Student

СТУДЕНТИ ФИЛОЗОФИЈЕ добили су свој Дебатни клуб

У среду, И о. м. одржана је оснивачка скупШтина Дебатног клуба студената философије. Поред великог броја студената, скупштини -је присуствовао и декан фил. фак. г. др. Никола Поповић као и г. проф. Борисављевић. И један и други изразили су своје жеље и симпатије за оснивањем овога клуба, који је од необично велике важности како за стручно тако и за опште културно и научно образовање студената философије. »Будући професори морају да су способни да се лијепо и прецизно изражавају пред својим ђацима, а то ће једино и најбоље постићи, путем широких де€ата у својим дебатним клубовима« изјавио је колега А. Хумо у своме говору о значају и важности бвоГ' клуба. Послије прочитаних правила лрешло се на бирање управе. Листа је била једна и примљена је једнодушно. За претсједника је изабран колега Војин Дајовић; п. прет. Вука Гавриловић; секретари Ернест Стипанић и Стана Диклић; благајници Марија Коцељевић и Владо Драшковић; књижничари Душан Костић и Иво Атанасијевић. У надзорни одбор ушли су: Манце Давор, Мара Суботић, Јурај Спевак, Вера Вел>ковић и Пеоа Јовановић.

Пошто код овог Дебатног клуба постоје три секције (по гранама наука) то свака од њих има своју управу. Секције су слиједеће; I Секција за природне науке; II Секција за књижевност и језике и 111 Секција за философију и остале друштвене науке. Управу прве секције сачињавају: Ристо Илић и Петар Икономовић; Управу друге секције сачињавају: Вида Марковић и Саво Драгојевић, док су у Управи треће секције: Славко Мићановић и Милош Јовичић/ Лрешло се и на евентуалије на којима су се већином дале извјесне сугестије Управи, од стране говорника. Прецизиране су и поједине теме за рад преко љета како би се одмах могло почети с радом почетком идуће године, Пред сам свршетак Скупштине послан је испред студената философије поздравни телеграм ректору г. Драг. Јовановићу, у коме му је изражена захвалност за насто Јања која ]е он учинио за оснивање овог клуба. Дебатни клуб студената философије је четврти дебатни клуб на нашем Универзитету Његовим оснивањем студен ги су показали да-желе да се за вријеме оудирања што боље стручнс споеме. Д. Ђ.

Омогућимо студирање ученицима средњих пољоприврвдних школа

Давно потрзано, нерешено, питање доласка ученика средн,их пољопривредних школа на Пољопривредни факултет још увек је врло актуелно. По данашњој Општој уредби Универзитета учеиици средњих техничких, средњих пвљвдривредних и других гпедњих етручних школа немају права иа Универзитет. Они који су хтели да се усаврше у својој струци, су IУ»ОГЛИ, т. ј. ако су имали новаца, одлазили су у иностранство и нострифицирали дипломе у нашој земљи. Већина је остајала у зеуљи,. немајући мокућносг да пођу даље у свом усавршавању. Обично се говори да ученици средњих пољопривредних школа дгемају опшге образовање које је потребно једном човеку да би дошао на Универзитет. Нећемо \оворити о општем образовању које даје гимназија, о самоиницијативном раду уче ■ника средњих пољопривредних школа на своме општем образовању, о широком пољу њиховог интересовања. Хоћемо само да нагласимо да 6и долазак шј Универзитет ученика средњих пољопривредних школа пову-

као и неопходно потребну реорганизацију нижих и средњих пољопривредних школа у, нашој земљи, и то у смислу стицаЊа општих знања, тако да би ученици средњих Пољопривредних школа дошли на пољопривредни факултет са већ извесним знањем из своје струке, са великом љубављу према своме позиву, преданошћу према своме раду на подизању наше пољопривреде и нашег села. С обзиром на данашњм кадар пољопривредцих сгручњака у нашој земљи, сматрамо да би ови ученици могли много боље извршити своју улогу у томе смислу него чак и многи ученици из гимназија. С обзиром на то да су професори Пољшфивредно-шумар ског факултета за то да се тим ученицима дозволи упис на Универзитет, да су за то професорк средњих пољоприврепних школа и наши пољопривредни струч њаци, који најбол>е осећају погребу још великог броја добрих агронома, ми се надамо да ће то питање и код других наићк на разумевање и да ће се Што скорије повољно решити. Љ. М.

