Student

О студетском дому

У току последњнх џеколико година студент?! су једнако истнцали да правни положај Студентског дома треба регулисати како најбол>е одговара интересимл широких студентских маса. Најбоље решење је једино подвести Студентски дом под аутономију Универзитета. Ако је цил> те установе да се помогне студентима, да им се олакта живот, ово би се заиста најпре постигло у смислу горњег решења. Да наведемо само једно (свеједно које по реду) пренмућство таквог решења: критеријуим који се има када се примају студенти у Дом био •би објективнији. У Дом треба да уђу првенствено младићи сиромашнбг ..стања, којн поред тога показују на студијама да су марљиви и да имају успеха у наукама. . Студенти су са своје стране предузели све да се дође до правилног окончања проблема Студентског дома. Они су радили у том смислу преко свога удружења „Академског клуба”. Главну пажњу посветио је „Академски клуб” економском положају 'студената у Дсму. Тај положај, с обзиром на улог који се плаћа, није никада био задовољавајући. Било је потребно да се завсдг студентска контрола над пословањем у Дому, да се зна куда 'свс иде и како се троши студентски новац. Коначно, свако има право да зна шта се ради са његовом имовином. Али бар у свој главној тачци „Академски клуб" је наишао на најјаче кочење. Успело сс једиио да сс добије нска слаба контрола над малим делом расхода студентског новца а оио г.кшно остало је потпуно непозиаго.

О СТУДЕНТКИЊАМА

На нашем Универзитету има око 2000 уписаних студенткиња. Све смо ми дошле на универзктег са много полета и идузија, са жарком жељом да на време свршимо гвоје студије и да као свршенн и способни лекари, инжињери или професори самостално и предано noмогнемо нашем народу. Велики део нас није много размишљао о тешкоћама на које ћемо наилазити у току нашег школовања, није претстављао да ће се оне поставити пред нама подједнако а често и више, као и пред нашим друговима. Какве су то тешкоће, какви су io проблеми нас, с гуденткиња, запктаће се мноте од нас? ■ Ако узмемо у обзир просечно е кономско стање студенткиња, видгћемо да је врло велики број оних које добијају од куће 600—650 д. месечно за издржавање. То Је једва за храну и стан, без осталич свакодневних ситних потреба које су нам неопходне. Станбено питање се поставља у још оштријој форми пред нас, него пред наше другове. Као девојке а и због слабије физичке кондиције не можемо да се потуцамо од стана до стана, по разним привременим пречоћиштима, подрумима и парковима. Исто као и наши другови упућене смо да дајемо кондиције и баш зато што смо девојке слабије их налазимо, часови нам се мање плаћају, више нас шиканирају или нас уопште и не узимају. • Ето то су углавном наосетљивији и најистакнутији проблеми којн стоје пред нама, то су тешкоће у низу других, које нам стоје на путу, са којима се свакодневно појг-

диначно хватамо у ксштац у.мест»т да се искључиво пссветимо студијама и струци, уместс да тај жииот буде лак и радсстаи. Једино.место гдс студенткигое стварно живс под ис-зољним условима, тс је наш Дсм, али је сн веК давнп псстао претесаи да би могао да прими све оне студенткиње које би желеле да станују у њему. У Дзму може да живи свега 100 студен.ткиња што претставња SVo целокупног броја. Али поред свега Дом Је крупан усиех постиггут студ. борбом, јер је то заиста место где се одмарамо, где се у другарској и веселој атмосфери освежавамо и заједнички радујемо. Са економске стране у Дому се помажу наше сирсмашне другарице и тако им се смогућава студирање. Ми поред свега не можемо а да не изнесемо колико је младих наших друтарица остало по разним местима у унутрашњости, које су исто тако желеле да дођу у Дом, а Дом није могао да их прими. Многе су молбе остале нерешенс; многе су се упитале зашто баш ја нисам примл.ена, где ћу да нађем стан, ка ко hy да се снађем у великом .раду сама? Треба ли да се запитамо, дали баш и ми нисмо одговорне што је то гако? Да ли би требало да се још више окупимо око нашег Дома, око удружења, да поведемо борбу за иобољшање \слова под којима живимо и учимо? О свему гоме н ннзу друтнх питања зашто треба свакп сту’денткиња да про.мисли и да увиди да мн саме трсба дп булемо покретна спага која he мх иоставнти и која l»c их у заједничкој борби са друтови.ма моћи и извојсвати. *' То je укратко одраз стварних услова под којима живимо и студирамо и позив свим кашим младим другарицама, да не изгубе ништа од свога полета и корисних жеља, него да се још више окупе око свог Удружења, ско свсга Дома и женскнх секцнја по факултетима, да би на тај начин заједнички могле да отклснимо све оно што нам стоји на путу до остварења наших жеља са којима смо пошле на Универзитит. Рад Удружења студената против туберкулозе

