Student

О НАШИМ ЗАДАЦИМА

Београдски Универзитет је и пре рата носио јасно обележје тежњи младих генерација, које су кроз студентски покрет повеле борбу за боље услове студирања, за развијање слободног културног живота на нашем Универзитету, за сарадњу наставника и студената, за демократизацију и стварање слободне и напредне науке, за бољи економски живот студената, за Јединство студентских редова све оно што је условљавало и омогућавало демократски и нстински напредан развој наше школе. Студентски покрет, као такав, био је пре рата лредмет крволочннх напада од стране реакционарних режима који су покушавали да угуше слободни и напредни дух, сваку смелу и истинску реч међу студентима. Дли сви покушаји реакције су остали без успеха, јер је студентски покрет био непоколебив и јак, у првом реду због тога што је био уско и нераздвојно повезан, што је био саставни део борбе коју су под руководством Комунистичке партије водили наши народи за бољи живот, за веЂа права, за слободу, против експлоатације и националног угњетавања. Из редова студентског покрета на Београдском Универзитету израсли су кадрови иоји су доцније у Народно-ослободилачкој борби узели најширег учешћа било као борци, било као организатори и руководноци. Настављајући славне траднцнје Београдског Универзитета данашњи студекти окупљени и организовани у јединственој Народној студентској омладини, под много бољим условима него што су били они пре рата, у слободној и срећној заједници равноправних народа, уложиће данас све напоре и снаге да обнови и изградњи наше земље пруже што већи допринос. Пред Народну студентску омладину се постављају озбиљни и тешки задаци за чије је решење потребно мобилисати све студенте, не оставити ни једног да стоји по страни. Ти задаци су добили своје конкретне облике на конференцији студената Београдског Универзитета, у резолуцији која је тада донесена и одушевљено прихваћена од хиљада студената. Њиховом остварењу треба сада приступити. УЧЕЊЕ И СТРУЧНО ОБРАЗОВАЊЕ ЈЕ ПРВИ И ОСНОВНИ ЗАДАТАК СТУДЕНАТА Говорећи о задацима студената на конференцији НСО-а, друг Рато Дугоњић, секретар Централног одбора УСДОЈ-а, рекао је: „Први и основни задатак који се поставља пред НСО јесте задатак да учи, да из својих редова даје руководиоце за сва поддручја живота и рада наше нове државе. Тај задатак је врло озбиљан и ви, народни студенти, морате да га решавате, да га ставите у први план свога рада Решити питање учења тако да из ваших редова излазе

(Наставак са 1-ве стране) школу и Народна Студентска омладина би сносила велику одговорност пред народом ако би дозволила да непријатељи народа запремају мјесто овима. Народна студентска омладина биће упорна до уклањања и последњег таквог са Универзитета. Том борбом остварићемо још више наше јединство, повећаћемо још више радни елан и успјех у учењу и осталим акцијама код нас. Нашој земљи и нашем народу потребна је таква интелигенција која ће да употреби све снаге за његово добро. Потребни су стручњаци који ће дати све од себе за изградњу земље, за срећу народа, а не стручњаци саботери. Нашој земљи потребна је народна интелигенција која ће своје опште образовање користити за подизање општег културног нивоа наших народа. Нашој земљи потребна је народна интелигенција која ће своје опште образовање користитн за подизање општег културног нивоа наших народа. Нашој земљи потребна је таква интелигенција која ће помагати учвршћењу и јачању народне власти наше младе државе, а не њезином разоравању. Циљ Народне студентске омладине је стварање овакве интелигенције. Задаци који се постављају пред Народну студентску омладину многобројни су и одговорни. Наша организација мора бити јединствена по свим питањима рада на Универзитету. Она мора бити пример у радном елану и дисциплини у школи. Она ће развијати, а до сада је у томе већ имала успеха, ударништво и рад својих чланова, попут остале омладине у земљи. Ти задаци јасно су одређени на нашој првој конференцији Народне студентске омладине. По факултетима се врше припреме и прилази, доста успешно, остварењу тих задатака. Путем учења, пу-

