Student

Црвена армија - армија ослободитељица

Рођена у огњу и крви Октобарске револуције, чедо Совјетског народа, Црвена армија слави 28годишњицу свога постојања у зна ■ ку величанствених победа совјетског оружја у највећем од свих ратова. Црвена армија је данас најјача армија на свету. Данас сви народи поздрављају Црвену армију као ослободитељицу Европе. Пре 28 година јединице Црвене армије, састављене од петровградског пролетаријата, од морнара и радника Путиловских фабрика, слабо наоружане, гладне и босе, ног.:не огромном љубави према сво. јсј совјетској власти, вођене Лењином Стаљином спасле су миаду Совјетску републику од бројних интервенционистичких трупа и контра-револуционарних банди Колчака Деникина. И као што су пре 28 година јединице Црвене армије, слабо наоружане, спасиле младу Совјетску републику, тако су после 28 година, реорганизоване и обучене у периоду мирне изградње СССР-а, јединице Црвене армије снасиле човечанство од фашистичаог чудовишта. Покушаји међународне реакције да умањи главну и решавајуђу уло*у Црвене армије у поразу Немачк: и Јапана остају немођни, јер се истина не може сакрити. Црзена армија , : е васпитавана у демокрагском ду .у још пре 28 година. Она је таква остала и данас. Снага совјетског народа то /е снага Црвене армије. Снага Црвене армије то је снага од совјетског народа. Црвена армија посвеђује велику пажњу културном и политичком васпитању сваког борца, она ствара човека, борца, који мисли и који зна за кога се и зашто бори. Насупрот томе, армије кадиталп. стичких земаља васпитане су и васпитавају се тако, да буду издвојене од народа и постављене над њим, те на тај начин постају оруђе у рукама владајуђе класе, која их искоришђује за борбу против самог народа. Иначе се не би могло десити да они исти војници који су се до јуче борили против фашиста, ослобођавајуђи поробљене земље данас окређу то исто оружје у борбу против народа који су решени да се једном за свагда ослободе тутОрства и економског искоришђавања. Црвена армија, сслобађа јуђи народе које су Немци поробилн, истовремено је ослобођавала ?е народе од реакције, коју природ но сачињавају велепоседници, индустријалци, банкари. Исто је такс природно да су се ти људи индустријалци, велепоседници и банкари чврсто повезали са фашистич. ким земљама и на тај начин повезали своју судбину са судбином фашистичких агресора. Из тога излази да је Црвена армија донела поробљеним народима не само националну слободу него и демократију. Нијо онда ннкакво чудо да још има непријатељ ~ демократије и незави. ности наро з. Ти непријатељи кчевегају Црвену армију. Они се бнцајк блатом на велики Совјетски народ и ц. нарсде који доследно спроводе * чократију, уништавајуђи на тај Нс. чн фашизам у корену. Али милишн радног народа ширсм целога света сигурни су да со могу ослоа.чи на Црвену ар••мју, јср је то викова армија. -• \уНароди Републике Југославије у 'ојој ослободилачкој борби имаШ су у Црвеној аг-мији најјачег савЈзника. У њој су, током најжешђе борбе у својој историји гледали\ најсе урниј. гаранцију победе. њ\на херк јска -орба им је уливаверу у остваре. ње и У Црвеној аркмји, тако драгој :рцу наших наМда, наша млоД-* република, заједло са читавим СЈ.збоцољубивим чоРрианспом, види јемствс мира и слсоодног, сргђног напретка. }lоздрављајуђк 28-годишњицу Црво.не армије Иарс.дна студентска o м:\дина јз да ђе Црвена армн>Ја и Лал>е као и доса::а штит ‘ и а човечанство и њ*гову култупу фд непријатеља људског на. префо и ла ђе до краја извршити уло\ К °ЈУ I°Ј Ј е историја додсли>м.\ Београдски универзитет у прошлости и садашњости

Из предавања ректора Београд-ског универзитета др. Стевана Јаиовљевића, одржаном на Београдском радиу 19. 11. 1946 г.