Студенти агрономије раде на стручном плану

Од оснивања агрономског Дебатног клуба осећа се у Земуну једна велика живост у раду на културном и стручном пољу. То најбољг показују састанци Дебатног клуба и Секције за предавање. Од свога оснивања до данас, аа непуна три месеца одржао је Дебатни клуб пет сасганака. Чињеница да су она ваиста пробудила интресовање сттдената агргномије, које се манифе стује све пећом посетом и све бројнијим учешћем у дискусији, ноусмњиво да је позитиван. Не можемг да гОворимо о свима рефератима. Несумњиво је да су колеге Штовср. Влаховпћ и ПаЈевић да.ти интересантне прилоге. Нарочито колега Штокер. Ми бисмо желели да се осврнемо на последња два састанка Дебатног клуба и то ради тога што се иа њима говприло о стварима које су од непосре”ног ингереса за студенте агрономије. Зајетнички рад колегиница Всре ГоЈаковић и кол. Ђорђа ВоЈића и Алекеандра Поповића о Положају и дужиостима студеиата агрономије изазгао је, потпуно опраодано вслико интересовањс и живу и плодну дискусију. Рад је у општим линијама, врло успешно приказао положај у коме живе и раде студенти агрсномије и указао на потреб' мењања тога положаја. На другом месту, рад је јасно подвукао потребу културиог и стручног итграђигања у циљу стварања једног новог ка п ра агрснома, социЈалних агропома, који ће радитн у сагласности са Др>штвеним прогресом »Нама су потребни, не агрономи

техничари, већ социјални агрономи, јелини прави агрономи; једини којг могу правилно да одговоре задатк’ свога позива, који схватају агрономију не само као науку, већ каг науку примењену на друштво, ка< ссцијалну агрономију чији ]е залатак: да пронађе како се цод датим ”руштвеним условима, што је могуће више унесу савршеније мето т, с ра"а; да укаже до којих могућности и п е примена тих метода под овим "руштвеним условима: да покажс нове путеве пољопривредне органичације, када ће се пОстићи оптималци услови; примена свих резултата науке и технике у корист целог нруштва«. И други рад, колегинице Веро ПоЈаковић о проблему жоиа агронома код иас био је нрло ингересзнтан, како абог врло успеле начуне обраде, тако и због актуелности саме ствари. Колегиница Го;аковић јс успела да покаже да је жена исто тако »подобна« за агрономске послове као и затим, то је тежиште њеног рада, да прикаже реакционарност свих <ших који се, из најразличитијнх мотипа слажу у једном: да девојке не треба да студир?ЈУ агрономију. Дискусија, којој су дали тон колеге Цимер и Петковић била је плодна. Поред састанаиа Дебатног клуба одражана су месеца маја и два предапања организована од севциЈе за предпвања. Прво предавање одражао је г. р. Драг. Ћооић који Је гопорио и многим питањима која се дирекгно тичу студепата агрономије, пи-