добри инжењери, агрономи, економисти и разни други потребни стручњаци, којима не обилујемо, да из ваших редова нзлазе педагози, да излазе кадрови којн ће да васпитавају нашу будућу омладину, који ће да васпитају нове градитеље нове Југославије, а с друге стране свој рад непрестано везати за напредак, за полнтички, друштвени и економски развнтак наше нове државе, јер без таквог развитка нема развитка ни студената, ни Универзитета. Без таквог рада НСО била би народна само по имену, а не по садржају.“ Појава која је била честа пре рата, нередовно полагање испита, неуредно илн никако похађање предавања, лакомислено и несистематско прилажење спремању испита, између осталог и тзв. „вечити студенти“ све су то појаве са којима данас морамо ликвидирати једном за увек. И не само то, већ и све оно нездраво, што кочи, што омета правилно и успешно учење треба потпуно отстранити. У томе не треба чекати, јер нам време не сме одлазити узалуд и не смеју се правити пропусти, већ нам сваки тренутак мора бити испуњен стваралачком садржином. Колективно учење, наш рад по кружоцима, је један од начнна за што успешннје постизање бољих резултата, за што правилније постављање ствари и боље разумевање наших предмета, поред тога што радом у кружоку на најбољи начин решавамо несташицу уџбеннка и зближујемо се међу собом. Зато се мора томе поклонити нарочита пажња, грудећи се да радна дисциплина, као битни услов правилног функционисања кружока, буде чврста, да се не крши н не олабављује. Кружок, као наша најмања и основна радна јединица, треба у свом раду да има обележје озбиљног н савесног залагања, обележје удружених напора на што бржем и успешнијем савлађивању градива како бисмо сви добили правилне и јасне представе о стварима које обрађујемо и студирамо. Да би рад кружока бно што успешнији мора се спровести потпуна и стална контрола над радом сваког појединца. Не сме се дозволити да неки клону и изгубе полет у раду, да постану малодушни, да безначајностима и прззним пркчањима руше кружок изнутра и на тај начин уносе ,недисциплину. С друге стране сваки кружок као целина се мора трудити да повећа ефекат рада, да превазиђе дотадање норме и да систему колективног учења да ефикаскост која ће своју праву потврду имати у најбољем успеху постигнутом на испиту. Колективно учење пружа и најши- л ре могућности да се оствари помоћ ' наставног особља, професора и аси- | стената, студентима у раду. Увођење предиспитних семинара које воде наставници, организовање практичних радова и курсева на којима би наставници помогли студентима да што

тем повећавања и побољшавања рада за подизање општег културног нивоа, путем рада у слободним часовима за обнову земље, разних акција повезаних са осталом омладином, данас утиремо пут и за даљи живот посвећен народу и на тај начин кроз рад се васпитавамо и не дозвољавамо ни једног момента одвајање од општег живота у земљи и учествовања у свим горућим питањима за која су мобилисане основне радне масе наше земље, као што је питање обнове и изградње земље. Народна студентска омладина схватила је сву одговорност свога рада пред народом, а то значи, да неће дозволити да са нашег Универзитета изађе ни један човјек који се неће истински предати својим радом на корист народа. На овај начин Народна студентска омладина у новим условима рада, стварања и изградње, уз пуну подршку народа и народне власти, подићи ће наш Универзитет до оне завидне вИСине до које се био издигао прије рата, захваљујући Уједињеној студентској омладини која је то постигла кроз тешке борбе за права и бољи живот академске и читаве омладине. У вријеме кад је остварено оно за што је Уједињена студентска омладина дала толико жр-' тава, у условима изградње и развијања нових тековина, у ово вријеме када питање рада постаје питање части сваког човјека, ми ћемо свестраним залагањем дати све од себе, за што бољу изградњу наше нове школе, постижући то, да наш Универзитет и ту заузме достојно место онако како одговара његовим традицијама. Радећи тако најбоље ћемо наставити пут ранијих генерација нашег Универзитета, тиме ћемо најбоље очувати наше славне традиције.

ВЈЕРА КОВАЧЕВИЋ, ст. филозофије

солидније спреме предмет за испит, обилажење кружока од стране наставног особља све је то до сада показало високе резултате и треба да се уведе у живот на свим факултетима. Као пример наводимо Меднцински факултет где су 27 студената радили у кружоцима и семинарима којима је руководно г. професор Др. К. Шаховић н положили испит са просечном оценом 9,6. Кроз овакав рад наставници постају блиски студентима, такав рад руши ограде које су до сада делиле наставнике од студената, баш такав рад је основ правој и пуној сарадњи студената и професора, сарадњи ■ заснованој на настојању да наш Универзитет одгаја што боље стручњаке, што спремнију народну интелигенцију и да на тај начин постане права народна школа.