Годике 1935, студенти нашег Универзитета основали су после заиста тешке борбе Удружење студ. против туберкулозе. Колика је била потреба за једним оваквим удружењем, најбоље ће илустровати следеће чињенице: преко 60°/« студената ослобођено је плаћања школарине јер су сиромашног стања. Наше Удружење примило је на себе тежак и одговоран задатак. Заиишљено је као допуна Здравственог фонда, као удружење које ће најхитније и без нарочити.ч формалиости интервенисати, новчано помагати, својим утицајем радити на општем здравственом и материјалном подизању студената. За пет година Удружење је сакупило 291.184 динара. Од те суме подељено је преко 250.000 дин., и на тај начин помогнуто је 811 студената. Оболели, са почетним. појавама туберкулозе, или са отвореним кавернама, бивали су послати у санаторијум; слабуњави и изнемогли у опоравилншта, а великом броју студената, који су се разболели од грипа и сличних запаљења, прискочило се у помоћ новцем и лековима. Новац је сакупљан нарочигим акцијама на Универзитету и ван њега; помагале су у многоме и приредбе на којима су учествовали наши и страни уметници и научници (Мајнарди, професор Пикар). Поред акција за прикупљање новца међу грађанством које су се биле прсдузелс о Божићу и Ускрсу, ове годипе поведсна јс и трсћа -- преко лста прикупљан је новац и од грађанства у упутрашњости. Летња акција допела је Удружењу 14.959 дипара, који.м је новнсм, поред осталог, с-могућсно лечење двојици гежих болссника у санаторијуму. Важио је нстаћи да јо та Сума по-

дељена студентима баш у добу када није радила.ни једна менза, кадПотпории фонд не указује помоћ, а Здравствени фснд не шаље студенте у санаторијуме. Само у току рада ове школске годике (од јануара до данас) сакупљено је 75.689 динара, дакле више од Ч* суме са којом годишње располаже Здравствени фонд. Преко 80 студената помогнуто је у зимским капутима, оделу и рубљу: То је доказ не само марљивог и ефикасног рада управе Удружења, него и популарности које Удружење ужива у грађанству. Једно од најглавнијих и најболнијих питања која чекају нерешена и псред настојања Удружења и студената јесте свакако Здравствени фонд. (О његовом раду и могућностима позабавпћемо се у идућем броју). Тек при крају прошле Дпколске године студекти су први пут учествовали на седницк Здравственог фонда. То нам се з„могућило, уосталом с пуним правом, јер се ту ради о животу, здрављу и ковцу студената. Ове године Здравствени фондсе мора поставити на такву основу да ће моћи -одговарати својим циљевима. Питање просторија Удружење ове године мора регулисати, јер немање просторија у многоме кочи рад удружења чија сс активногт • сваке године све више шири и разграњава. Уколико то буду дозволиле финанснске и друге мбгућности, Удружење иамерава да оснује и своју опоравилишну колонију. Осталим многобројним редовнпм акцијама мора се поснетити још више пажњс и труда с сбзиром на длнашње збил>а тешке лане.

УПИС СТУДЕНАТА НА ШУМАРСКИ ФАКУЛТЕТ У САРАЈЕВУ

Сарајево, 17 октобра На новосснсвани Шумарски факултет у Сарајеву уписало се 118 студената и студенткиња. Специјалним одсбрењем рок уписа продужен је до 20 свог месеца. Уписани студентн махом су из ових краЈева. Међу њима 55 су православни, 37 римокатолика, 22 муслмана, 3 јевреја и l евангелик. Од броја уписаних 25 су стуленткиње, а остало студенти.

