Student

Влада је прописала уредбу о ограничењу школовања лица јеврејског порекла

Ова сс урсдба за текућу школскугодину односи само на упис ученика у први разред или прву годину разних школа

Предата је јавности уредба ове садржине: „Министарскн савет прописао је Уредбу о упису лица јеврејског порекла за ученике Универзитета, високих школа у рангу универзитета виших, средњих учитељских и других стручних школа Текст ове Уредбе гласи: Чл. 1. На универзитетима, ви:оким школама у рангу универзи-Iета вишим, средњим, учитељским и другим стручним школама, можс се уписати само одређен број ученика јеврејсксг порекла. Овај број одредиКе се тако да буде према броју осталих ученика свих школа у оној сразмери у којој се налази држављана јеврејског порекла npeма броју ссталих држављана. Врхсвна школска власт, надлежна за сваку поједину врсту школа, одредиће према ставу 1 овог члана колико се учекика јеврејског порекла, почев од школске године 1940—41 може уписати у I годину, односно у I разред, на појединим

факултетима и ссталим шхолама. На ученике јеврејског порекла уписани у остале године, односно разреде, неће се примењивати став 1 свог члана. Чл. 2. Лица јеврејског порекла чији су родитељи заслужни ’за отаџбину могу се, по одобрењу надлежне врховне школске власти уписати за ученике универзитета и других школа наведених у чл. i став 1 ове Уредбе, без обзира на ограничење садржано у истом npoпису. Чл. 3. Странци јеврејског порекла не могу се уписати за ученике универзитета ни осталих школа наведених у чл. 1, став 1 ове Уредбе. Чл. 4. Овлашћују се надлежне врховне школске власти-да издају упутства и објашњења потребна за примену члана l, 2 и 3 ове Уредбе. Чл. 5. Ова Уредба ступа нп снагу даном обнародовања у „Службеним новинама”

Отварање пољопривредног-шуиарског факуптета у Сарајеву

У Сарајев\' је*s сктобра довр шек упис нових студената пољопривредно-шумарсксг факултета. Према посљедњим подацима факултет ће започети рад са око 12П студената. Према свомс 6pojy, који је за добар и позитиван рад довсљан, студснтски пскрет добија појачање. Сарадња заснована на заједничким интересима и прожета заједничким идеалима ?лора постати што јача и што чвршћа између сарајевских студената и њиховс матице Београда. Тек тако повезани са цијелим студентским, а преко њега и цјелокупним омладинским покретом, нашк најмлађи студенти моћи ће да користе своме крају. Та корист ће се нарочито осјетити стога што су

до даиас студенти свој најживљи рад спрсводили са.мо преко фсрија, а сад имају мог\ћнсст да сталним радом појачају омладпнски покрет и да свсје интелектуално знање ставс у службу н ссталнх омладинаца, прилажући тако свој удио у бсрби смладинс и народа. Сам рад ће наићи на шкоће. Стварање мензе, борба у стручним удружењима, борба за 'итс всћу слободу науке изискује много снаге. Само чврсто збијеним редовима, уклопљсни у цјелокупнм студентски пскрет, повезан са радном омладином и борећи се скупа с народом за бољи живст, моћи ће сарајевски да оправдају глас капредних интелектуалаиа. Студеити из Сарајева

Абонман наших менза повећан свега за 20%

Познато је да студенти, великим делом (око 85%) потичу баш из редова мали.ч и средњих чиновника, радника, малих и средњих сељака. занатлија и ситних привредника уопште. Јасно је, дакле, да је и њихов положзј, истовремено са погоршањем положаја њихових породица, погсршан још у eehoi мспи. Раније, још у псриоди великс привредне кризе бсрећи се за боље услове живота и рада на студијама, стварајући свој велики и снажни студентски покрет, студ. омладина створила је више својих економских организација ксје су олакшавале и омогућавале великом броју студената студирање, Наше мензе, потпорно удружење, задруга „Самопомоћ”, дом студенткиња, удружење студената против туберкулозе помагале су и још увек помажу један велики број најсиромашнијих студената. Али наше економске организације створене под одређеним околностима неhe моћи да помогну велики 6poj’ најсиромашнијих студената којима је, под данашњим тешким словима скупоће, та помоћ нужна. Прошла година, која ни изблнза није била тешка, кав што he бити ова, најбоље је показала и оправдала постој’ање наших економских организација Без икакве помоћи са стране, издржаваЈући сс једино од уплата. наше мензс су пословале исправно. не смањујући квалитет хране. II док

су се цијене абонману, прошле године у Београду, повећале за најмање 25 —30%, а негде и више, наше мензе, натјеране скупоћом, повећале су абонман за свега 7%. Овај пример нам јасно говори о предностима наших економских оргпнизација. Не руководећи се приншшом зараде, пажљиво водећи економију, не крбвећи никакве сувишне издатке, и координирајући рад са осталим студ, екопомским организацијама, наше мензе ће моћи, поред свих тешкоћа, и ове године давати студентима здраву и јевтину храну. Ове године, ако сс правилно реши питање правног положаја Академске трпезе, студенти ће добити једну нову ексномску установу од велике важности.