УЧЕШЋЕ СТУДЕНАТА У ОБНОВИ И ИЗГРАДЊИ Окупатор је уз помоћ издајника наших народа опљачкао институте и библиотеке, упропастио зграде наших факултета и оставио за собом рушевине. Све то треба поправити, поново сазидати и снабдети потребним уређајем. Наше народне власти пружају на изградњи и обнови УЛиверзитета највећу могућу помоћ, а наша је дужност, дужност сваког народног студента, да и сами прионемо на посао како бисмо убрзали изградњу наших института, учионица, слушаоница, лабораторија, итд. Кроз радне бригаде које се формирају на свим факултетима, учеш*ћем свих студената у њима ми ћемо сваки слободан сат употребити за отклањање рушевина, за чишћење просторија наших факултета, за помагање радницима при зидању и оправкама. Таквим радом не само да ћемо убрзати потпуну обнову Универзитета, већ ћемо такође добровољним давањем потребне радне снаге помоћи нашој младој држави да што брже оствари свој план за обнову и изградњу наше земље. Наше студентске радне јединице се не смеју ограничити само на ове радове, већ ће се исто тако укључнвати и у друге акције које буду покретале народне власти или омладинске организације, и изван наших факултета. Ових радова треба да се прихвате студенти озбиљно и одушевљено, као што су се рада на обнови наше земље прихватиле широке народне масе, а нарочито радничка и сељачиа омладина, да својим радом докажу да су они народна интелигенција која у свим пословима народне делатности хоће да буде са народом н у народу, а не одвојена од народа и изнад народа. Овај рад студенти морају сматрати својим часним задатком и треба да у њега уложе што више труда и воље. На раду треба спроводити такмичење између појединих бригада на самом факултету или између појединих факултета, а исто тако и између мањих јединица унутар једне бригаде, а при томе пазити и на појединце који се истичу нарочитом иницијативом и успесима у раду. Најбоље јединице и појединце истицати као пример осталима. На раду нарочито пазити на правилну расподелу посла и не бацати много студената на посао који би могао да сврши много мањи број. Исто тако треба се трудити да се рад одвија организовано како би стварни успех био што веЂн. Увек треба мислити на то да утрошени радни часови одговарају ономе што се урадило, а не да ти часови буду сами себи циљ тј. не бележити само број радних часова, а да урађено буде мало или ништа. Као и у учењу тако исто и у остваривању задатака радних бригада радна дисцнплина мора бити на највеЂој висини.

НОВА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА ТРЕБА ДА СЕ ОДЛИКУЈЕ ТИМЕ ШТО ЋЕ ИМАТИ ПРАВИЛНЕ ПОГЛЕДЕ НА ДРУШТВО И СВЕТ „Наша нова интелигенција не смије дозволити једнострано образовање, стварање само добрих стручњака и ничега другог, јер као такви нећемо много допринети подизању општег живота и стварања нове културе нашег народа. Нова интелигенција треба да се одликује и тиме што ће имати опште правилне погледе на друштво и свијет, што ће бити упозната са свим друштвеним, економским, политкчким, научним и другим проблемима и учествовати, поред свог стручног посла у њиховом решавању. Једино такви људи моћи ће бнти и добри стручњаци, јер је то тјесно повезано, тако ће дати нај-

већи допринос своме народу. У циљу остварења овога, на нашем Универзитету морамо створити могућност и развити дјелатност свих студената по свим пнтањима, како усвајања и неговања истинске науке, тако и упознавања свих проблема који постоје код нас и у свијету. Добрим организовањем културног, просвјетног и васпитног рада, пуним развијањем свих његових сектора, створићемо могућности за постигнуће овога. Дакле, наш Универзитет треба да постане школа која ће давати кадрове стручно оспособљене, образоване, пословне и у раду дисциплиноване, људе високих моралних особина. Такав треба да буде данашњи студент, такве грађане треба наша друштвена заједница, такву интелигенцију треба наша држава.“ Овако је задатке и улогу културно-просветног рада поставила другарица Вера Ковачевић, претседник Универзитетског одбора Народне студентске омладине, у свом реферату на првој конференцији НСО. Ми, данашњи студенти, кроз средњу школу васпитавани смо често у духу неистинитих научних тумачења, у духу тенденциозних теорија и добипи смо у много чему погрешно или у најмању руку непотпуно образовање. Обимност предмета и програма наставе на појединим факултеима, а исто тако и тешко послератно стање, када се огромне снаге морају улагати у хитне послове обнове и изградње, не омогућавају нам за сада у оквиру програма на својим факултетима сва она општа знања, оно широко, опште образовање које мора поседовати нова народна интелигенција. Зато је наша дужност да сами себи створимо могућност за употпуњавање свога образовања, а то можемо најбоље постићи кроз културно-просветни рад ако томе раду дамо прави садржај и ако нам увек буде јасан цнљ тога рада. Разне форме културно-просветног рада у виду усмених и зидних новина, предавања, приредаба итд. пружају могућност да се тај рад прилагоди средини у којој се културнопросветни рад спроводи. Овај рад је пре рата био на Београдском Универзитету врло жив и тада су се као необкчно плодне и васпитно врло корисне показале извесне форме које треба да и данас оживе и да добију свој прави значај. Дебатни клубови су својим садржајем и начином разматрања проблема давали и дају могућност упознавања разних питања, васпитавају учеснике да исправно расуђују, да дискутују и излажу своја мишљења. У дебатним клубовима и читалачким групама треба да буду сви студенти. Треба оживети нздавање зидних новииа чије је излажење у последње време застало и поред многобројних проблема и догађаја који свакодиевно искрсавају на сваком факуптегу, а који треба да се изразе и кроз зидне новине. Још већу пажњу тр еба посветити функционисању мреже дописника, јер наш „Народни студеит“