„За последњих двадесет и пет година Београдски универзитет је два пута тешко настрадао. Први пут у току првога светскога рата од 1914—1918 године. И тада је окупатор опљачкао заводе и семинаре, однео инструменте н ретке књиге и по завршетку рата многи институти су билн потпуно испражњени. Али су бар остале зграде. Ипак је са обновом ишло прилично тешко. И онда се сустигло внше генерација, заводи су бнлн препуни, али се живот на Универзитету ипак некако одвнјао, више аутодннамично а мање заслугом оних који су владали земљом. Јер н поред свнх губитака, које је тај рат прнчннио, у том послератном периоду уврежило се било мишљење, да у земљи Срба, Хрвата и Словенаца, постоји хиперпродукција интелектуалаца. Наука се сматрала као луксуз, а учење на Универзмтету као привилегије владајуће класе. Услови, под којима су студенти жизели у овоме послератном времену били су врло тешки. Пошто је већина била надахнута слободарским мислима, то се о њима нико није старао. У режиму Александрове диктатуре, они су били једини који су се усудили, да искажу гласно и недвосмислено свој протест противу тираније и угњетавања. Преко њихових громкнх повика са универзжетсиих зграда испољавао се протест целе једне генерације, која се повијала под једним окрутним и корумпираним режимом. Та генерација имала је већ нзграђен свој идеолошки став и са поносном ведрином очекивала је дане који су били на помолу. То је она генерација која је иставила паролу: „Бранићемо земл»у“ од фашистичких завојевача. То је она омладнна која је са народом иступила 27 марта тражећи савез са братским Совјетским Савезом и клицала је из свег гласа: „Боље еј и рат него пакт са фашистичком Немачком“. Онда је настао други светски рат. Опустили су институти и лабораторије Универзитета. Бивша Југословенска војска се распала. Али велики део омладине заједно са народом латио се оружја да брани земп»у од фашнстнчке најезде. Шуме и планине биле су пуне родољуба. 1 Међу њима се налазио знатан број студената од којих су многи на руководећим положајима. Студенти борцч, хероји, органнзатори, команданти... Четири године се тукла та војска, наша омладина, и изграђивала тзмеље поретка, чије су се перспестиве јасно назирале. А за то време окупатор је у далекој позадидини од фронта систематски разарао земљу. Замукли су најзад топови, преста-

ла је хука убојних мотора. На костима палих синова, из крви народне, а на мишицама храбрих бораца партизанских одреда и Црвене армије, поникла је Федеративна Народна Република Југославија. Вратили су нам се опет наши студенти, сада као мирнн сарадници, свесни своје историске улоге и задатака, који их очекују. Иако млади, они су већ зрели људи, који су кроз револуционарну борбу изграђивали себе и о чнје се мишице калио мукотрпни живот. Они су сада опет међу нама, наши студентн борци, сада већ сасвим нови људи, новог соцнјалног и психмчкога склопа.“ Због разарања и уништавања које је оставио окупатор није се могло одмах отпочети с радом. Излажућм исцрпно податке о штети која је почињена појединим институтима и факултетима а која се састоји углавном у уништавању зграда, скупоцених инсталација н инструмената, справа, затим најразноврснијих збирака научне грађе, необјављених научних чланака, резултата дугогодишњих испитивања, ректор закључује да је штета ненадокнадива, јер сем штете у зградама и инвентару

стру просвете Србије, потом универзитетским властима и Акционом одбору студената. После шест месеци упорног рада обновило се толико да се може почети с наставом на свим факултетима. Поред завода и института којн су обновљени као неопходни за наставу, обновљен је Дом студената и Дом студенткиња, док се обнова дома „Гајрет“ приводи крају уз помоћ владе Босне и Херцеговине. Студентска менза је потпуно обновљена новцем што су их студенти скупили и менза већ функционише као самостално привредно предузеће. Зграда Коларчевог универзитета стављена је на расположење Универзитету да би се користила за велике групе студената. „По налогу Министра просвете Србије прво је отпочео са радом Медицински факултет а одмах за њим Технички, али само са старијим годиштима. У то време многе зграде још нису биле способне да приме студентске масе из прве године, а сем тога и многи студенти били су још увек на војној дужностн.“ Почетком школске године у новембру 1945 године почели су с радом сви факултети. Прилнв нових студената на Универзитет је био велик, јер су наступиле пет генерација свршених матураната и као резултат имамо сада на свим факултетима уписано 4322 старих и 7076 нових студената, или укупно 11.398. „Универзитет је ушао у свој редовнн ток. Настава, иако са доста тешкоЂа почела је на свим факултетима. Пред Министарством просвете и универзитетским властима испостављају се сада многи проблеми, јер нови услови живота намећу Универзитету нове задатке. У данашњој Федеративној Народној Републици Југославији наука се више не сматра луксузом, већ неопходном потребом народа. Наука и њени резултати морају се учинити доступним широким народним масама. У исто време стремљења науке морају бити саображена данашњим условима материјалнога живота.“ ЗавршавајуЂи свој говор друг ректор се осврнуо на план интерфакултетског такмичења које обухвата секторе учења културнопросветног рада, фискултуре и учешћа студената у обнови стварањем радних бригада и на завршетку је рекао: „Оваквим својим радом наши студенти својим младалачким еланом и веЂ стеченим искуством, уносе нов стил у наш јавни живот, стил поштеног рада, брзе изградње, ударннчког подухвата, радне дисциплине и нових стремљења. Са другом маршалом Титом и таквом омладином можемо спокојно очеиивати среЂну и мирну сутрашњицу.“ ко|а се цени око 300.000.000 динара, упропашћени су јединствени рукописи и научни радови који се више не могу надокнадмти. Сем ове материјалне штете Београдски универзитет је осетио и велики недостатак у наставном особљу, које је у току рата на разне начине нестало. Да бм се омогућило да Универзитет што пре проради прегло се озбиљно на рад. Главна заслуга за покретну снагу у обнови припада Мини-