УРЕДБА О УПИСУ СВРШЕНИХ УЧЕНИКА СРЕДЊЕ ТЕХНИЧКЕ ШКОЛЕ UA ТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ У ЗАГРЕБУ

Загреб, 14 октсбра Указом Краљевских Намесника на предлог бана Бановине Хрватске прописана је Уредба о упису свршених ученика Средње техничке школе на загребачки Технички факултст По овсј Уредби на загребачки Технички факултет могу се уписати свршени ученици Средње техничке школе са подручја Бановине Хрватске и то само на одговаpajvhe отсеке које су училр на Средњој техничкој школи. Бангском наредбом прсписаКе се накнадно услови за полагање пријемног испита ових учсника.

Филм Петар Велики

Ноћ. УсЈм.г-снс кочије јуре бјјтоглавом брзинсм кроз снежну вејавицу. Човек, ~о очију покривен 6ундсм, непомх*.чно, замиш.Ђено зури у да.ЂИну. Псгаз. Трупе Карла Xli Шведског одоиле су слабо. опремлеку и течкички заосталу руску всјску. Отварс:у се тешка манастирска врата. У двораки, опкол>еи беспослеиим калуђерима Алексеј, син государа. Улазн Петар у пратњи Меншикоза. Његова је одлука чврста: звона иркава морају се сдиги у топове. калуђери у војкике, грех преузнмз сам „на своју душу”. Алексеј ће к> питн црквена звона. Одлука ће се извршити одмах. Дијалог измећу Петра и Меншикова. Петар кује планове за велике псбеде. Потребно је било да Русија претрпк пораз, да би из по>' раза научила како ва.Ђа побеђива.ти. Нема без пораза. Пораз je Петру улио само нову енсргију за да.ЂН рад. Али где је новац? Трговци... Тргсвци и бо.Ђари. Боља* ри he дати и војску. Сваки по 40 уојника. И Меншнков пронсси проглас государа. Опиру се бо.Ђари, не дају новаца, кзговарају се. Пропали бо.Ђарски дужници, мужици, јав.Ђају се у војску. Гвоздена воља государа сзе псстиже. Устају бога.Ђи и к.Ђасти, нерадници и феудално свештенство псд Алексејевнм скутом. Не-дају црквека звоњј, бсре се прстив всјске: Петар је Антихрист. Све мрачне силе са феудалннм свештенстзсм. бсга.ЂИ и к.ђзсти. OKvn.aaJv се ско Алексеја. Нетар је неумо.ЂИВ. Млади трговачки капитал .мсра напред. Потребна су тржишта, потребно је морс, потребна је победа. Петар одлазн у Европу. Европска наука и техника, обичаји и занати морају сс иронети у Русију. Бродоградилишга. мануфактуре и школе велнких европских градсва. Петар неуморно ради и учи. Русија мора да пођс трагом Европе. Море стручњака долази у Русију. Русија мора да победи. Силни су војници Петровс војске: „Зар такав народ па да wc победи?” И заиста. Љуљају се тсмељи тврђаза, неодољив је руски трговачког капитала. Падају тврђаве, стари обичаји и традицијс. псражују се мрачњацн. Швелн су iiothchvth. Победа. На обалама Балтичког мора, где се води борба с болештинама, баруштинама, мочварима и смрти. диже се всличанствен град Петроград. Прозор на Балтичко море је Трговачки капитал стиче толико потребна тржишта. Син московског предграђа заводи нов ред и обичаје, отвара врата новим напретцима науке и технике. Силе мрака кују завере, спремају ударе, али прогрес се не може зауставити, Ово је дело снимљено прсма чувеном делу Алексеја Толстоја. Улогу Петра Великог одиграо је Н Симонов без извештачености и крутости, са вештином какву смо научили да гледамо код великих глумаца земље социјализма. Стога није ни чудо што сваки напушха филмску дворану пун одушевљења.

Поводом Уредбе о изучавању страних језика по средњим школама

У новом времену и новој ситуацији добббли смо и уредбу о нзучавању страних језика по средњим школама. Према тсј уредби француски језик се пвчиње учити од трећег разреда гилназије, а нсмачки од првог. Природно да је сва нова уредба знатно смањила и истребу за наставницима француа:ог језика. Поред и онако минималких могућмости запослења и тешкоћа на стулијама, овакве мере још више доприносе. Стр. 2

НОВИ СТ УЖНТ Бро[ 3