тању претходног стажа, специјализације, подобносги жене ва агрономију, могућности љеног запослења и тд. Дискусија ]в Оила жива и бурна, нарочито по питањима прет* ходног стажа и студирања жена агрономије. Она је показала да би претхолни стаж, који предлаже г. Др. Ћосић, у овој крнкрвтној ситуацији био нека врста посредног »нумерус клаузуса«. нао и да мишљење г. Др. Ћосића да »данаг жена не треба да са уписује на мију због тешкоће на које наилази«, не одговара правилно схваћеним интересима ни студентима агрономије, ни наше пољопривреде у опште. ,Друго предавање одржао је инж. агр. Макоим Горановић »О развоју нашег села«. Он је необично документовано, са пуно чињеница, статистика показао развој наше пољопривреде, указао на оне друштвене процесе који тај развој прате и на крају одредио место нашс пољопривреде у-читао«м комплсксу нашег живота. Дроблеми о којима је говорио колага Горановић тако су чажни да би сваки ол њих морао буде предмет Једног засебног иредачања. Треба веровати да ће се на томе, од стране Секције аа .предавања, нешто' учинити и да ће идуће године много питаља додирнута од колеге Горановића бити детаљније претресани. • Из свега јасно произилази једно; да агрономи раде све нише на своме културном и стручним подизању. То треОа најтоплије поздравити!

Раовћ

Студентски покрет је најзад добио и свој клуб 14 априла је основан Б.С.С.К.

Већ се одавно осећа потреба међу студентима Београдског универзитета за оснивањем једног спортског клуба, који би у себи обухватио све важније гране спорта. Спорт је неминовна потреба сваког човека, а поготову студената, који дуl им и напорним интелектуалним радом замарају свој организам. У овом случају спорт долази као одмоп, разонода. Па не само то. Он служи и за зближавање и мећусобноупознавање студената, пгтт је од особитог значаја. Требало је дуго времена се дошло до гледишта да је за данашње прилике најпогодније овакваформа; јединствени спортски клуб, са секцијама по гранама спорта. И тако је на оснивачкој скупштини од 14 априла ов. год. основан Београдски студентски спортски клуб (Б. С С. К.) »Спорт за нас није луксуз, већ нужна потреба«. подвучено је од стране више говгрника. У свим њиховим изјав?ма изражава се жеља и одушевљење које олклалина гаји према спорту. На гретлог Иницијативног одбора Б.С С.К.-а упућен је с? скупштине поздравни телеграм ректсру г. др. Драг. Јовановићу, који је у мчогсме допринео оснивању Клуба. Претставник универзитегских власти, који је присуствовао Скупштини, био је срдачно поздрављен. Пројекат правила Клуба Скупштина је примчла без икаквих исправки и допуна. Предложена листа Управе била је једна и примљена је с акламацијом. За првог претседника Б. С. С. К-а изабран је студ. техн., наш популарни спортиста Ђорће Лојанчић. Поред њега треба запазити и популарне спортисте и државне рекордере и репре зентативие Зрнку, Краиновић и Бојовића. Већ сама ова имена говоре нам да се овде ради о озбиљном спорту и добрим перспективама Клуба. Остали чланови Управе такође су пре радили и појединим спортским у■фужењтз, а то су: Тихомир Раковић (бивши студ. спорт. савез), Мих. Тодоровић (спорт. сек. Студентског дома), Королија (спорт. сек. Ц.У.С.Т.-а) СтО\а Тошић (спорт. сек. Гајрета), Петковић и Тузлић-Батум (удружење студ. план.) и други. Претседник колега Лојанчић предложио је у име Управе, да се за почасног претседника Б. С. С. К.-б изабере г. Б. Мар* ковић млађи, што скупштина прима акламацијом. На евечтуалијама, последњој тачки дневног реда, дате су Управи сугестије и указане су јој перспектиде рада. Из велике дискусије као главно извукле су се три +ачке: 1. окупљање већ активних студената спортиста око клуба и поверавање њима аручног ор\анизовања појединих спортских секција; 2. што скорије обезбеђење терена и 3 стварање матепијалних могућ ности, без којих један овакав клуб не може да постоји.