може бити гласило свнх студената само онда ако сви студенти узму стварног учешЂа у решавању и спровођењу у живот свих задатака, и путем дописа и чланака дају своје опаске, предлоге и критике. Као део УСАОЈ-а ми смо уско повезани са радничком и сеоском омладином. Наш рад треба још више да продуби и потврди ту сарадњу и јединство. Радничка н сељачка омладина с правом очекују од народних студената да им помогну на културно-просветном подизању. Зато ми нећемо наше приредбе, наше усмене новнне, наша предавања задржати само за нас, него ћемо их давати и по селима, по фабрикама и предузећима. Активи предавача ће ту одржавати популарна предавања из разних научних грана, из уметности и развијати дискусије по разних питањима, дајући тако могућност културног уздизања и ширег образовања нашим младим друговима, радницима и сељацима, чији ударнички полет у раду може да служи и сваком народном студенту као пример за углед, као потстрек за све веће напоре. СВАКИ СТУДЕНТ ТРЕБА ДА БУДЕ ДОБАР ФИСКУЛТУРНИК Начин живота и рада студената, напори које од њих захтевају разноврсни задаци, указују на то да студенти морају у свој живот увести и фискултуру као средство за јачање тела и духа, за одржавање здравља и стицање снаге и издрживости. Потребу за телесним васпитањем су осећали студенти и пре рата и улагали много напора да оживе спорт на Београдском Универзитету и учине га приступачним свим студентима. Али тада спорт није био нешто чиме су се могли бавити сви. Многе гране спорта су биле повластица богатих, смисао спорта се извртао професионализмом и трком за сензацијама што га је све више удаљавало од народа и омладине. Данас то више није случај. Питању фискултуре се пришло правилно, она се поставља на широке основе, даје јој се достојно место у наставном плану и њоме се може бавити сваки омладинац, сваки студент. Прихваћена од омладине она ће дати пун допринос стварању телесно здра вих нараштаја који ће бити више 1 способни да граде и бране нашу земљу. Разумљиво је да и на нашем Универзитету, и међу студентима фискултура треба да дође до потпуног изражаја, да треба обухватити све студенте нашавши у њима своје најдоследније поборнике, који ће лреко фискултурних актива развити спортску делатност на нашим факултетима. НАРОДНИМ НЕПРИЈАТЕЉИМА НЕМА МЕСТА НА НАШЕМ УНИВЕРЗИТЕТУ Развоју наше школе, подизању науке, остваривању задатака који се траже од народних студената не сме да буде препрека моментално присуство на факултетима мањих група или појединаца оних који су се окаљали о народно-ослободилачку борбу, а који и сада покушавају да на овај или онај начин, мање или више прикривено, роваре и саботирају обнову и изградњу Универзитета. Такви остаци фашизма, ти разни прирепци реакције, тзв. „онотрећаши“, сарадници окупатора увукпи су се на наше факуптете да унутар њих наставе свој прљави посао, покушавају*и да разбију јединство студентских редова, да унесу пометњу, да протуре на предавањима, семинарима и вежбама лажну науку. Народни студенти не*е дозволити да се такви типови користе нашим школама и нашим радом, и неће допустити да они, постану стручњаци који ће сутра поћн у народ, као саботери изградње наше земље, него ће настојати да се еви такви којима је жеља да коч* и ометају наш развој одстране са наших факултета. Треба широко замахнути да ударац по њима буде што јачи. Народна студентска омладина Београдског Универзитета је довољно снажна да то учини. * То би били наши задаци, саставни део оних задатака који су били расмотрени и постављени на ппенарном састанку ЦО УСАОЈ-а, а које данас извршава читава народна ом-| ладина. На том послу треба обуча-ј вати све студенте, покренути све ена| ге да дамо највећи могући допр“ нос изградњи земље, да од Нак»»не студентске омладине, како је*екао друг Рато Дугоњић, „створим«организацију која неће бити полит» ант " ска, која неће расправљати о« еко l високој попитици и о неким љз ним политичким проблемима, веђ°Р га * низацију која ће бити део лштег омладинског покрета, општег аР°Дног покрета, који незадржиш води Југославију напред, у пепшу срећнију буДућНОСТ;-

ппч/%.1. БРАНИСЛАВ ЈАНЦ^ИЋг ст. мед.

Колективно учење

СТРАНА 2

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БРОЈ 1