Ректор Београдског универзитета друг Стеван Јаковљевић

8 март - међународни дан жена

На конференцији жена социјалисткиња одржаној 1910 године, Кларцеткип јс нредложила ди се као празник жена узме 8 март, уер су тога дана 1909 године биле у Америци велике демонстрације жена на којима су жене тражиле да им се да право гласа. Овај предлог је усвојен и од тада жене у читавом свету прослављају 8 март као дан борбене солидарности свих жена, дан који све жене још више потстиче у борбу за своја права. Прослава овог празника имала је увек за циљ мобилизацију што вепег броја жепа у оороу за женску равпопри н.чост. 3' цашој земљи ова прослава је пмала за циљ активизацију жена у оорби читавог народа за истинска демократска права. 8 март се морао у старој Југославији прослављатп илегално, пошто су реакциопарпи режими настојали да оп полсзивање жена и њиково иросвЉпвање. У миогим земљама света бпло је прослављање овог празника такође скопчано са великим тешкоћама. Захтев за право жена у бившој Југославији проистицао је из општпх народних захтева за право човека, за побољшање услова живота и рада. У рату против фашизма наше су жепе, као и жене у читавом свету, учествовале од првог дана. Тај рат је био у ствари одлучна и коначна битка за равноправност жена. У тој Оорби су жене, борсћи се заједно са мушкарцима за слободу, извојевале и своју равноправност. Ова равноправност је потпуна, јер се не своди само на политичка права него је то равноправност и у економском погледу. Међународни дан жена који ће ове године жене у нашој Народној Републици прослављати, још више ће појачати радни елан жена, још више ће учврстити редове жена-бораца и жена-радника и потстаћи жене да све своје напоре укључе у опште напоре на обнови наше земље. Студенткиње Београдског универзитета су у историји борбе за равноправност жена Југославије играле видну улогу. Оне које су имале срећу да стичу више образовање, указивале су својим мајкама и сестрама на њихов запостављен положај, потстицале их и организовале у борбу за женска права. У великом Народноослободилачком рату студенткиње Београдског универзитета показале су своју високу борбеност и свест, оне су, борећи се са својим народом за слободу, много допринеле да се разбије заостало схватање о мањој вредности жене, потпомогле су борбу жена Југославије да стекну потпуну равноправност. Живеле херојске жене Југославије! Живео 8 март Међународни празник жена!

ПОВОДОМ ТАКМИЧЕЊА СА ЗАГРЕБАЧКИМ И ЉУБЉАНСКИМ УНИВЕРЗИТЕТОМ

Прз- г марта почиње велико годишнјС такмичење студената Београдтк г универзитета, као одговор позив студената Загребачког свеучилишта на такмичење свих -'ниверзитета у земљи, поводом сзетског студентског конгреса који греба да се одржи крајем августз ове године. Дз бисмо правилно схватили значај тог такмичења, довољно је погледг.ти резултате постигнуте у прг.;к:водњи пре и после такмичења, уочити разлику и схватити да такмичење мора да постане нова рада и нас студената, ако не мислимо ла сгојимо у месту док најшире радн« масе, такмичећи се са највећим жаром, улажу огромне напоре у обнови и изградњи земље. Али да бисмо остварили успешно такмичење неопходно је да сви студенти, руководства Народне студентске омладине и удружења буду упознати са основним задацима такмичења, као и са чињеницама које су од пресудне важности за његово правилно спровођење. Зато је корисно да се овде укаже на извесне пропусте, који су направљени у току протеклих месец дана од опште конференције на којој је медицински факултет позвао остале факултете на такмичење. Неки факлултети нису ни покренули такмичење, други су такмичење схватили на свој начин и претворили га у масовно давање приредаба без уметничке вредности, руководећи се материјалном користи, док је у исто време наш основнк задатак, учење, био прилично запостављен. Разлози за овакав ток такмичења су неоспорно многобројни, али одговорност спада углавном у почетку на удружења а касније на факултетска руководства Народне студентске омладине, која се нису овим тако важним питањем озбиљно позабавила. Чињеница је да се м у нашим