УДРУЖЕЊЕ СТУДЕНАТА ПРОТИВ ТУБЕРКУЛОЗЕ

Удружење студената против туберкулозе основано је пре три године. Никло ]е као прека иотреба преко 2000 туберкулозних студената, оиих студената, који су из жеље за иауком и културом дошли да ао цену гтановања по влажним подрумима и таванима, прокнслим нахереним кућерцима, и храњења остацима у разним кухишама и мензама, за што се морало свакога дана сатима радити, да по цену свега тога остваре своје жеље. Циљ Удружења је, дакле, био да се самопомоћу и помоћу п.деменитих људи помогне онима који носе у себи тако велике и светле идеале, оспособити се да би се корисно послужило иароду, себи и своЈима, да ти људи покошени болешћу влажних станова и слабе хране не ознесу те своје идеале неостварене у гроб. Али, да би се успегано радило, да би се људи одазвали на апел болесних студената, требало ’,е лапрођу две године мира на Универзитету, дпе године напорног али пло.дног оада по свим студентским економским, културним и стручним удружењима, мензама и домовима; да се од стране самих студената савесно и најрационалније управља милионима студентског новца, па да људи стекну повереше да ће ст/денти најбол>е управљати и оним новцвм који добијаЈУ као помоћ од хуманих пожргвованих људи, који су свесни тога да помажући ооолеле студенте најбоље помажу народу. Потребно је било да велики уметник Мајнарди, на молбу Удружења, концертира у

корист туберкулозних студоната, а професор Пикар лродаје у исту сирху своје аутограме, па да се и наши јавпи радиици, уметиици и научници почну одазивати на апеле туберкулознихетудената. Улружење је црпло приходе за своје туберкулозие чланове, ангажујући књижевнике, уметнике и научнике за предавања, концерте, забавне и друге вечери. Удружење је пигало апеле путем дневних листова и циркулара, организовало скупљачке зкције. Прикупљало одела и обућу, и на тај начии такође сузбијало туберкулозу, спречавајући да болесни назебу. За две године рада оно је стекло и поделило преко 1,000.000 дин. За последњих пет месеци још преко 40,000 дин. (прилози после задшег апсла Удружења стижу спаког даиа) од чега је у току истог времена подељено за санаториумско лечења, опоравилишта, лекове, поправку :кивитних услова (гтан, храна) 30.000 дин. Удружење ће на седницама до краја овог месеца (које се одржавају г.ваке седмице) поделити још 10.000 дин. Највишу сметњу за успешнији рад Удружења чини сада недостатак просторија (Удружеше је за привремено смсштено у згради Физиолошког института). Удружоње сматра као гвој највиши досадашњи успех то, што приходи Удружења нису више плод гамо студентске саиопоиоћи, но су све више резултат дубоког разумсвања и свести хиљада грађана наше земље, да је помоћ туберкулозним студентима општа ствар...

Задаци УДРУЖЕЊА СТУДЕНТКИЊА

Једно од најглавнијих питања које се постављало прец студепткишу и које се и данас поставља, а кбје је једно од најоажнијих питања целокупнога студентства, то је питаше материјалног збришаваша и помагаша Дом, који су стутенткише саме подигле, био је велики успех на пољу тога економскога моменга. Али тиме овај важан проблем није решен, јер Дом не може одгопорити потребама свију И сада још велики број студенгкиња живи по периферији Београда у злажним стаиовима и на мансартама београдских кућерина, велики број студенгииња зарађује хлеба радећи најгрубље физичке послове а огроман број младих девојака није у гташу да дође у Београд на студије. резултати досадашшег рада дају нам храбрости да и даље радимо на остсарешу п.тана који смо поставиле. Пред нама су ]ош увек ведики задаци јер поред тога што се ове године хранимо у Дому бесплатно ненолико ступенткиша, што |е прег.о Дома стизао известан бро] ксндиција, што су студенткише ван Цома имале зграцу у којој су се могле окрепити, учити, забављати се, и поред свега тога наш задатак, који смо поставиле није ни у пола остварен. ЈБгбав коју осећамо према нашем Дому, јер нам он пружа пристојан и леп живот, буди у нама -жељу и готовост да се са пожртвоваљем латимо сваке акпије, како оне највеће тако и оне најмање, дн бисмо тиме допринеле могућносги да одговоримо обавеаама и исплатимо дуг и у што скоријем времену остваримо и наш други велики ган, да подигнемо још један Дом. Ми морамо биги свесне тога да онога лана када наш Дом буде ослобођен свих својих обавеза он ће моћћ, да поред помоћи коју Је досад указивао својим сиромашним чланицама у давању бесплатне хране, да им пружи још више дајући им бесплатно не само храну већ и 'тан и пружајући по јефтинијој дени боравак у Дому. А колика би та помоћ била то мање више свака од нас може да претстави, јер би ое тиме учинио много већи корак ка збрињавашу студенткиња. Исто тако овим ситнцм, пожртвововим разом, ми ћеио створити еслов ва очување шега опаквог какав ]в Дома у коме влада пријатна омладннска атмосфера у озбиљном раду и здраво] и ведрој вабави. Поред овога питања, питање потизања културног нивоа и међусобног изграђиваша, исти јв тако чажан моменат у раду Удружења студенткиња. Поред тога што смо ми студенткиње обухваћене културним животом на Универзитету, поред тога што ми у шему узимамо активнога учешћа, потребно је да :е и ми саме трудимо да се културно изградимо, да створимо од себе људе свесне свога поаива у животу и да као добри стручњаци помогнемо онима који то од нас са правом очекују. У том циљу Удружење студенткиња ]е организооало друштвене састанке на ко.има су се "ретирала питања науке, културе

