показали г.г. професори у низу случајева самувалп су и своје ;остојапсгво и своје јединство ноје се показало на неколико грандиозних скупова и све сио што би се могло умањити и пајблажим неакалемскнм поступкбм. Мз поменутих разлога студенти ннсу моглн благопремено приступитН испитима п у том је дошао 11 октобар. Тога дапа (ђакултотски сапет, рукопођеи потробама промеие распореда испнта, измеммо га је тако да је оп залопољио и наставу и зависност једпих предмета од других и досадању гтраксу и студентсне ,ж< ље. Испити су почели 12/Х. Опом приликом потребно је подвуlш стварпу и нотп'иу јелнодугпнс(т свих земунских студената у прапилном решапању сних питања која их тангирају; ретко и дубоко разумеван>9 компетентних школскмх властн, што пружа перспективу једне још богатије, нлодоносније и истипске сарадње; и најзад се мора помеиути савесност и будпост ст\ Ј (птгких удружења која су и овога п\та одговорила своие задатку, улажуђи максималаи иапор у сврху реализопап>а опрапданих студентгких жеља.

Р. Ач.

Студенти чекају на своје Потпорно Удружење.

Прошле школске године радило јр у студентским мензама око 150 студената и студенткиља као помоКно особље, За рад добијали су храну. Али и поред тога постојао је један константан број студената који нису могли бити обезбеђени од студентских менаи. На ночетку опе године ситуација се ни у колико нијо промонила на бол.е. На протип, погоршала се. Дошли су нопи студенти на Уникерситет. Знатаи део њих је без икакпих сретстапа. Међу пријапљенима за запослење у мензама они чине пелики део. Л старији студенти који су прошле годиие били запослени у мензама, јапили су се опет скоро спи за запослење. Могућности мензе за обезбеђење стулсната нису се па почетку т опе године ни у колико покеђале, према прошлој години. Неколико нодатака најбоље ђе илустрогати положај сиромашних студсната: Општа стулентска менза унослила је оге годино >5 студената а није могла нримити .45 стулената, к< ј л немају никакпих сретстапа за жинот. Менза Удружеп.а југослопеноких мслсцпнара примила је 15 студената, а иије могла унослити 20 студената. Менза студсиата ПољоприпредноШумарског факултета умослила ј< 15 студената. а 15 студената није могло бити прим-љоно. Појпођанска Акалемска Трпеза упослила јс 2 студената, а инје могло бити упослсно 15. Из спега излази да ђс број необезбеђених студената опе године бити много пеђи мсго нрошле године. Међутим опс године постоји м<>гуђност да се н оиим стсдентима помогне да не гладују н не нропазај' и ла се поспете спојим студијама, ра 1и којих су и дошли на Уни”ерситет. Ту м( гуђи(lст пр\ и;а Потпорно удружен.р отудената Неоградског упшверситста. Спаки јс стулеит на почетку оиог семестра ушатно у то Потпорио улрсжење 25 дии. (богатијп 5 ) дин.). То

учинити и идућег семестра, и почев од ове сваке идуће године. Потпорно удружење ће ове године располагати са приближно 350.000 динара. С<а тако великим сретствима Потпорно удружење може много ла лопринесе решењу питања исхране и обезбеђења сиромашних студената, на чему су до сад радиле једино четпри пелике студентске мензе и остала студентска економска удружења. Али Потпорно удружење нема још спојих правила. Новцем, који је већ Уплаћен не може јонl нико да располаже и зато Потпорпо удружење не може још да помогне сиромашне студенте. То велико дело прошлогодишњих пстрајнпх папора и иастбјања Акцисног одбора студентских стручних удружеп.а и лојалне сарадп.е п пријатељске потпоре претставнпка наших Упиверситетских власти, треба пгго нре довршити. Потпорпо удруассп.е трсба што пре оспособити за рад. Потребпо је што пре завршити правилник Потпорног уДружеп.а и илгршити избпр(> за Управу удружеп.н. М.

Избор келнера у О. С. Мензи

У атмосфери другарства и поверења На великој огласној табли у просторијама Опште студ. мензе стајало је крупним словима исписана објава: »8 октобра биће у просторијама мензе бирање сталних келнера. Колеге који до сада нису поднели молбе нека то учине одмах, Молбе ће се примати до последњег дана. Изабрани могу бити само они који буду присутни овом општем скупу абонираца, келнера и управе. Сваки има да извести присутне о стварном стању и о свим својим другим приходима«. Тачно у 2 сата претседник О.С.М. објавио је присутнима: Пре него почнемо рад око избора келнера, неколико речи о стању Мензе. Наш рад ове године наилази на тешкоће јер су цене намирницама у скоку. Наш главни приход је од претплатника ... Дошли смо до закључка да највише 45 студената може да се запосли. Молби има много више. Ми рачунамо да ће ова година протећи у знаку решења студентске исхране ... Управа сматра да би требало изабрати млађе колеге, јер старији ипак и поред свих тешкоћа боље могу да се снађУ •.. Јавља се за реч колега Црногорац: Чисто ми је тешко што ме О.С.М. издржава већ четири године. Немам никаквих прихода. Кад ради менза живим, а кад не ради животарим. Сматрам ипак да млађе људе треба прије мене узети. Други Црногорац; Имам од млијека прихода 500 динара. ()д тога се издржавамо ја и брат. Има од мене сиртшашнијих, стога уступам мјесто неком другом колеги. Врањанац: Мој отац прави самаре. Може да прода годишње неколико самара. Имам шест чланова породице и једно рало земље. Летос сам радио на грађевини и зарадио толико да сам могао доћи о>вамо. Србијанац: Отац ми је погинуо у рату. Имам још мајку која нрима инвалиду 88 дин. као накнаду за изгубљеног мужа. Од тога »живимо« обоје. Још један Црногорац: Имам два рала земље: једно Св. Василија а друго Св. Арсенија (мисли на манастире).

Број 7

„СТУДЕНГ

Страна 3