ЦЕНТРАЛНА АКАДЕМСКА ТРПЕЗА

Најзад јс готова ЦАТ, коју већ одавно чекају студенти. У своје три велнке трпезарије, она he моћи да прими одједном преко 600 студената Из кухиње храна путује једним лифтом горе у трпезариj’e, а другим се враћају судсви из њих Доле у кухињи he кувати четири велика казана помоћу паре, а велики шпорхет пећи месо и пециво, док he десет мотора бити инсталирано захлађење, прање посуђа и др У свакој трпезарији налази се телефон у вези са кухињом, у три гардеробе преко 600 вешалица за капуте, у дворншту велики подрум за намирнице, који се сада довршава, станови за економа, управника, послугу, кројача обућара и бријача, купатило са гушевиМа аа муцјке и женске, електрично сушење руку ето то he све имати сва трпсза.

Сама зграда је готова. Инвентар није још сав набављен. Од четири казана набављена су само два мања, друга два су поручена и како кажу дсћк ће за десетак дана. Сама менза треба да почне рад од првог децембра ове године. Али најважнија ствар од чега ћс зависити рад мензе то је њен правни псложај Из искуства знамо, да устансзе ксје су биле намењене студентима а које не припадају под У ниверзитет да су се изрргле у ан* тистудентске устансве. Наш А. О. је правилно'С-хватио сву ствар, те је још прошле гсдине настојао да се што хитмије регулише правни положај ове мензе у корист студената. Да би Ц. А. Т. што пре почела рад и да би користила најширим слојевима студената ми и сада тражимо да се што пре донесе статут по коме би Ц. А. Т. била универзитетска установа, што би највише користило студентима.

Централна академска трпеза

Уписали смо ce . . .

Крај септембра. Кретање, комешање, лепршање семестралпих листова, лепљење таксених марака, неспретна бруцошка запиткивања, пријатељска руковања након дуга растанка, ‘в.јечно понављана питања: „Кад си стиго”? „Шта полажеш?’;, све је то као дан, кроз нетод! дигнуте тешке завјесе наврео у хладне ауле, мемљивс ходнике пред деканатима и пробуђене собицс стручних удружења. зграде се открављују, испуњујусе младОшћу и смијехом, плановима

нових студената и надама старих у добар резултат испита... Са зидова полако нестаје тромјесечне туђе наслаге и буде се при погледу на њих сјећања на прошле године... Удружења, као да су већ заборађила на своју дугу чамотињу, упила су у се пјесму и покрет и дим и зраче сваким кутком, лањским весељем и разговорима, бригама и шалама... Ено зидних новпна, ено слика,

ено објава о друштвеним састанцима... Када ћемо на из.тет, другови? Сјећате ли се Стражилова? И Космаја? И Ђердапа? Нагло се прену брушош који за све вријеме иије дизас главу са распореда предавања: Кад he то бруцошко вече? Двадесет и ... Шта има у нозофишту? Ха... ха... ха... ха„„ Разлијевали су се таласи с^јетлости и весеља и младости Јфоз отворене прозоре мрачнилс добица....

In memorian

Пуниша Жижић студент филозофије

У јулу месецу ове године нестао је из наших редова Пуниша Жижић, један од ретко поштених и вредних омладинаца. Рођен у сиромашној црногорској породици која му ције могла омогућити удобан живот и школовање, још од ране младости, Пуниша је морао да се сам о себи стара. Његов мучан живот проузроковао је и тешку болест која данас коси милионе младих живота. Увек са всром у боље дане, Пуниша, пун наде и оптимизма, борио се и противу те кобне болести од које је најзад и подлегао. Са пунишом Жижићем студентии омладина уопште губе једног ваљаног друга. Сви оин кој« су ra задржали су на њега много светлих успомена. Нска је слава другу Пуииши ЖпжиНу! Вести са факултета

Технички ; ЈОШ ЈЕДНО КРШЕЊЕ УРЕДБЕ Од овог испнтног рока уведсио је на машинско-електротехничком отсеку ново полагање механике у другом делу припремног испита. Механика се пријављује као један предмет, међутим полаже се у два дела и то: статика као писмени а динамика као усмени испит. Ако се не положи статика не може се п.олагати динамика, мада по чл. Уредбе о Техничком факултету испит може бити само писмени или усмени. Овим се уводи из једног предмета полагање и писменог и усменог испита

Правни: ИЗ ПРАВНИЧКОГ УДРУЖЕЊА Додељујући Сгудентском правничком друштву просторије у новој згради Правног факултета, деканат је поставио студенти.ма између осталих и ове услове; „Да се у канцеларији могу задржавати и у њој радити само овлашћени функционери друштва; да кључеве од канцеларије има да чува одређени служитељ факултета; да се у канцеларију не могу уносити ни у њој држати ннкакве књиге. списи, новине, слике и друго”. Према овим условимп, просторије Ои требало да служе само управи друштва а свако окупљање чла* нова онемогућено је. Последња тачка „услсва” истиче чак могућност да студентско правничко друштво после педесет година рада остане без просторија. Та тачка дословно гласи. „У случају прекршаја ма које од напред наведених тачак,а као и иначе, деканат може друштву стказати гостопримство у (ћакултетској згради”.

Број 3 ИОПИ СТУДЕНТ

Страна 3