и уметности. Резултат ]е тај да студенткиње осећаЈу све већу и већу потребу да увек присуствују састанцима п да се упознају са многим питањима. А ова појава даје порода да се стави замерка давије било у довољној мери учествовање на организовању тих састанана, да се, наиме, нису у довољно] мери реферати писали по заједничко] жељи спих студенткиња ко]е долазе на састанак и «а пОје.дине студенткиње нмсу долазиле са предлозама за реферате. Истина је да је кроз културну секцију пролазило око четрдесет студенткиња, али истина је и то да је она сама увела на себе цео герет овога посла и свим снагама се трудила да нађе пут проблемима ко]е интервсују студенткиње. Том послу би требало да приђу све студенткиње и да се заједнички реше све теме предавања. Јер та су питања: питања студената, омлациае. жена, сарадње на разним културним пољима као и нас будућих интелектуалних радница. Са наших састанака требало би да се понесе најбољи утисак а то се може постићи једино разноврсношћу тиме, одличном обрадом, живошћу в интересантношћу, пуном и плодном дискусијом. Од нашег Удружења се и то с празом мора тражити да друштвени живот буде развијен до максимума. Неопхо.дно је потребно развијати један топао и искрени међусобни однос. Живот наш у Дому као и ван њега требао би да буде живот неколнко стотина омладинки, живот који ће бнти одраз целокупног друштвеног живота на Универзитету, и ко]и ће нам, у заједници са нашнм друговима, дати ведрине, рада, светлости и зиања. Поред стручног и културног изграђивања нас сапих, ми се сада морамо валагати на остварењу наше тежње за једним ведријим и лепшим омладинским животом који нам припада и који са правом тра жимо. У овом добу мучног и тешког живота нас Студенткиња, као дела омладине уопште, каца је ретко наћи правог омладинског осмеха, каца претрпани кондицнјама, келнерисањем, болестима немамо временв да посветимо довољно пажње својим студпјама, свом личном усавршавању, мн се морамо трудити да све то што нам недостаје створимо, пз изгралнмо, првко нашег Удружења, а зајорно са нашим другопима, живот којим са правом тражимо. Цоред озбиљног и напорног рада од кога м* нв бежнмо', ми хоћвмо вабаре и спорта. Исто тако хоћемо да раме уз рамо са својим друговима учествујемо како у стручном и културном раду, раду на побољшању економског положаја, тако и да"се супротставимо свим првпрекама ко]е нам искрсавају и да не допустнмо да ни од пас живот прегази. Ми се морамо трудити да изградимо јсдан прав* >ки гот омладине, ко]и има првд собом гедике задатке да у будућности као добри стручњаци пружимо помоћ народу који оц нас очекује много, ко]и нас очекуЈе да га научимо пи> мености, да га излечимо, да га нпучимо како ће нсговати вемл.у и тд.