удружењима често осећа бирократија, да се задаци примљени од руководства преносе шаблонски без уношења у њих, без коптроле да ли су извршени. Зато би такмичење имало као основни задатак да развија љубав за рад и стварање, да створи нов стил у раду студената и студентских организација, да изврши њихову потпуну ак. тивизацију. Оно треба да студенте ослободи интелектуалисања и и. золованости, да би се они кроз заједнички рад и узајамну помоћ зближили и, остварујући боље услове учења, још више подигли свој ниво знања. Такмичење не сме да буде тренутно. Оно мора да изгради и оспособи такмичаре да се постигнути успеси с престанком такмичења не пониште већ одрже, развијају и премашују. А битни услов за све ово је чврста радна дисциплина, радни полет, детаљно израђени план, сарадња и свакодневна контрола резултата. Органиазција такмичења Позив Загребачких студената на такмичење не прихвата само руководство Народне Студентске омладине. Такмичење сазрева у студент. ским масама као одраз општег радног полета који је захватио нашу земљу, као жеља студената да што више помогну своју народну државу. Зато је потребно да руководство Народне студентске омладине одмах најозбиљније приступи организовању такмичења на својим факултетима. У току припреме треба развити што јачи интерес за такмичење и то преко агитатора, зидних новина, штампе, писањем парола о значају такмичења и постављајући конкретне задатке. Затим, на састанцима кружока, година или отсека и факултета прећи на израду плана такмичења, примајући обавезе и држећи се основних тачака универзитетског

плана. На тај начин би се одоздо, кроз систем обавеза омогућило давање обавезе од стране факултета Универзитету, који би опет могао дати једну општу, као одговор на тачке постављене од стране Загребачког свеучилишта у позиву на такмичење. Обавезе треба да дају појединци кружоцима, ови години, а она факултету. На тај начин би се свако осетио уско повезаним за такмичење, остварила би се, што је врло важно, атмосфера опште утакмице. Које су то тачке по којима се треба такмичити. Основни наш задатак да добро учимо, да научимо што више и што боље и што је најбрже могуће да завршимо, је гла. вна тачка такмичења. Све што до. нриноси успешном испуњењу овог задатка треба да уђе у план и обавезе. На пример; појединац може да да обав-езу по радној дисциплини, броју својих испита и успеха на њима. Апсолвенти би могли да додају овоме рок свог дипломирања. Кружоци могу да израде план свога рада и да дају обавезу по питању броја радних часова кружока, његове рдне дисци. плине, изласка на испите и колективног успеха на њима, назначујући оцену. Поједине године и отсеци могу да дају обавезу у погледу посећивања предавања, вежби, семинара, организације кружока, броја положених испита, оцене и т. д. Оснивање радних бригада и учешће у обнови и изградњи је друга тачка такмичења. Пред нама у току школске године стоји рад, специјално на нашим порушеним факултетима. Обавеза коју би факултетска бригада дала Универзитетском одбору Народне студентске омладине на основу обавеза које су њој дале ниже ра. дне јединице, била би у окупљању што већег броја студената у

радним бригадама и давању што већег броја радних часова. Трећа тачка обухвата побољшање културно-просветног рада на факултетима и Универзитету, подразумевајући ту квалнтет приредаба, зидних новина, штампе, укључујући број сарадника, рад дебатног клуба, академског хора и позоришта у количину прикупљених књига за радничку и сељачку омладину. 0масовљење фискултуре, као четврта тачка, треба да повећа број фис. културника и побољша њихове резултате такмичењем на фискултурним приредбама у оквиру универзитета и ван њега. Но није довољно само набавити план, дати обавезе и почети са еланом. Потребно је тај елан одржавати и развијати га. Зато не само у припреми, већ и у току такмичења треба у пуној мери користити агитацију. штампу, пароле и друга средства. Имамо ми међу студентима другова који су правилним распоредом рада успели да испите полажу са десеткама и ак. тивно учествују у раду наших организација. Такви другови заслужују име ударника. Њих треба похваљивати, слике им објављивати преко штампе и позивати их да пишу и говоре о свом начину рада. На сваком факултету на видним м-естима недељно једанпут истицати резултате, упоређене са предратним резултатима у виду графикона. У ту сврху потребно је задужити некога у кружоку, на години, факултету и у радној јединици који би поред давања тих података водио свакодневну контролу над испуњавањем датих обавеза, јер само на тај начин можемо осигурати правилно и успеигно такмичење, обезбедити непрекидно учешће и интерес студената.

Славољуб Харисијадсс ст. мед.

I. ОЈ 1

НАРОДНИ СТУДЕНТ

СТРАНА 3