Часописи и књиге

Младост месечнТа ревија за омладинска питања и спорт Врло је мали број оних часописа који су посвећени специјално омладини и који говоре о чисто омладиноким проблемима. Заправо ми их и немамо. Појава „Младости” је један Јединствен пример у томе погледу. Њоме и кроз њу биће афирмисање многе тежње наше омладине; моћи ће се боље упознати њен данашњи став према свим горућим питањима и проблемима пред којима се налази данашње друштво; напокон, видеће се и стваралачка снага и моћ наше младости. Већ први број „Младости” је довољан да прикаже „Младост” наш један добар лист. Овај број је више програмски и у њему се види линија којом ће бити вођен до краја! Омладина воли да ради у миру; она воли конструктиван рад; она је одана идеалима мира, слободе, културе и равноправности међу људима. Као таква омладина дјела, а „Младост” је гласило те и такве омладине Не само ми млади, него и наши старији пријатељи сарађиваће у овом часопису. То су они показали већ и у овом првом броју- Но колико је вријиша наша омладнна, и колико се она цијени како код нас тако и на страни, видимо иа поруке г. г. Едуарда Даладјеа, Ромен Ролана и пок. Живка ПавЛовића и многих других истакнутих пријатеља мира и слободе. Колико ће дивних ствари наћи наша омладина у своме правом гласилу! Она ће наћи и разоноде, смијеха; наћи ће и спортских обавјештења и упут става за спорт, која су нам такође потребна. И баш том својом разноликошћу и исправ ности погледа на свијет и живот „Младост” ће придобити срца свих поштених и искрених омладинаца и родољубаЗато м и „Младост” топло препоручујемо своЈ нашој омладини. Д. Ћ.

Б ТРАВЕН: „ТрОЗ€Ш** (издао Нолит, Београд 1938) Писац „Беле руже”, „Берача памука” и „Блага Сиере Мадре” дао је у своме новом дјелу „Троза” један нов прилог о животу у Америцк. Специјално овдје, домен његовог писања креће се између великоамеричкик богаташа и потиштених, полуголих и препланулих Индијанаца, који вуку „трозу”. Троза је махагонијево дебло, коју сваки радник мора да испоручи по двије на дан. У том тешком, мучном и крвавом животу чујемо како они пригушено плачу, далеко од свога краја, од своје питоме Индије. Ал у у исто вријеме из тог плача чује се њихова снажна пјесма, која одзвања као стихиски одзив оних који чекају боље и срећније дане. Травен је овдје једним лгггадарним, сугестивним стилон дао сву биједу и потиштеност робова. Истовремемо аахватио стварност до сржа, која у свој својој голотињи сама по себи оптужује. Оддичним преводом г. Јована Поповића наша читалачка публика је добила још једну добру књигу. Као такву, ми је топло препоручујемо.

Д. Цветков

Напред за народ Ових дана појавио се нов лист под горњим насловомУредници Др. М. ИлиК и Л>Радовановић. Између осталог број садржи и један чланак о данашњој студентској омладини писан са пуно разумевања. -*•

Одабране песме песника из Војводине Збирка олабраних пјесама пјесни* ка Војвођана јесте једна мала антологија њихових најбољнх пјесама. Морамо похвалити иастојања БајиКа који је, безмало, успјео да да ово што је најиарантеристичније за једну поозију. Има у збирци неколико пјесама које су могле потпуно да изостану а да дођу друге, карактеристичније и боље. Али без обзира на то, кроз и>их се осјеКа јака демократска трааиција, почев од Змаја и Иурс, па преко Васиљева, и овамо ЧшплмКа. Као таипу, збирку пјесама радо иропоручујемо. Књига је штампапа у нздању листа »Наш живот« и кошта 5 дин. Д. Ци.

2

„СТУД6ИI